Tarlać za SK: Ništa kao dres Srbije nema težinu časti

Blog ostalo 6. jan. 20228:00 > 15:271 komentar
Podeli:
Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Osobenost nacionalnog dresa je uvek bila i ostala „težina“, jedinstvena i nemerljiva, tu se nikada ništa neće promeniti. Nema cenu, za razliku od profesionalnih ugovora. Malo je većih stvari u našim životima od časti i obaveze. Ovako razmišlja i živi Dragan Tarlać (48), sportski direktor seniorske reprezentacije Srbije. I, dodaje, najboljima servis, da bi se očekivao maksimum.

U njegovom slučaju, nema prazne retorike, još manje uzimanja „krupnih zalogaja i reči“ što bi rekli Grci. Čini se da mu najviše smetaju „svetlosti pozornice“, samo da ga puste i radi u (medijskoj) tišini, kakav je bio i kao (trofejni) igrač. Ali, iznad svega realan i svestan da je mesto uz selektora Svetislava Pešića, u novom stručnom štabu, adresa za mnoga pitanja, odgovore, ali i nadu, veru, da će reprezentacija u bliskoj budućnosti razgaliti srca nacije. Uostalom, njegov (ponovni) angažman u Košarkaškom savezu Srbije nije splet slučajnosti.

Povezane vesti

„Kada sam prvi put došao, pre desetak godina, bilo je to u vreme Dejana Bodiroge, tadašnjeg potpredsednika za mušku reprezentativnu košarku. Kari je i tada savetodavnom ulogom, bezuslovno stavio znanje i iskustvo u službu Saveza i jednog za sve nas novog početka. Pored svih obaveza u radu sa vrhunskim evropskim klubovima, njegova razmišljana su uvek bila usmerena i prema KSS, želja da pomogne srpskoj košarci kao jedan od najvećih trenera je bila permanentna. Tako sam nekad počeo, imao izvanrednu saradnju u sličnom ambijentu, bio zadužen za mlađe reprezentativne kategorije i uključivanje u rad seniora. Tada je na predlog Bodiroge, doveden Aleksandar Đorđević, a već na prvom velikom ispitu, srebrna medalja na SP u Španiji 2014. godine. Prošao je izvestan period, Pešić je ponovo selektor i bio je jasan i izričit zašto želi da se opet uključim u reprezenativni rad. Analizirao je moj prethodni rad i pozvao me da se uključim, dok je Saša (Predrag) Danilović, kao predsednik krovne organizacije, prepoznao i prihvatio takav predlog. Selektor je imao u vidu da su sadašnji seniori, kada sam prvi put radio u KSS, tada uglavnom bili u mlađim reprezentativnim kategorijama. Naravno da sve to nije garancija uspeha, ali je značajno, njihove karijere pratimo u kontinuitetu,“ priča Tarlać za Sport klub.

Poznata mu je i glavobolja FIBA kvalifikacija, pa i za SP 2023, koje, generalno, od uvođenja, trpe kritike, učesnika i navijača, ali bolje odolevaju od nekadašnjih betonskih terena.

„Čim smo završili prvi krajem novembra, počele su pripreme za drugi „prozor“ u februaru. Sa više informacija i saznanja šta se nalazi ispred nas, u bliskoj budućnosti. Uz komunikaciju i saradnju sa klubovima, jer mi uvek računamo na sve (najbolje) kandidate. Ali i svesni realnosti, termina evroligaških utakmica, da ne spominjem NBA, odnosno ko može da se odazove. Napravili smo pomak, ne samo što lično prilazim pozitivno svim izazovima, i kod igrača postoji jasna želja da ako bi se stvorili uslovi za njihovo neometano odazivanje, selektor bi mogao da računa na sve kandidate. Posle utakmica sa Letonijom u Beogradu i gostovanja Belgiji, evo nekih zaključaka. U prvom duelu, jedan iskusan tim, izvukao je maksimum iz naših reprezentativaca, karakterno i, igrački. Velika pobeda srazmerno kvalitetu onih koji su igrali i značaju meča. Druga utakmica je otkrila mnogo toga za buduću individualnu i timsku analizu. Da se razumemo, niko ne voli da gubi. Hajde da pobedimo, pa ćemo onda da analiziramo. I poraz rasvetljava i olakšava određene analize. Za mene, iako različitih raspleta, dve odlične utakmice, iz kojih izlazimo mnogo spremniji.“

