Tomašević za SK: I država da se pozabavi brojem stranaca

Blog ostalo 2. jan. 202114:00 > 14:1113 komentara
Podeli:
Printscreen

"Živimo u nenormalnim okolnostima, a kod nas je sve još i više izraženo. Razgovor na bilo koju temu, ne može bez virusa korona, u 95 odsto slučajeva. Sve me to čini nesrećnim, uz duboko saosećanje sa ljudima koji su izgubili najbliže. Ipak, imam vere, a time i optimizma u lepši i zdraviji svet, pa i sport, košarku," ističe Dejan Tomašević, nekadašnji reprezentativac i funkcioner KSS.

Otišao je sa mesta generalnog sekretara Košarkaškog saveza Srbije ‘ničim izazvan’ pre nešto više od godinu dana. Ali bio i, ime koje se provlačilo kao ‘viđeni’ kandidat za ministra sporta i omladine, ne retko ironične konotacije.

Živimo u vreme negativnih senzacija, najvažnije je ostati izvan takvih stvari, pri zdravoj pameti. Ni tada, ni sada, ne pada mi na pamet da bilo šta komentarišem, objašnjavam, branim se… Od čega, od ‘rekla, kazala’, ne pada mi na pamet. Znam ko sam i šta sam,“ direktno će za Sport klub.

*Sve poklone iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE.

Upamćen je kao srčan i beskompromisan na parketu, privatno, posvećen tradicionalnim porodičnim vrednostima, pokušava da se odbrani…

„Čime god sam se u životu bavio, dok sam igrao, ili kasnije radeći u Savezu, trudio sam se da nijednim gestom ne nanesem štetu, ukaljam porodično ime, već dam sve od sebe. Časnim, ispravnim, poštenim odnosom, da budem i ostanem tata bez mrlje svojoj deci. A sa druge strane, ne možete stati na put onima koji vas tek tako, kad god im padne na pamet, uzimaju u usta, provlače kroz blato. Niko od nas nije nepogrešiv, pa i meni se može naći slabosti, ali sam se uvek trudio da budem maksimalan.“

Mentalno zdravlje

„U ova ‘vunena’ vremena najvažnije je da mentalno ostanemo zdravi. Ponekad je to teže od očuvanja fizičkog zdravlja. Teško se borimo sa psihičkim pritiskom. Mislim da nema čoveka na planeti koji ne želi brzi kraj ovom virusnom ludilu. Želim svoj deci sveta da se ponovo druže, uče, ali ne na onlajn način. Nije to srećno detinjstvo ili mladost. Da se publika vrati u dvorane kao nekad, bez toga nema pravog sporta. Analize su pokazale da prazne dvorane nisu povećale TV gledanost, čak obrnuto.“

Sa pristojne vremenske distance, Tomaševiću je možda lakše da odgovori zašto se se tek tako, jednog dana spakovao i, napustio KSS. Da li je bilo teških reči sa predsednikom Predragom Danilovićem, koji je nedavno ‘načeo’ drugi četvorogodišnji mandat.

Povezane vesti

Nisam od onih, koji se svađa, pada u vatru. Nije bilo nikakvih nesuglasica, zar čaršija ne bi već napravila TV serijal da su mogli da čuju bilo kakav šum iz Sazonove 83. Neposredni povodi za takav potez je moj neizbor za predsednika FIBA Evrope, ali i neuspeh seniora na SP u Kini 2019. Malo sam se i zamorio, posle bezmalo deceniju u Savezu. Sa saradnicima sam obavio misiju, stabilizaciju KSS, nisam više imao razloga da ostajem.“

Planovi o građenju karijere u krovnoj sportskoj organizaciji, takođe, pukli su kao mehur od sapunice.

„U kratkom periodu sam isplivao kao jedan od kandidata za mesto predsednika FIBA Evrope. Uložio sam dosta truda i energije, ali, očigledno nedovoljno u poređenju sa Turčinom Turgajem Demirelom. Već tada mi se motalo po glavi da se odmaknem i od KSS. Voleo bih da mi nisu pomogli i pogurali slabi rezultati Srbije na SP. Pogodilo me je to peto mesto, iako se KSS toliko potrudio da reprezentativci imaju najbolje moguće uslove, uloženo je toliko energije. Ne kažem da se reprezentativci nisu potrudili, ali kvalitet nisu materijalizovali. Bio je to dobar tim, koji je mogao, ali i morao bolje na SP. Tada sam definitivno doneo odluku da se povučem sa funkcije ‘gen seka’. Nisam lupao vratima, još manje podizao ton, samo sam se okrenuo i, otišao.

