Tina heroina: Pola zlata mužu oko vrata

Blog ostalo 13. jul. 202111:00 > 16:162 komentara
Podeli:
FIBA.basketball

Neretko uspehe sportista prate i fraze o trnovitom putu. Uz neizbežno pominjanje uspona i padova, odricanja, uzdizanja i ponovnog rađanja poput Feniksa iz pepela. Ali njena priča ima neverovatnu snagu, dostojna je poređenja sa mitovima, legendama, ili najlepšim sportskim filmovima. Posle brojnih povreda i operacija bila je rešena da odustane, ali srećom, nije. Danas je šampionka Evrope i jedan od najboljih centara Starog kontinenta. Tina Krajišnik (30, 191cm), zlatna srpska košarkašica.

Zablistala je Tina na minulom EP u Španiji punim sjajem, postala jedan od najjvećih aduta reprezentacije Srbije i osvetlala obraz igračicama na centarskoj poziciji.

Povezane vesti

Imala je srpska ženska košarka minulih godina i decenija od raspada SFRJ vrlo dobrih reprezentativnih centara, ali se, sticajem okolnosti, njihov učinak svodio tek na poneku dobru epizodu. A ono što je Tina demonstrirala na najvećoj kontinentalnoj smotri u Španiji od prvog do poslednjeg dana ostaje za pamćenje. Sigurnost, preciznost, veština, srčanost, snaga i upornost u duelima sa višim i jačim rivalkama pod košem. I zaista, Tina, kapa dole za sve!

Prva Tinina medalja, pa zlatna, svakako je podvig iz snova. I razlog za neopisivu radost i sreću. I za najtoplije suze radosnice, poput maminih. Bile su to suze radosti, olakšanja i ponosa.

„Niko ne zna kroz šta je sve Tina prošla i koliko smo muka imali svih ovih godina. Ali evo, stigla je nagrada„, sa velikim uzbuđenjem uspela je da izgovori Tinina majka, kada su zlatne košarkašice doputovale u Beograd iz Valensije.

A osam dana kasnije, posle mini odmora, Tina Krajišnik mirno i zadovoljno sabira utiske.

Potreban nam je bio odmor i fizički i mentalni, baš smo bile umorne„, sa uzdahom i osmehom započinje Tina Krajišnik razgovor za Sport Klub.

Od Loznice do evropskog trona

Tina Krajišnik (devojačko prezime Jovanović) rođena je 12. januara 1991. godine u Sarajevu. Potiče iz sportske porodice, majka se bavila košarkom u srednjoj školi, a otac je majstor karatea.

Prve košarkaške korake napravila je u Loznici, zatim je igrala u Radivoj Koraću, Crvenoj zvezdi, Pečuju, Miškolcu i Šopronu.

Sa Šopronom je osvojila tri mađarska kupa i četiri titule prvaka i jedan kup sa MIškolcem. Sa Šopronom je tri puta uzastopno učestvovala na fajnal-foru Evrolige, a 2018. godine igrala i u velikom finalu protiv ruskog Jekaterinburga.

Debitovala je u dresu sa državnim grbom kao jedna od najmlađih na EP mladih selekcija u Poznanju 2007. godine, a posle je još dva puta igrala na kontinentalnoj smotri za taj uzrast i oba puta je srpska selekcija zauzela vrlo dobro četvrto mesto.

U seniorskoj reprezentaciji prvi put je zaigrala 2017. godine na EP u Pragu, kada Srpkinje nisu osvojile medalju.

Na seniorskom EP 2021. godine u Španiji osvojila je zlatnu medalju i bila jedna od najboljih igračica srpskog tima na šampionatu.

Na opasku da je to lep, šampionski umor ljubazno se smeška i nastavlja:

„Presrećne smo i prezadovoljne osvajanjem titule na EP u Španiji. Sada smo ponovo na okupu, tu su i devojke, koje nisu igrale na EP, ali su kandidatkinje za tim za OI u Tokiju, nastavljamo gde smo stale, vredno treniramo i spremamo se za najveće planetarno takmičenje„.

SK

Srpkinje će na OI da igraju u grupi sa reprezentacijama Južne Koreje, Kanade i Španije.

„Biće teško, sve su to jaki protivnici, zlato sa EP nas obavezuje, ali nam je i jak vetar u leđa. Pojačalo nam se samopouzdanje i bogatije smo za to vredno iskustvo. Na EP smo pokazale koliko možemo i daćemo sve od sebe da i na OI opravdamo očekivanja. Najvažnije je da budemo zdrave, nadam se da ćemo maksimalno spremne dočekati start Igara„.

