„Trenirao sam sa Bearom, u Čelsiju su počele nevolje“

Blog ostalo 27. feb. 20218:451 komentar
Podeli:
Getty Image/Renee McKay / Stringer

Gost nove epizode emisije "Sportlight" bio je Mark Bosnić. Bivši fudbaler Mančester junajteda i Aston Vile govorio je o različitim iskustvima u karijeri, aktuelnom televizijskom angažmanu, kao i o borbi protiv zavisnosti koju je vodio na kraju karijere.

U otvorenom razgovoru sa autorom emisije Igorom Mikljom Bosnić je objasnio na koji način je došao u Mančester junajted sa samo 16 godina.

To je smešna priča. 1986. mi smo porodično otišli leti u Jugoslaviju, moj otac je iz Blata, Korčula i na kraju tog puta ja sam tri dana otišao u Liverpul i bilo je to dobrih tri dana, ali po povratku u Australiju, Ser Aleks Ferguson je nazvao par meseci kasnije i pitao da li bih došao na probu. Tokom probe rekao je zaključavam te ovde, ne ideš u Liverpul. Veliki problem je bio dobijanje radne dozvole, to je problem za mnoge i danas. On je bio uveren da će je dobiti a i mama i tata su imali poverenje u njega, da ću ići u školu, bio sam mlad„, počeo je Bosnić za Sport klub i dodao:

„Dakle, tri godine sam igrao u Mančester Junajtedu, od 16. do 19. godine. Branio sam na tri utakmice, debitovao u 18. godini. Onda nisam dobio radnu dozvolu, vratio se šest meseci u Australiju. U to vreme oženio sam se Engleskinjom, pa sam tako rešio problem dozvole. Otišao sam u Aston Vilu na poziv Rona Etkinsona koji je ranije bio u Junajtedu. Dakle 1992. Birmingem, Aston Vila i iz toplote Australije dolazim u smzavajući januar“.

Sa Aston Vilom osvojio je dva trofeja.

„Proveli smo sjajno vreme tamo, imali sreće da osvojimo dva trofeja, prvi 1994. kada smo dobili Mančester u finalu Liga kupa na Vembliju i drugi koji ti dobro znaš jer si bio tamo sa Savom, 1996. opet Liga kup ovoga puta protiv Lidsa na Vembliju, ubedljiva pobeda od 3:0. Bio je to sjajan period za Aston Vilu. Srećom sada su opet u Premijer ligi i ide im dobro. Kao što znaš to je veliki klub i zaslužuju da budu u Premijer ligi i da se bore za Evropu ili neki od kupova. Birmingem je odlično mesto i bila su to fantastična vremena„.

Bosnić je prilikom upoznavanja sa Igorom Mikljom i Savom Miloševićem imao interesantan pristup. Iako je to bilo pre 25 godina, dobro se seća svih detalja.

Pod jedan, dolazak u novu zemlju je težak. Pod dva, kao što si rekao, vi ste iz mog dela sveta i to me je obavezalo da vas što srdačnije dočekam. Sećam se dolaska u hotel, bio je sunčan dan i spustili smo krov na mom autu. Tog dana sam vas ja video u klubu kada ste bili na predstavljanju po njegovom dolasku iz Partizana. Onda na sledećem treningu dok smo trčali ja sam opsovao na našem jeziku i vi ste se smejali. U hotel sam došao sa željom da pomognem i znaš kako se kaže, blagosloven ko pomaže. Ali pre svega činjenica da ste iz mog dela sveta i da sam hteo da učinim koliko god mogu„, rekao je Mark i dodao:

Bila su to teška vremena devedesetih za naš deo sveta i zato je bilo važno da damo dobro jedni drugima. Ono loše, najgore smo videli u prethodnih 4-5 godina. To je bilo važno. Sećam se da je deo dila sa Savom bio i da Partizan i Aston Vila odigraju dve utakmice. Prvu smo, ako se sećaš, igrali nedelju dana pred početak sezone u Birmingemu, a drugu smo trebali da igramo u novembru u Beogradu. Sećam se da su u Beogradu svi bili ljubazni prema meni. Nismo odigrali utakmicu jer je pao sneg. Ne mogu da se setim imena splava gde si nas vodio ali je bilo izvrsno! Imali smo divan provod“.

Nakon osvajanja Liga kupa sa Vilom, sledi povratak u Mančester junajted i osvajanje Premijer lige i Interkontinentalnog kupa.