Ne daleko, do prve dvorane, kad se baš, baš uželi košarke, doduše, ako se uklopi u strogo limitiranu kvotu (30) posetilaca.

„Ne mogu bez košarke, to je kao pupčana vrpca. Nešto pogledam uživo, mada je sve komplikovano u uslovima epidemije. Ali, poštujući specifične protokole, završim na tribinama, lepše je nego na dvosedu ispred TV prijemnika u dnevnoj sobi. Uglavnom sam gledao Partizan u Hali sportova, ali ‘zalutam’ i na neku utakmicu Košarkaške lige Srbije.“

Ono što pogleda od srpske i evropske košarke, ne može da ne izbaci na površinu hronične probleme, koji pritiskaju poput tamnih oblaka.

Dualitet rukovodstva FIBA i Evrolige, koji bezmalo traje dve decenije, reflektuje se na klupsku i reprezentativnu košarku i, vodi u propast. Bez pregovora, koji su pokušavani, pa padali u vodu, ovaj sport nema svetlu budućnost. To je kao sa odnosima u braku. Ako ne razgovaraš, pokušaš da sasečeš problem u korenu, ni od zajednice nema ništa, osim, možda, kakvog, takvog trajanja, do neminovnog kraja. Košarka bi mogla nešto da nauči od fudbalske organizacije, UEFA. Stari kontinent ne može još dugo da izdrži dve paralelne Lige šampiona, da ne govorim i o ostalim klupskim takmičenjima. Posebno u vrema kada se gomilaju ekonomski problemi zbog pandemijske situacije. A pod našim obručima, pitanje svih pitanja je sve veći broj stranaca. Ne valja nam posao, što bi rekao narod.

Klubovi se ‘pravdaju’ nedovoljnim brojem kvalitetnih igrača, željom da se napravi što bolji rezultat, posebno na međunarodnoj sceni.

„Jasno mi je da kompletna košarka prolazi kroz turbulentan period, ali koncept sa ovoliko stranih pojačanja u ABA ligi, ali i u KLS, nije dobar. Trebalo bi da se time pozabave najodgovorniji ljudi košarkaške organizacije, pa i državni organi.

Privatna arhiva

Kako eventualnom zakonskom regulativom, recimo, ograničiti broj stranih pojačanja u digitalnom 21. veku?

Mislim da nije toliko nemoguće, ako postoji dobra volja, poštovanje klupskih, ali i interesa nacionalnog sporta. Nisam za rigidne zabrane, ali jesam za pristojan broj, koji ne bi ugrozio šanse mladih domaćih igrača. Pa, nisam ni ja završio karijeru pre ko zna koliko godina, nije me pregazilo vreme. Niko još nije postao igrač tako što je sedeo na klupi ili negde u blizini i, samo gledao. Moraš da dobiješ šansu, igraš, grešiš i, jednog dana postaneš veliki igrač. Ali, ako gledamo skoro kompletne petorke stranaca, kao u Zvezdi ili Partizanu, teško da će ovdašnji klinci dobiti priliku, pa i na kašičicu. Namerno ne pominjem neku moju reprezentativnu generaciju, koliko smo igrali sa 18, 19 ili 20-ak godina, a to nije bilo tako davno.“

Tomašević je poslednje decenije prošlog veka podelio ‘minutažu’ u Crvenoj zvezdi i Partizanu, ali i navijače sportskih ikona Srbije. I tokom službovanja u nacionalnom Savezu, jedni i drugi su mu ‘merili’ da li i koliko za koga ‘navlači’. Konačno je samo posmatrač večitih rivala.