Veliki igrači i ljudske veličine

„Velike sportiste i košarkaše prvo posmatram kroz crtu njihove ljudske veličine. Velika je sreća i bogatstvo kada imate priliku da upoznate neke od tih velićina iz starijih generacija, a sa nekima iz svog vremena ostvarite i neraskidiva prijateljstva koja su nikla u vremenu najvećih ličnih odricanja. Košarka nam je uopšte u životu nemerljivo mnogo dala i svako angažovanje posle igračke karijere je divna prilika da joj se za sve odužimo.“

Govoreći o kvalifikacijama, kroz koje selekcije sa kandidatima u vrhunskim klubovima i ligama, moraju da se snalaze upravo bez njih, kako znaju i umeju, Tarlać nastavlja:

„Selektor i ja smo se od od prvog razgovora jasno složili oko načina praćenja kandidata, da ih posmatramo kroz olimpijski ciklus. Svi reprezentativci koji se pojave u kvalifikacionim utakmicama imaju priliku da pokažu ko od njih može da iznese pomenuti period. Rano je za konkretna imena, ali i to je značaj ovih kvalifikacija. U svemu je dobra stvar, što imaju više prostora jer nema onih najzvučnijih imena. Da ne ulazim u datume, koji su takvi, kakvi su.“

Sagovornik Sport kluba podseća na još nešto…

„U prvom „prozoru“ kvalifikacija, za drugi meč, mogli smo da uzmemo još trojicu, četvoricu igraca iz evroligaških klubova, ali je Kari bio izričit – da se ne oduzima šansa onima koji su od prvog dana došli i pružili maksimum, Za drugi duel, priključen je Filip Petrušev, zbog povrede Alena Smailagića. Medjutim, planski je došlo do njegovog angažovanja jer smo pratili i njegovu manju minutažu u Anadolu Efesu. Kada već pričamo o te dve utakmice, pobedi i porazu, jasno se videlo da je za bolje upoznavanje trenera i igrača potrebno vremena, bez obzira na njihovo iskustvo. Naša želja je da reprezenatativni kandidati, i u ovakvim uslovima, osete Karija, ali i on njih. Što se pre to dogodi, biće lakše i tokom predstojećeg leta, kada nas očekuje treći „prozor“ prvog dela (27. jun – 5.jul), pripreme za EP 2022, pa početak druge faze kvalifikacija za SP (22 – 30. avgust), još veći izazov, sa kojih direktno produžavamo na evropsku smotru.“

Pitanje svih pitanja, ko će sve zaigrati na EP, zapravo, tiče se pojedinaca, na prvom mestu Nikole Jokića, ali i Bogdana Bogdanovića, srpskih zvezda u NBA sazvežđu. A zbog „rampe“ sagovornika, uvija se u oblandu eventualnog skorog puta u SAD.

Zdravlje i lepši dani

„Sve privatne želje u Novoj 2022. godini odnose se na zdravlje porodice i prijatelja. Profesionalno bih želeo da uspostavimo sistem koji će usmeriti srpsku košarku ka lepšoj budućnosti. Ima razloga za optimizam, jer naš tim ima znanje, iskustvo, posvećenost i motivisanost selektora Pešića, a iznad svega podršku predsednika Danilovića.“

„Svakako da ćemo i pored ograničenja koje su korona protokoli doneli širom sveta posetiti sve kandidate u Americi i Evropi i obaviti razgovore sa njima lično i njihovim trenerima. Posebno ističem na početku saradnje besprekornu komunikaciju sa svim reprezentativnim kandidatima, kao i odziv za kvalifikacije. Održavamo kontakt sa svima, redovno pratimo individualna stanja, igre, kao i povrede, koje su nažalost, deo karijera. Ceo ovaj proces temeljnog angažovanja je dobra osnova za sve sto nam sledi, a na pitanje koje našu javnost najviše zanima, ko će se sve odazvati i kako izgledati reprezentacija Srbije na sledećem velikom takmičenju delimično je odgovorio i selektor Pešić rekavši da reprezentacija Srbije neće biti skup najboljih pojedinaca već najboljih igrača koji čine tim.“

FIBA.basketball

A onda jedan „fleš bek“, na ono što se podrazumeva, ali ponekad površno i nehajno izađe iz misli.