Da, drugi put posle svih tih godina. Bilo je sjajno vratiti se. Imao sam i drugih ponuda, Italija i ostalo, ali sam mislio da tu imam nedovršen posao. Oni su tad osvojili triplu-Ligu šampiona protiv Bajerna, prvenstvo i FA Kup i bilo je sjajno vratiti se. Te godine smo uzeli titulu sa rekordnim brojem bodova. Mančester Siti je to nedavno nadmašio. Uzeli smo premijer ligu sa 18 bodova prednosti, izgubili samo tri utakmice, postali prvi britanski tim koji je bio svetski prvak, što je bila velika čast„, istakao je Bosnić i dodao:

„Bilo je to sjajno i bio je to veliki tim, Dvajt Jork, Roj Kin, Dejvid Bekam, Pol Skols, Rajan Gigs, Jap Stam, braća Nevil, Niki Bat, fantastičan tim i imao sam puno sreće da budem deo toga“.

Ser Aleks Ferguson ga je u svojoj knjizi opisao kao „užasnog profesionalca“, a Bosnić je odgovorio na savršen način.

Slušaj, on je želeo da proda knjigu, a da sam ja bio toliko loš ne bismo uzeli dva trofeja. On nije bio srećan kada sam otišao iz Mančestera u Aston Vilu i razumem to. Otišao sam jer Mančester tri godine nije mogao da mi obezbedi radnu dozvolu i na golu je bio Piter Šmajhel, ne bih ni branio. A za drugi put, kada neke stvari u svlačionici ne funkcionišu ljudi vole da se vrate u prošlost. Kao što znaš u to vreme sam bio tvrdoglav i imao kratak fitilj. Onda kažeš neke stvari u trenutku zbog kojih ti kasnije bude žao. Otac mi je uvek govorio. Pravilo broj 1: Šef je uvek u pravu i pravilo broj 2: ako šef greši seti se uvek pravila broj 1. Možda je trebalo da slušam tatu ali sam bio vrlo tvrdoglav i svojeglav. Ali kao što rekoh vratio sam se drugi put jer sam imao neka nedovršena posla a to je bilo da igram i da osvojim titulu i to sam ostvario. Plus osvajanje svetskog klupskog prvenstva. Spomenuo si Piksija. Dok sam rastao u Australiji to je bila velika stvar. Igralo se u Japanu u vreme ručka po našem vremenu, imalo je veliku gledanost. Sećam se kada je Juventus pobedio, takođe i Zvezda devedesetih. Sećam se i Liverpula koji je gubio i mi smo postali prvi britanski tim koji je osvojio kup. Dolazeći iz zemlje kao što je Australija, znao sam da su male šanse da bih mogao da budem svetski prvak ali postati prvak sveta sa klubom je sledeća najbolja stvar„, objasnio je Australijanac.

Nakon drugog „mandata“ u Junajtedu, usledio je prelazak u Čelsi, kao i veoma specifičan period Bosnićeve karijere.

„Da, u Čelsiju sam upao u nevolje. Sve je išlo dobro dok se nisam povredio. To mi je dalo puno slobodnog vremena i upao sam u probleme. Pokušao sam da pomognem jednoj osobi, nisam znao da je već kasno za to. Ta osoba mi je poslata da mi naudi. Bilo mi je mnogo teško, ali počneš da otkrivaš sebe tada, a ne kada stvari idu dobro. Nekada u životu se ovakve stvari dese i najvažnije je kako reagujete na to. Kao što znaš, dolazeći iz našeg dela sveta, lako nam je da uzvratimo udarac, to nam je u prirodi. To je lakši deo a teži je kada i protiv koga se boriti. Bilo je teško ali sam se izvukao iz toga i imao sreće. Možda žališ što nisi video stvari ranije ali ja nosim svoje srce na rukavu. Ti me poznaješ, ja sam iskren i nekada je teško kada ti ljudi nude -mi kažemo ovde- dim u ogledalu, sve vreme. Kao što rekoh, teško vreme, ali sam izašao iz toga na kraju, iako sam zbog toga prestao da igram. Našli su mi kokain u krvi. To je bilo 2002. i zbog svega što se izdešavalo nisam više zaigrao. Ostao sam u Londonu do 2008. i onda je neko iz Australije pitao da li bih se vratio tamo. Ja sam pitao jel lisiguran, jer imam više prljavog veša od kraljice. Rekli su da dođem i otišao sam za Australiju gde sam odigrao 6 utakmica za Central Coast. Dobro sam branio računajući na pauzu od 6 godina. Onda sam trebao da idem za Ameriku da radim tv šou ali mi je „Fox“ ponudio da komentarišem premijer ligu i rekao sam ok i evo radim već 12 godina, dugo“, istakao je Mark.

On je u šali govorio i o potencijalnom prelasku na Sport klub, o tome ko je od golmana najviše uticao na njega, kako je trenirao sa Vladimirom Bearom, uspehu hrvatske fudbalske reprezentaciju na SP u Rusiji 2018. godine, Premijer ligi, Geretu Sautgejtu i još mnogo čemu.

Kompletnu emisiju pogledajte OVDE:

Komentari

Vaš komentar