Bez sumnje, selekcija Srbije je ovog leta jača za sjajnu Tininu igru u reketu, a evo kako ona komentariše svoje partije na EP u Španiji:

Nije bilo lako, sve ekipe protiv kojih smo igrale na EP imaju jake, vrhunske centre, ali meni je mnogo pomoglo iskustvo iz Evrolige i samopouzdanje sa F4, završnih turnira. Znala sam kako da čuvam rivalke, a i da iskoristim prostor u napadu da poentiram. Zadovoljna sam mojom odbranom i čvrstinom u igri, ali naravno, ima još puno prostora za napredovanje i lično i ekipno. Daćemo sve od sebe da u Tokiju odigramo što bolje i opravdamo naziv evropskog šampiona. Možda na EP na pojedinim utakmicama naša igra nije izgledala sjajno, delovalo je da nam ne ide, ali na velikim takmičenjima je teško da odigraš idealno. U svakom slučaju, bile smo najbolje kada je bilo najpotrebnije i sada smo rešene da na OI pružimo maksimum. Imale smo uspešnu generalnu probu na EP, nadam se novom uspehu“.

Iza najboljih srpskih i evropskih košarkašica je specifična godina zbog pandemije korone, koja je uslovila, naporan i zgusnut kalendar, pa se istog leta održavaju EP i OI, a Srpkinje su i kroz kvalifikacije za ova vrhunska nadmetanja bile na visini zadatka.

Nije bilo lako u godini korone trenirati, igrati utakmice i sačuvati zdravlje. Posle naporne klupske sezone nije bilo dovoljno vremena za reprezentativne pripreme, ali imale smo jake treninge, Marina i stručni štab su nas dobro pripremili. Vredan rad i odlična timska hemija su učinili da osvojimo zlato u Španiji. Igračice, koje su godinama neprekidno u reprezentaciji kažu da nikada nije bila tako dobra atmosfera kao sada, a uvek je bila na zavidnom nivou. Uprkos napornom radu u našem timu je svaki dan veselo, uvek nas prate smeh i pesma. U tome prednjače Nevena Jovanović i Ana Dabović, obe imaju neverovatnu harizmu„.

Tina Krajišnik (devojačko Jovanović), inače, kao diplomirani psiholog ima i dodatnih objašnjenja na tu temu.

Izvanredno se slažemo, a to je zato i što smo sazrele i realno gledamo na sve šta smo ostvarile i na ono šta nas čeka. Shvatamo da nećemo još dugo da budemo zajedno. Ovog leta se opraštaju Sonja i Jelena, a ima nas još koje smo napunile 30 godina. Kada razmišljamo o tome, pomešana su osećanja, provele smo lepe godine, uživale smo i uvek će sećanja na to naše doba da budu i lepa i setna. Zato je zlato iz Valensije specifično. Mnogo nam je drago što smo na taj način zaokružile dugogodišnje zajedničko igranje i druženje. Nadamo se da ćemo i u Tokiju da budemo uspešne„.

FIBA.basketball

Tina ne propušta da spomene presudnu ulogu selektorke Marine Maljković u svim segmentima.

Marina ume da nas motiviše i da nas probudi kada potonemo. Da nas uveri da vredimo i kada mi to zaboravimo. Ne da nam da ustuknemo, da pokleknemo. Motivacija i samopouzdanje su najbitniji, a Marina zna da nas proceni individualno i šta svakoj igračici u određenom trenutku da kaže. Pruža podršku, ali od svih nas traži mnogo i daje nam određene zadatke. Kao što sam rekla, mnoge od nas su na zalasku karijere, imamo sve veru i motivaciju, ali ona nas uvek iznova, dodatno motiviše, donese nam taj kvalitet više. Od mene, naprimer, uvek traži da igram agresivno i čvrsto“.

Međutim, ništa od toga ne bi bilo sjajno i bajno da je Tina odustala od košarke, kako je nameravala 2011. godine, zbog obnovljene teške povrede. Ipak, bila je sudbinski predodređena za najveće sportske domete, a ono što je čini posebnom da je stigla do vrha uprkos mnogim problemima.

Najpre sam 2010. godine pokidala prednje ukrštene ligamente levog kolena i posle operacije i godinu dana oporavka vratila sam se na teren i obnovila povredu. Bila sam veoma blizu odluke da prestanem da se bavim košarkom, ali ipak, našla sam mentalnu snagu da ne odustanem. Zahvaljujući, pre svega, mojim najbližima. Pružili su mi ogromnu podršku, dali neophodnu energiju da se najpre osposobim da normalno funkcionišem, a potom i ponovo zaigram„.

SK

Nažalost, to nije bio kraj Tinin nevoljama, pred EP 2019. u Srbiji zadesili su je problemi na petama.

Pojavile su mi se neke izrasline, kalcifikati, deformitet kosti koji mi je pritiskao Ahilove tetive i izazivao oštar bol. Nisam mogla da hodam, morala sam na intervenciju koja je urađena na obe pete. Zbog tog peha morala sam da preskočim EP, koji se pre dve godine igrao kod nas, kada su moje saigračice osvojile bronzu“.

U novom povratku u reprezentaciju pomogla joj je njena struka, psihologija i naravno, roditelji, a posebno suprug Đorđe, košarkaški trener, koji je radio u mlađim selekcijama Partizana i u basket Akademiji u Šopronu.