„Dosta se toga menja u raznim sferama društva, osim „težine“ reprezentativnog dresa. Sve su ovo razlozi koji još više pojačavaju važnost pripreme najmladjih kandidata kroz sve selekcije za ono što ih čeka na najvišem nivou. Tu je naša odgovornost. Koliko god se Evroliga ili NBA budu razvijale, napredovale, igrači osvajali titule i ostvarivali individualna i timska priznanja, medalje osvojene u reprezentativnom dresu nose specifičnu težinu kako je uostalom bilo decenijama i generacijama unazad. I ništa se tu ne menja. Nije puka fraza kada igrač kaže da nema veće časti od igranja za svoju zemlju. Neke večite stvari nemaju cenu, malo je većih stvari u životu od časti i obaveze.“

Govoreći o razlici klupskog i reprezentativnog pristupa, Tarlać podvlači:

„Stvari pojednostavljujemo iz ugla ko ima više kandidata, iz kog kluba ili agencije. Prethodni ili tekući mandat u KSS uopšte se ne razlikuju u mom pristupu i načelima, nema mesta klupskoj obojenosti i jedini put ka uspehu je rad u opštem, reprezentativnom interesu. Posmatrajuci klupske utakmice nema mesta emocijama kroz pobede i poraze, najvažniji mi je razvoj domaćih igrača, njihove minute… Koliko su kvalitetne, koliko učestvuju u igri kada se utakmice rešavaju. Trudićemo se da kroz saradnju sa njihovim trenerima približimo i izbalansiramo stavove, interese klubova u pravcu pobeda i interese reprezentacije u pravcu kvalitetnog razvoja reprezentativnih kandidata. Neverovatno zvuči da jedan Real Madrid na najvišem nivou takmičenja osvaja titule, ima prostora i načina za promociju mladih, a kod nas moraju da čekaju mnogo duže kako bi dobili šansu.“

Samo jedan „običan“ tata

Na pitanje da li je teže biti tata jednom Luki (2002), ili sin poznatog prezimena, dobijamo sledeći odgovor:

„Ja sam u životu mog sina samo tata, a Luka pored neskrivene želje da se bavi i košarkom, gleda stvari onako kako je i potrebno, šire od sportske preokupacije, gimnazijskom maturom i nastavkom školovanja. Košarka (KK Dunav, KLS, prim. aut) će pokazati do kojih sportskih visina je spreman da ide. A kada već pričamo o mladim igračima na početku karijere, uvek im kažem ono što su nama iskusni treneri govorili, uđeš u taj pravougaonik i pokažeš šta znaš, sve okolo ostaviš treneru, rezultat toga bude uvek realan. Teren nikada nije slagao u smislu koliko ko može. Trener je apsolutni autoritet, a ja sam samo roditelj zagledan u budućnost i obrazovanje svog deteta.“

Ali na „skeneru“ su najkvalitetnija klupska takmičenja, što zbog potencijalnih reprezentativaca, što uticaja na razvoj nižih liga.

