Velebit za SK: Ponosan na rad u Azerbejdžanu, FSS moja kuća

Blog ostalo 19. jun. 202212:48 > 13:10
Podeli:
FOTO: Privatna arhiva

Fudbalski globtroter. Miloš Velebit, mladi srpski trener, iza sebe ima zavidnu karijeru na klupi velikog broja klubova, što u Srbiji, što u inostranstvu. Poseban je fenomen, što od kada je počeo da se bavi trenerskim poslom, još kao 21- godišnjak 2001. godine, nijedan jedini dan nije bio bez angažmana.

Biografija sjajna. Počeo je 2001. u školi fudbala „Mondijal“. Posle toga je radio kao instruktor Fudbalskog saveza Srbije za Zapadnu Srbiju. Kasnije je u FSS bio na različitim pozicijama od selektora, asistenta, instruktora, predavača na trenerskoj školi. Radio je u Srbiji u Banatu, Smederevu, bio direktor Jagodine u najboljem periodu kluba.

U inostranstvu Miloš Velebit je bio u Al Ahliju iz Džede, pomoćni trener reprezentacije Kuvajta i trener u klubu Al Šabab. Bio je i asistent Milanu Rastavcu, dok je bio šef struke u Ksantiju. Tu je naravno i veliki broj stručnih radova.

Trenutno je u Azerbejdžanu, gde već četiri godine obavlja funkciju koordinatora svih mlađih selekcija Fudbalskog saveza Azerbejdžana. Takođe zadužen je i za selekciju do 19 godina, gde mu na klupi asistira još jedan srpski stručnjak Goran Ljubinković.

Maksimalno posvećen i fudbalski edukovan, upoznat sa svim temama, Velebit je idealan sagovornik za razgovor o fudbalu u Azerbejdžanu, zemlji o kojoj se u Srbiji malo zna, ali i o stanju u srpskom fudbalu, kako u A selekciji, tako i mlađim kategorijama, koje su na neki način Miloševa specijalnost.

Kako ste došli u Azerbejdžan i kako ste zadovoljni onim što ste za sada ovde postigli?

Stigao sam u februaru 2019. godine i prihvatio ponudu da budem koordinator svih mlađih selekcija Fudbalskog saveza Azerbejdžana i u tom trenutku sam preuzeo selekciju do 17 godina. Imali smo četiri projekta vezana za moj obim posla.Prvi je bio vezan za rad sa najmlađim uzrasnim kategorijama od 12 do 16 godina u okviru Saveza, sa četiri programske jedinice, koji se trenutno sprovodi u celom Azerbejdžanu dva puta nedeljno sa najtalentovanijim igračima. Do našeg dolaska fudbalski savez se nije bavio na taj način selekcijom igrača do 16 godina. Tek kada navrše 16 godina počinjali su da prave reprezentativne selekcije. Taj projekat i dalje traje. Drugo zaduženje bilo je da se napravi filozofija igre i stil igre selekcija od 17, 18 i 19 godina. Tu smo napravili dobar iskorak sa jasnim principima u svim fazama igre“.

Šta je sa preostala dva projekta, kako oni funkcionišu?

Nažalost korona i rat su nas zaustavili. Treći projekat je bio vezan za edukaciju trenera, kako sa aspekta fizičke, tako i sa aspekta tehničko-taktičke pripreme. Do korone je to funkcionisalo besprekorno. Dovodili smo trenere i profesore iz inostranstva, bili su tu naravno stručnjaci iz Srbije, koji su držali predavanja. Međutim, posle korone je ovde izbio i rat pa se smanjio budžet u svim segmentima i onda je taj projekat prestao sa radom.

Četvrti projekat je bio vezan za fizičku pripremu svih mlađih kategorija. U taj rad je bio uključen profesor Vladimir Mrdaković sa Beogradskog univerziteta i Zlatko Kopić, kao trener. Cilj tog projekta je bio da se napravi dobra baza podataka  motoričkih i funkcionalnih sposobnosti svih uzrasnih kategorija. Nudio je dobra rešenja za poboljšanje fizičkog aspekta, zato što je taj segment ovde naročito sa mlađim kategorijama u zaostatku. To je isto jako dobro funkcionisalo, ali nije nastavljeno posle korone“.

FOTO: Privatna arhiva

Pored funkcije koordinatora imate i selektorsku funkciju i ekipu koja će pokušati da dođe do poslednje faze kvalifikacija za Evropsko prvenstvo?

Sada sam fokusiran na selekciju do 19 godina, ali naravno pratim rad svih selekcija i taj elit program do 16 godina. Imam 26 trenera koji su pod mojom kontrolom. Što se tiče selekcije do 19 godina, imamo kvalifikacioni ciklus krajem septembra. U grupi smo sa Turskom, Bugarskom i Luksemburgom. Pripremamo se da ostvarimo rezultat, koji će nas odvesti u elitnu rundu, što znači da je cilj da budemo među dve prvoplasirane ekipe“

Kakve su realne šanse da se taj cilj ostvari?

Neko moje iskustvo govori da sve zavisi od generacije do generacije. Imena reprezentacija ništa ne znače. U tom uzrastu ima možda pet selekcija za koje mogu da kažem da su za nas nepobedive i ima pet koje možemo uvek da dobijemo. Sa svim ostalim ekipama sve je moguće. Ne možeš da kažeš ko je bolji, ko je favorit zavisi kakvu generaciju ima ta reprezentacija u tom godištu.