Očigledno da ni jedni, ni drugi nisu zadovoljni, čim su promenili trenere. Zbog tog poteza, više me je iznenadila Zvezda. Sasvim solidno su sa Obradovićem ‘gurali’ sezonu, da bi, očigledno, jedan poraz (Zenit), doneo malo više nervoze, pritiska, pa su napravili rokadu u stručnom štabu. Crno–beli su slično odreagovali još ranije, imali su više nesrećnih poraza na jednu loptu. Valjda će im ove promene doneti boljitak, zato su ih i pravili, to je bar logično. Mada bih bio srećniji da se ugledaju na koncept Mege, gde se velika pažnja posvećuje individualnom radu sa mlađim snagama, na terenu i van njega. Ni školovanje nije zanemareno, što me podsetilo na moje početke u Zvezdi.

Sreća i tuga

„Verujem da sam ostavio nešto iza sebe angažmanom u KSS. Od organizacije predolimpijskog turnira 2016, ženskog seniorskog EP 2019, klinačkog „Basketa bez granica“, za koji su stizale pohvale iz inostranstva. Ostvarili smo odličnu saradnju sa FIBA i NBA. Ali, boli me i dalje SP 2019. Kao iz igračkih dana OI 2000. u Sidneju. Imali smo „boli glava tim, a na kraju bili tek šesti,“ ne oprašta sebi onaj koji u igračkoj kolekciji ima ‘samo’ pet zlata, srebro i bronzu sa EŠ, SP i OI.

Sa nacionalnim timom je bio do ‘juče’, da li je lakše gledati poraze ili pobede sa distance?

„I tu se plaća ceh teranju inata na relaciji FIBA – Evroliga. Kvalifikacioni ‘prozori’ su odlična ideja, ali da igraju najbolji, ili barem svi reprezentativni kandidati sa radnim mestom u Evropi. Ovako, bez dozvole za igrače iz evroligaških klubova, a kao mogu oni iz Evrokupa, sve je besmisleno, posebno na duže staze. Pa, valjda su nacionalni timovi skupovi najboljih, a ne onih koji dobiju klupsku dozvolu da igraju. Mogu da razumem da su za kvalifikacije nedostupni oni iz NBA, ali ovo… E, onda imamo ove iznenađujuće rezultate, što nikome ništa ne donosi. Ni selekcijama, poput Srbije, čiji najbolji igrači ne mogu da igraju u ‘prozorima’, ali ni Švajcarskoj, Švedskoj ili nekoj trećoj zemlji. Ni tamo se neće primiti košarkaški ‘pelcer’ zato što su u jednom meču dobili nekog diva. Ne mogu da shvatim da je toliko teško da se napravi kalendar, koji ne bi ugrozio ni FIBA, ni evroligaško takmičenje.“

Željko Rebrača, Dejan Tomašević
REUTERS/YANNIS BEHRAKIS

Ni poneki reprezentativni poraz ‘šarenog’ sastava ne bi trebalo da dovede u pitanje prolaz Srbije na velika takmičenja.

Nisam optimista bez pokrića, znam te momke, Srbija će uspešno završiti kvalifikacije za EP 2022, ali i one u junu za ‘izmeštene’ Olimpijske igre. Tako će biti i u bližoj budućnosti. Ali, u ovom sportu, generacijski se razmišljalo nekoliko koraka unapred. Zato sam i apostrofirao veliki broj stranaca u našim klubovima, koji bi morao da se ograniči. Trebalo bi na vreme razmišljati i, delovati. Na reprezentativnom nivou, takođe, moramo da budemo svesni da i neke, košarkaški male zemlje, daju sve od sebe da dignu kvalitativni nivo. Njihove federacije ulažu velika sredstva, poput Mađarske, koja za desetak miliona evra ima veći budžet od KSS. Ima još takvih primera. Daće im to impuls, praviće iznenađenja, zato ni srpska organizacija ne sme da drema, već još više radi.

Sveta Srbija

„Više nisam angažovan u organizaciji Sveta Srbija, ali je to bila korisna i lepa ideja, da se spoji sport i pravoslavlje. Trudili smo se da najmlađima omogućimo da se besplatno bave sportom, ali i upoznaju sa istorijom, kulturom i verom našeg naroda. Podrška i blagoslov pokojnog patrijarha Irineja, puno su značili. Neki novi naraštaji su imali priliku da upoznaju Srbiju, kao što su i mnogi odrasli građani, počeli da krstare Srbijom, umesto egzotičnim destinacijama. Bar neka korist od pandemije. Vodili smo računa i dovodili decu sa KiM u posete glavnom gradu.“

Komentari

Vaš komentar