„Evroliga kao težnja klubova za organizovanjem najkvalitetnijeg klupskog takmičenja ce svojim budućim uredjenjem definisaće i izgled ostalih liga u piramidalnom lancu. Posmatrajući budućnost ABA lige i KLS bilo bi poželjno da zajedno sa klubovima postavimo dugoročne zajedničke ciljeve. Kada danas čujemo one koji su svojevremeno pravili regionalnu ligu, možemo da zaključimo kako ta liga nije ispunila očekivanja njenih stvaraoca. Budućnost iste može se posmatrati jedino kroz dugoročno i zajedničko sagledavanje interesa srpskih klubova i reprezentacije. KLS kao najviši rang takmičenja u okviru Srbije, neophodno je pomoći i ohrabriti klubove kako bismo dobili još kvalitetniji razvoj mladih igrača.“

O načinu pomoći, još uvek ništa konkretno, uz obećanje:

„Veoma brzo će se puno toga čuti iz ove Kuće (košarke). To je deo ciljeva koje smo postavili odnosno da se povežu odgovorni ljudi iz Saveza, ali i oni „spolja“ bogatog iskustva posebno u radu sa mladima, da bi formirali pravac razvoja nacionalne lige u kojoj nije neophodno da bude toliko stranaca.“

Da li je u KSS bilo reči o ponovnom formiranju Stručnog saveta, Svetislavu Pešiću je veoma bliska takva nekadašnja, dugogodišnja praksa?

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

„Stručni savet kao telo u kome su bili najveći naši treneri, pored najbolje želje da pomognu srpskoj košarci ali i da predvide kretanje i budućnost na svetskom nivou i tada su imali logističkih poteškoća oko samog funkcionisanja. Da li su oni tada ispunili svoja i očekivanja javnosti, dovoljno je vremena proteklo da se upustimo u analizu svih donetih odluka. Nemamo više jednog Ranka (Žeravica) ili Dudu (Ivković) i složićemo se da zamene za ovakve veličine ne postoje. O stručnom telu koje bi pomoglo u donošenju strateških odluka trebalo bi razmišljati u skladu sa današnjim vremenom i obavezama vrhunskih trenera.“

Bez obzira što nema povratka staroj praksi, neće baš sve ostati u tami fioka.

„Postoje izveštaji sa zasedanja Stručnog saveta iz tog doba, biće korisni za ono što mislimo da uradimo u cilju razvoja ovog sporta. Preciziraćemo način i formu pomoći, od rada sa mlađim kategorijama, pa do nekih drugih sfera u kojima ima problema. Nisam siguran da baš sve možemo da pokrijemo, ali…Naš prvi sastanak sa predstavnicima klubova, trenerima i direktorima, nije imao za cilj samo slanje lepe slike javnosti, niti donošenje nekih velikih odluka. Želeli smo da kao tim zadužen za ono najvažnije, seniore, samo predstavimo planove, koji su mnogo širi od izbora 12 najboljih. Da se međusobno osetimo, da predstavnici najboljih srpskih klubova vide ozbiljnost u našem pristupu poslu, ali i da zatražimo njihovu podršku i razumevanje potreba nacionalne selekcije u kvalifikacionim prozorima. Da sve to ne bude samo verbalna već i podrška u praksi. Bila je to prilika i da razmenimo mišljenja i shvatimo gde su nam trenutne pozicije.“

Između Džordana i Dude

„Teško mi je da nešto posebno izdvojim iz igračke karijere, kao uostalom u životu svakog sportiste, mnogo je lepih i manje lepih trenutaka. Veliki su ispiti bili ispred mene od samog početka. Zamislite kako se može osećati mlad igrač koji sa 15 godina, dobije šansu u seniorskom timu, a trener je Dušan Ivković. Već sa 18. desio se iznudjen odlazak u inostranstvo zbog poznatih društvenih poremećaja. Od prve profesionalne sezone sa Olimpijakosom, pa sve do kraja karijere u CSKA opet kod Ivkovića, svaka sezona je igrana u Kupu šampiona. Mnogo osvojenih titula, izgubljenih finala ali veoma retko van F4. Pa 1995. draft, izabran od najboljeg i najtrofejnijeg tima u istoriji NBA lige, Čikago Bulsa u 22 godini. Ne znam kako bih danas odlučio i koji put bih izabrao, ali znam da sam srećan i ispunjen čovek kada se osvrnem na vreme i iskustvo stečeno u Beogradu, Atini, Čikagu, Madridu, Moskvi…“

Rad i tretiranje(treniranje) mladih košarkaša je osetljiva oblast.

