„Vea mi je još 1995. rekao da će biti predsednik Liberije“

Blog ostalo 13. jan. 202110:00 > 1:551 komentar
Podeli:
Žorž Vea
Ruediger Fessel/Bongarts/Getty Images

Pročitah nedavno da čuveni paragvajski, naravno nekadašnji golman, Hoze Luis Čilavert (55), hoće da se na izborima 2023. godine kandiduje za predsednika. Iznenađenje ili ne, tek, ta priča je već ispricana. Naime, najbolji igrač Evrope 1995. godine Žorž Vea je postao predsednik Liberije 2017. godine.

To me je nateralo da za Sport Klub napišem ovu priču, garniranu sa detaljima iz dva intervjua sa ovim fudbalskim vanzemaljcem, ali i čovekom izvan svog vremena. Povod je bilo izvlačenje parova 1996. godine u pariskom „Luvru“ za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. Vea je kao najbolji igrač Evrope 1995. godine bio prisutan u gradu svetlosti, a „Frans fudbal“ je prvi put, a trofej je ustanovljen 1956, tada promenio pravilnik pa su za najboljeg igrača Starog kontinenta mogli da konkurišu i oni koji nisu Evropljani, ali su igrali na njenim terenima. Vea mi je tom prilikom rekao da će biti predsednik Liberije kada okači kopčke o klin.

Liberijac sa francuskim pasošem, dotadašnji golgeter Pari Sen Žermena, a potom ubojiti strelac Milana, bio je zaista te godine neprikosnoven. Proglašen je najboljim po svim anketama FIFA, „Frans fudbala“, „Vorld Sokera“ i „Onza“, brojnih afričkih medija… Ulaznica za razgovor je bio nedeljnik Supersport (više ne postoji) i njegov lik na naslovnoj strani.

Lep list, odakle je?“.

Iz Jugoslavije, odgovaram, na brzinu ga listam, a na njegovom listu sve širi osmeh.

Jugo, a da strašni igrači“.

Žorž Vea
Privatna arhiva

Odmah sam mu pomenuo Dejana Savićevića i dobio brzometni odgovor.

Dejo je sjajan igrač, samo on može tako da dribla i da proigra. Čudo. Uostalom, ja sam uvek uz Jugoslaviju. Vidim, čudite se, ali Dejo me je naučio da navijam za vašu repezentaciju“.

Oko nas ludnica, svi se guraju, telohranitelji prave red, a moj status čuvaju novine. Vidim da je vreme za rastanak. Čovek u super odelu i sa kačketom na glavi pružio mi je ruku. Prethodno se potpisao na prvu stranu Supersporta, na svom telu, a drugi sam mu dao na poklon. I zamolio ga da mi odgovori samo na još jedno pitanje: Da li je istina da želi da postane predsednik Liberije?

Kao dete živeo sam u bedi i siromaštvu. Bilo nas je 13 u jednoj maloj i oronuloj, ali meni dragoj kućici. Spavao sam na zemlji. Da bih došao do novca prodavao sam kokice i popravljao telefone. Bio sam mali mangup, skitnica. Stalno sam se tukao i pušio marihuanu. Imao sam lepo društvo, zajedno smo igrali fudbal, sadili pirinač, pecli rukama ribu… Fudbal je promenio moj život, ali ja se nisam promenio. I hoću da pomognem svom narodu, zato i hoću da budem predsednik. I biću“.

Vea je to rekao sa takvom čvrstinom u glasu da sam i ja bio siguran da će postati predsednik. A kako i ne bi kada je mnogo novca darivao svojim zemljacima, narod Liberije ga je uvek obožavao. I što je najvažnije, beskrajno verovao u njega.

Žorž Vea
Ruediger Fessel/Bongarts/Getty Images

Izgubio sam roditelje i mnoge prijatelje u strašnom konfliktu, ali sam uveren da će sve barijere uskoro pasti, da će zemlja oživeti, a Liberija se preporoditi“.

Tako je Vea govorio 1996. godine a onda smo se ponovo sreli u Rimu, decembra 2000, kada se birao najbolji igrač sveta svih vremena. Pele i Maradona su podelili časti.  Liberijac je na konferenciju za štampu došao zajedno sa Rivaldom i odgovorio tek na nekoliko pitanja, a kada je Brazilac otišao, ostao je sa brojnim novinarima više od 70 minuta. Izgledao je drugačije nego pre četiri godine, na glavi je imao naočare, a pričao je kao navijen. Iako je zaredom govorio za pet-šest tv ekipa, imao je vremena i za pisane medije. Nikoga nije odbio, i ja sam dobio svojih pet minuta. Cena slave jer hitronogi napadač više nije fudbalski bog, posle neuspele epizode u Mančester Sitiju skrasio se u Marseju.

Ali, već tada je bilo jasno da je visoki, elegantni Liberijac, krenuo drugom stazom. Na svakom koraku je bilo jasno da je u FIFA veoma cenjen, uostalom, tada je bio prvi čovek svetske kuće fudbala kada je u pitanju  projekat – za decu sveta.

Kada se nešto voli i hoće, uvek se nađe vremena“, pričao je Vea, „Sa velikim zadovoljstvom sam prihvatio ponudu FIFA da budem taj koji će animirati decu širom sveta. Posao mi je olakšan što to u rodnoj Libiji radim dugi niz godina. U stvari, samo sam nastavio tamo gde sam u domovini stao“.

Intelektualac u kopačkama, to je i van terena, još u to vreme se žestotko borio protiv rasizma.

Žorž Vea
Shaun Botterill/Getty Images

U dobroj utakmici svi uživaju, čemu onda podele po boji kože. Još dok sam igrao za Pari Sen Žermen, suočio sam se sa tim problemom koji sada sve češće eskalira. I nisam dozvolio da me iko vređa, i ne samo mene“, kategoričan je bio Vea, #Zahvalan sam FIFA, mnogobrojnim saigračima tokom svih ovih godina, medijima i navijačima koji su me uvek podržavali, a ja mislim da sam i na tom planu mnogo uradio. Baš kao i sada Lukas Radebe koji je zasluženo dobio nagradu za fer-plej. Tu nagradu sam i ja dobio pre nekoliko godina i to mi je jedan od najdražih trofeja“.

Tamo, u Rimu, Vea je bio nekako u senci mada ga mediji nisu zaboravili. Ipak, u prvom planu su bili Pele, Maradona, Figo, Zidan, Rivaldo…

Svako vreme nosi svoje junke, a ja nisam toliko sujetan da bi me to pogodilo. Uživam, ćaskam sa prijateljima mada ste me vi novinari baš dobro pritisli“.

Malo je zastao samo kada sam ga upitao ko je bolji – Pele ili Maradona?

Teško je od dva najveća izabrati jednoga. Možda, ipak, Pele“.

A ko je naj-naj u 2000?

Figo i Zidan ne mogu da se porede jer su različiti igrači, veoma inteligentni. Moj glas bi ipak išao na adresu Zidana jer više radi za ekipu. A Rivaldo je posebna priča, majstor, mešutim, nebo je dotakao u prošloj, 1999. godini“.

Na kraju, nije mogao da pobegne od pitanja – kada ćete postati predsednik Liberije. Kratak, brz osmeh i samo jedna rečenica.

Nije sad vreme za tu priču“.

Žorž Opong Haneh Vea (1. oktobar 1966, Monrovija) je nastavio svojim putem humaniste i dobrotvora i 2017. godine je postao predsednik Liberije.

Komentari

Vaš komentar