Trenerska muka pregolema: Ni trofeji ne garantuju posao

Blog ostalo 6. jan 202214:00 > 19:57
Podeli:
Slavoljub Muslin
AP Photo/Darko Vojinovic

Specifičan i stresan, na srpskim prostorima ponekad i pogubljujuće potcenjen, trenerski posao ne priznaje univerzalne zakone. Ponekad jednoznačno spakovan u teoriju „ili..., ili...“ izgubio je poslednjih godina deo posebnosti, ne i snagu privlačnosti. Moć na klupi, strateška srž i kombinacije, bude jedan od očiglednijih ljudskih poriva – biti najbolji!

U Srbiji, ipak, nije takva priča. Nadobudne samozvane gazde, sve više „gladnih“ i neprijateljski nastrojenih kolega, izvitoperen sistem klubova između privatne svojine i organizacije udruženja građana, najočiglednije se očitavaju na problemima trenerskog esnafa.

SK paketić

#related-news_1

Mnogi stručnjaci, nespremni da rade za „siću“ i  bespogovorno slušaju, čekaju ovih dana „u redu“ na „birou rada“. Drugi, posle završetka u mandata u pečalbi, na ideju da se vrate među svoje, nemo sležu ramenima i pitaju: „A, gde da radim?“. Napokon, treći već imaju dovoljno godina i staža iza sebe da ne pomišljaju na povratak…

Sve zajedno povezuje – privremeni odmor. U Srbiji dana ima oko 50 slobodnih trenera od imena i ugleda. Osvajača trofeja, prestižnih priznanja, kreatora velikih, čak i istorijskih rezultata… Selektora i klupskih delatnika zapaženog i u svetu priznatog prezimena.

Bivši selektor, Slavoljub Muslin, posle plasmana na Mondijal 2018. i skandalozne smene, radio je svega četiri meseca u saudijskoj Aj Fejhi. Od marta 2019. nema posao.

Godinu dana bez angažmana je i Ljubiša Tumbaković. Pominjalo se tokom 2020. da bi mogao u Kinu, potom i arapski svet.

Posao nema ni Ilija Stolica, bivši selektor mlade reprezentacije Srbije. Smenjen sa kormila, novom postavkom sportskog sektora FSS, od aprila je slobodan. Svojevremeno trener u neslućenom uzletu, neočekivano tapka u mestu…

Ilija Stolica
Guliver image

Sebi nesvojstveno, oko tri meseca odmara još jedan bivši učitelj „orlića“ – Nenad Lalatović. Poznat kao stručnjak ofanzivne orijentacije, na terenu i van njega, posle povratka iz saudijskog Al Batina nema posao. Pominjao se kao potencijalno rešenje za upražnjenu klupu banjalučkog Borca.

Sa srpskih radara izgubio se i Slobodan Krčmarević. Samo kratko radio je u svojoj zemlji, sa klupe predvodio OFK Beograd, posle 16 mečeva na klupi mlade reprezentacije i Prvenstva Evrope 2006, rekao je nezvanično „zbogom“ matici. Nije krio razočaranje stanjem u domaćem fudbalu.

Na „birou“, od 10. oktobra, nalazi se i Savo Milošević. Vodio je Olimpiju, sa mnogo uspeha Partizan, godinama se provlači da će možda, kao veliko ime iz igračkih dana, dobiti šansu na Bliskom istoku. Otvoren i konkretan imao je svelosti da javno kaže ono što mnogi treneri misle – o poslu u Srbiji više ne razmišlja.

Već godinu dana odmara i Vladimir Ivić. Nemila epizoda u Votfordu, smena i razlog po balkanskim receptima, uporili su neslućen razvoj još jednog srpskog đaka, nespremnog da se razvija u nezdravom ambijentu. Mandatima u Grčkoj i Izraelu, Ivić je potvrdio zavidan potencijal i status srpskog stručnjaka budućnosti.

Richard Heathcote/Getty Images

Za Ivićev razvojni put karijeru je vezao Miloš Veselinović. Iako je kao šef struke, u Voždovcu, Radniku i obrenovačkom Radničkom pogotovo, najavio blistavu karijeru, juna 2018. napravio je zaokret i prihvatio Ivićev poziv iz Tel Aviva. Sa šefom pauzira od prošle jeseni i smene u Votfordu.

Sa izborom novog kluba ne žuri ni Slaviša Jokanović. S poslednjim danima novembra prošle godine ostao je bez posla u Šefild junajtedu.

Naredni korak u karijeri pažljivo, po principu „triput meri, jednom seci“, moraće da izabere Marko Nikolić. Očekujući „bum“, posle serijskih uspeha i trofeja na klupama Partizana, Videotona i moskovske Lokomotive, prezime Nikolić često se pojavljuje na aktuelnim klupskim licitacijama u Rusiji. Za sada neme konkretne najave kojim putem će beogradski stručnjak.

Iskorak u karijeri očekuje i Miloša Milojevića. Mladi trener, profisan na severu Evrope, srpskoj javnosti približio se angažovanjem na poslovima saradnika Dejana Stankovića u Crvenoj zvezdi. Nedavno se rastao sa Hamarbijem, pregovarao sa Rozenborgom, Šveđani su „videli“ transfer u Crvenu zvezdu…

Miloš Milojević
Guliver image

Odužila se trenerska pauza u karijeri iskusnog Dragomira Okuke. Od povratka iz Azije, jula 2019, svojevremeno najbolji trener Srbije i Kine, nema posao. Prekršio je sebi zadat „zavet o povratku u Srbiju“ dvoipomesečnim angažmanom u Vojvodini tokom jeseni 2018.

Da trofeji i klupski istorijski uspesi nisu garant posla, najbolje potvrđuju primeri Aleksandra Janjića, Aleksandra Veselinovića, Zvezdana Miloševića, Mladena Milinkovića, Vladimira Vermezovića, Sima Krunića, Ljubiše Stamenkovića… Slobodni su i Dušan Kerkez, Igor Bondžulić, Zoran i Dejan Govedarica,

Angažovani u matičnoj Evropi, dalekim zemljama Azije i izdašnijim zemljama afričkog sveta, mnogi srpski treneri sreću su potražili daleko od matice. Grupa, na čelu sa Ljupkom Petrovićem, rešila je da penziju dočeka u tuđini.

Privatna arhiva

Srpska fudbalska pamet angažovana je i danas na Dalekom i Bliskom istoku – Kini, Japanu, Vijetnamu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu, Jordanu… Poverenje su dobili i od poslodavaca iz zemalja bivšeg sovjetskog bloka, Jermenije, Letonije, Estonije, Uzbekistana, Kazahstana, Azerbejdžana… Treneri s naših prostora rade i u Engleskoj, Rusiji, Grčkoj, Turskoj, Kipru, Sloveniji, Bugarskoj… Deo njih odlučio se da sreću potraži na afričkom tlu, u Libiji, Gani, Angoli…

Tek sa po kojom zdravom pričom u matici, „osuđeni“ na posao van granica, većina od njih priželjkuje što duži mandat mimo Srbije. Stranci, isina, izdašnije plaćaju, ali dani odmora među svojim ljudima često liče beskonačnom guranju kamena uzbrdo… Bez cilja i kraja… A, to je već muka!