„Svedočimo vremenu u kome se mladi čovek u svakom trenutku nalazi pred mnogim izazovima ali i mogućnostima. Put za pravilan razvoj osobe i igrača je čvrsta simbioza roditelja, profesora i trenera. Autoritet znanja je neophodan kako bismo mogli da uhvatimo korak, ali uz dodatno angažovanje i sadejstvo sa njihovim trenerima, kojima se uvek prvo obraćaju. Još je Ranko Žeravica govorio koliko je danas teško trenerima da mladog košarkaša mentalno kontrolišu i koliki je izazaov njihovu koncetraciju podići na nivo sportskih zahteva. Ne bi trebalo žuriti i prerano usmeravati klinca u pravcu profesionalnog bavljenja sportom. Naravno da postoje izuzeci kao što je Luka Dončić. Košarka je sport koji zahteva brzo razmišljanje, donošenje odluka pod velikim pritiskom, socijalnu inteligenciju i još mnogo toga sto nam je darovano kroz talenat, roditelji preko kućnog vaspitanja, škola, a na kraju tog lanca, treneri sve to uobličili u konačan izgled.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Granice sazrevanja u sportu se pomeraju i ne dozvoljavaju ishitrenost u procenama. Punoletstvo je uzrast kada se izlazi iz mladjih kategorija i pravi prvi ozbiljniji presek i procena ali ne i konačna slika. Profesionalno bavljenje sportom, nije fraza, ogromno je odricanje i rad. Postoje igrači i, igrači, samo najbolji uspevaju a to je mali procenat. Ko nije spreman na toliko odricanje i posvećenost, za njih sport i škola ne smeju nikako da se razdvoje. Od knjige i učenja se lako odviknemo, a prate nas kroz ceo život. Čovek nikada nije dovoljno strog prema sebi, pa tako ne možemo očekivati ni od mladog coveka da je spreman za sve odluke samostalno.“

Od punog „ekrana“ košarke, radi posla, Tarlać ne apostrofira imena.

„Moji favoriti su srpski igrači, oni koji konkurišu za reprezenatciju. Pratim njihovo sazrevanje, minute, na koji način ih dobijaju i koriste. Volim da gledam trenere stvaraoce, to je ono što košarku čini lepom kroz vreme. Saradjivao sam kroz karijeru sa velikim trenerskim autoritetima i od svakog učio kao i danas dok ih posmatram kako rade na treninzima, a potom i na utakmicama sa reprezentativnim kandidatima. Ivković, Obradović i Pešić u klubovima i reprezentaciji obeležili su na najlepši način moju i karijere velikog broja igrača. Svako ima svoju filozofiju i jedinstven pristup košarci. Njihov rad je prepoznat od planetarno velikih trenerskih imena, pre svih, Grega Popovića (San Antonio), koji je u jednom delu prihvatio način rada evropskih kolega na terenu i van njega. Pod tim uticajem ali i košarkaša koje je angažovao iz Evrope, San Antonio je stvorio neponovljivu hemiju izmedju igrača i osvojio niz titula. Kada pričamo o jedinstvenim trenerskim veličinama moramo spomenuti i Fil Džeksona (Čikago, Lejkersi, generalni menadžer Njujorka) sa posebnom filozofijom. Istražujući kulturu američkih starosedelaca, došao je do načina kako da od najvećih zvezda tog vremena stvori najjači tim. Ne tako retko je inicirao da igrači čitaju knjige koje tretiraju njemu blisku „filozofiju“…“

Igrali ste u evropskim velikanima, zakačili ste i najjaču ligu sveta, kakav je uticaj ta dva shvatanja košarke?

Bivši košarkaš i biciklista iz hobija

Dragan Tarlać je poreklom iz Dalmacije, rodjen u Novom Sadu, odrastao u Somboru gde je i počeo da igra košarku. Dušan Ivković ga posle gledanja na „beton“ meču u Apatinu, kada je imao 14 godina i razgovora sa majkom vodi u Vojvodinu i tako počinje jedna velika karijera, koja se nastavlja u Crvenoj zvezdi (umesto u Zadru), Olimpijakosu, Čikago Bulsima, Real Madridu i CSKA Moskvi. Sve sa osvojenom titulom Kupa sampiona 1997, sedam grčkih nacionalnih trofeja (tripla kruna 1997), ruskim šampionatom…Zbog rampe grčke federacije (duplo državljanstvo), u nacionalnom dresu SR Jugoslavije osvojio je „samo“ evropsko zlato 2001. i bronzu 1999.