Đorđe i ja smo 10 godina zajedno, upoznao nas je moj kum, a njegov najbolji prijatelj. On mi je ogromna podrška u svemu. I kad nisam verovala govorio mi je „igraćeš, samo veruj u sebe i radi na sebi“. I ne samo da me podržava rečima, nego i delima. Koliko samo treninga mi je održao, precizno doziranih, jer je tačno osećao šta i koliko treba da radim tokom dugog oporavka. Zato je pola moje zlatne medalje njegovo. Kada su mi je u Valensiji okačili oko vrata vratile su mi se sve godine rada sa njim, trčanja na stadionu Partizana u Humskoj… Nezaboravno i neprocenjivo“.

Tinina klupska karijera je bila osuđena na uspeh još od prvih koraka u Loznici.

Psihologija buduće zanimanje

Po završetku igračke karijere Tina Krajišnik planira da se posveti stvaranju porodice i psihologiji.

„Završila sam studije psihologije, imala sam ponudu i da ostanem da radim na fakultetu. Posebno me zanima oblast, koja se odnosi na oporavak sportista, tema master rada mi je bila „Psihološka podrška u oporavku sportista posle povrede“. Planiram da nastavim usavršavanje u struci i da se bavim psihoterapijom. Već sam se oprobala u radu sa sportistima onlajn. Imam veliko iskustvo, koje bih želela da prenesem sportistima. Mnogi su se više puta suočavali sa povredama i prolazili kroz teške faze oporavka, jer današnji sport je veoma zahtevan, ima mnogo kontakt igre, igra se veliki broj utakmica. To je veliko opterećenje. Kad razmišljam o porodici i deci i bavljenju sportom, savetovala bih da podmladak do 17.- e godine ne trenira dva puta dnevno, rano je da već tada troši telo. Neka im sport u tom uzrastu bude zabava, a kasnije to može da preraste u profesionalan angažman. Znam da se teži što boljim rezultatima u mlađim kategorijama, ali važno je i da se što više vodi briga o zdravlju i očuvanju tela“, objasnila je Tina Krajišnik.

Rođena sam u Sarajevu, ali bila sam dete kada smo se preselili u Loznicu. Košarku sam počela da treniram relativno kasno, sa 14 godina, prvi trener mi je bio Željko Vasiljević. U istom klubu i kod istog trenera je ubrzo i Aleksandra Crvendakić napravila prve košarkaške korake, a sa njom sam kasnije bila saigračica i u mađarskom Šopronu. Željko nas je usmerio na pravi put, lako sam se uklopila i brzo stigla do prvog tima. Posle me trenirao Dragan Vuković u Koraću i Crvenoj zvezdi, a u mlađim selekcijama Momir Tasić i Miloš Pavlović. Iz Zvezde sam otišla u Mađarsku, napre u Pečuj, zatim nastavila u Miškolcu i Šopronu„, nabraja Tina Krajišnik.

A Šopron je priča za sebe, sa višestrukim mađarskim prvakom, ne samo da je osvojila niz domaćih trofeja, nego je dospela i u sami evropski vrh.

Kako je moja karijera tekla, uprkos povredama i pauzama, uspevala sam da se vraćam sa još većim motivom i samopouzdanjem. Jednostavno, verovala sam da pripadam Evroligi, da mi je mesto u jakom evroligaškom timu. Sa Šopronom sam tri puta uzastopno učestvovala na fajnal-foru Evrolige, a 2018. godine igrala sam u finalu sa Jekaterinburgom. Tada smo zajedno u timu bile Jelena Milovanović, Aleksandra Crvendakić i ja, dale smo sve od sebe u finalu, ali na kraju čestitale boljem Jekaterinburgu. Ruski tim je i danas dominantan, tako da je igranje sa njima u finalu ravno tituli i za mene to predstavlja veliki uspeh. Protekle sezone je učešće u Evroligi bilo manje naporno zbog sistema takmičenja u „balonima“ usled pandemije korone“.

Srpkinjama u Šopronu mnogo znači što u klubu imaju zemljaka, poznatog trenera Stevana Karadžića, koji ima funkciju savetnika.

Steva mnogo pomaže kao mentor, savetnik, njegovo iskustvo je dragoceno. Vreme provedeno u Šopronu ostaće mi u najlepšem sećanju, to je sjajna sredina i klub u kojem se Srpkinje, po tradiciji, veoma poštuju. Tamo se na treningu pričao i srpski jezik i mađarske igračice i trener su naučile poneku reč od nas. Pamtiću Šopron po mnogo čemu, a najviše po lepom druženju sa Jelenom i Aleksandrom„.

Tina Krajišnik u sredini, Aleksandra Crvendakić (desno)
FIBA.basketball

Nova Tinina destinacija je turski Galatasaraj.

Odlazim u Istanbul u novi klub, verujem da će mi promena prijati. Ljudi iz kluba su se baš obradovali mom zlatu, zvali su me da mi čestitaju i vidi se da su zadovoljni što su me angažovali. Nadam se da će i tamo da bude novih klupskih uslova. Ali, kažem isto kao i za reprezentaciju, samo da bude zdravlja“, dodaje ova sjajna mlada dama i igračica.

Tako priča Tina, prva srpska violina pod košem. Jača od sudbine. Tina, srpska heroina.

SK
Komentari

Vaš komentar