Srdjan Stevanovic/Starsport

U „sportskoj penziji“ više ni rekreativno ne igra košarku, ali su zato tu druge aktivnosti. Kad obaveze dozvole, izlazak u prirodu je prioritet i „hajking“ na Mokroj Gori u ekološki osvešćenoj sredini, zahvaljujući divnim stanovnicima na čelu sa Emirom Kusturicom tvorcem „Mećavnika“ od skora i zvanično najlepšeg sela na svetu. Potpuno ga osvaja i, takodje, izvodi u prirodu, biciklizam, a za to je „kriv“ Jadranko Nikolić, nekadašnji kondicioni trener reprezentacije.

„Evropska košarka u odredjenim periodima menja pravac i traži identitet, imamo pravo da očekujemo, od novog unutrašnjeg uredjenja Evrolige, stabilizaciju i uticaj na povećanje kvaliteta. A intenzitet svake utakmice, to je ono što daje još veći značaj. U Evroligi se igra prava, takmičarska košarka od prvog meča. U godinama koje predstoje sve su to veliki izazovi na koje neće biti lako odgovoriti posebno kada se imaju u vidu finansije. NBA već sada pravi ogromnu i dominantnu razliku, kako takmičarsku, tako i finansijsku. Novi ugovor koji je u pripremi za TV prava na NBA utakmice, donosi ogromne iznose i automatski će povećati budžete, čak i u njihovoj razvojnoj ligi. Iz tog ugla posmatrano biće sve teže zadržati igrače u Evropi.“

Ali da završimo ovaj razgovor kao što smo i počeli, nacioanalnim timom…

„Moramo da istaknemo značajne datume i emocije koje su uz to išle. Ona neponovljiva akumulirana energija iz 1995. pretočena u zlatnu medalju, pa ceo niz medalja koje su osvajane u kontinuitetu u godinama koje su potom dolazile. Zatim nezaboravna zlata iz 2001. i 2002, pa novi početak i osvajanje medalja u kontinuitetu od 2014. pa na dalje…. Možda sam sebično apostrofirao godine kojima sam svedočio direktnim ili indirektnim ucešćem ali svakako nemamo pravo na zaborav svih generacija pre nas, a posebno onih koji su u svom vremenu preokrenuli tok istorije osvojivši svetsko zlato u Ljubljani 1970, ili najznačajnije zlato na OI u Moskvi 1980. godine. Imam veliko poštovanje za sve generacije. Svako vreme je nosilo posebnu težinu, od nekadašnjih višemesečnih priprema posle 30-ak utakmica u klupskoj sezoni, do današnjih priprema u koje se ulazi posle preko 90 utakmica. Posle tako iscrpljujućih sezona, reprezentativni kandidati moraju da imaju maksimalan servis. Pažnja se usmerava na oporavak, tek potom se može očekivati njihovo angažovanje u reprezentativnim akcijama. Najbolji uslovi za boravak, rad i oporavak igrača i stručnih saradnika selektora Pešića su ciljevi oko kojih nema kompromisa. Košarka je živa materija i u ovom poslu nemate radno vreme. Od svojih saradnika uvek očekujem posvećenost, dostupnost, a to isto oni dobijaju i od mene. Angažovanje podrazumeva, osim rada u kancelariji i gledanje treninga, a koliko epidemija dozvoljava i utakmica uživo…Stručni štab je maksimalno posvećen, sve se gleda ili snima, analizira svaki kandidat, i uz redovnu komunikaciju sa igračima i trenerima, pripremaju sledece akcije.“

Srdjan Stevanovic/Starsport

 

 

Komentari

Vaš komentar