Imam određene informacije o Bugarskoj i Turskoj, najmanje znamo o Luksemburgu. Zanimljivo je da su sve te tri reprezentacije sa godinu dana mlađom selekcijom učestvovale na nedavno završenom Evropskom prvenstvu što dovoljni govori o njihovom kvalitetu. Verovatno će biti i igrača iz tih selekcija u starijoj generaciji. Ako se sve kockice slože idemo sa ciljem da se plasiramo. To bi ovde bio veliki uspeh, jer recimo na svakih sedam, osam godina se prođe u taj drugi krug kvalifikacija“.

Da li ste zadovljni kako funkcioniše saradnja sa Fudbalskim savezom Azerbejdžana?

Savez, uslovi i ljudi sa kojima sarađujem zaslužuju sve pohvale i velika preporuka za dolazak i saradnju ovde, jer se sve dogovoreno ispunjava. Imamo svoju bazu na 30 kilometara od Bakua, gde imamo svoje terene koje koristimo, tu je kao i neki hotel. Srpski stručnjaci su na ceni. Milan Obradović, nekadašnji as Partizana sa svojim asistentima Kožulom i Poleksićem vodi selekciju do 21 godine. Goran Ljubinković je moj asistent i njegova pomoć u svakom pogledu je nemerljiva. Četiri godine smo ovde, to dovoljno govori o statusu koji imamo.

Postoje li problemi i da li je moguće da se reše?

Jedino što nedostaje je kvalitet i kvantitet mladih igrača. Baza je mala. Iz te baze nema ni dovoljno kvaliteta, tako da se treba boriti za svakoga ko i malo odskoči. Primera radi od 17 do 19 godina u Srbiji ima 12 hiljada registrovanih igrača, dok ovde u tom istom uzrastu ima samo 250! Sve vam je jasno da Srbija ima praktično 60 puta veću bazu. Jako malo ima prostora za grešku i treba biti veoma oprezan u toj selekciji i pri biranju i vođenju tih igrača, jer ako se pojavi talenat mora sve da se uradi da se ne ispusti, jer još jednog takvog u tom godištu nema“.

FOTO: Privatna arhiva

Kakav je život u Bakuu van fudbala?

Baku je grad sa velikom perspektivom. U poslednjih deset godina nenormalno izgrađen, nenormalno se razvija, jako interesantan grad, koji iza sebe ima misk više kultura od persijske, otomanske, carske ruske, sovjetske i u ovom trenutku sa velikim finansijama koje imaju zobog nafte, razvio se u vrlo moderan grad. Ima između četiri i pet miliona stanovnika. Socijalni život ovde je na jednom zavidnom nivou.

Radili ste, osim u Srbiji, u Grčkoj, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, sada u Azerbejdžanu. Ako bi pravili poređenje, gde bi svrstali kvalitet fudbala u Azerbejdžanu?

Grčka u kojoj sam radio je jedna zemlja sa visokim fudbalskim kvalitetom i na evropskom nivou. Navijači su fanatici, gde u ovom trentku ima pet šest jako dobrih klubova. Pre svega Olimpijakos, PAOK, AEK, vraćaju se Panatinaikos i Aris. Ne može da se poredi sa Azerbejdžanom.

Ovde je prošle godine u prvoj ligi bilo osam, od naredne sezone će biti deset klubova. I ima još samo jedna liga u kojoj je još pet klubova, plus osam drugih ekipa timova koji se takmiče u elitnom rangu. Nije zemlja koja je toliko zainteresovani za fudbal, u gro planu su individualni sportovi u kojima oni stvarno imaju zavidne rezultate, naročito u borilačkm sportovima kao što su boks i rvanje, koji imaju veliku tradiciju. Vole ljudi fudbal, ali nisu ni izbliza zagriženi kao kod nas ili u Grčkoj“.

Znači moglo bi da se poredi sa arapskim zemljama?

Arapske zemlje su svaka specifična na svoj način. U Saudijskoj Arabiji fudbal je najrazvijeniji, dok je recimo Kuvajt u kojem sam takođe radio, najmanje razvijen. Ako moram da uporedim onda je ovo ovde nešto između Evrope i Arapskih zemalja, ne finansija i kvaliteta igre, nego generalno organizacije“.

Pratite sigurno i rezultate srpskih selekcija, kako A reprezentacije, koja je izborila mesto na Svetskom prvenstvu, tako  i mlađih kategorija?

Uvek kažem da je Fudbalski savez Srbije moja kuća, jer sam u toj organizaciji proveo mnogo godina na različitim pozicijama“, rekao je Velebit i dodao „Pratim naravno i navijam. I u ovom ciklusu kvalifikacija Srbija je gostovala u Azerbejdžanu, trudili smo se mi koji smo ovde da što bolje ugostimo našu reprezentaciju. Uspesi A selekcije su na ponos svima nama koji radimo u inostranstvu. Mnogo to znači i za naš rejting. Lepo je kada vam čestitaju na uspesima. Sve zasluge naravno idu selektoru Stojkoviću, igračima i rukovodstvu. Bilo je potrebno vreme u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo da stvari dođu na svoje. Nije to izgledalo bajno u prve dve tri utakmice, iako smo imali rezultate, međutim posle toga i u nastavku kvalifikacija i u prijateljskim utakmicama i u mečevima Lige nacija naša reprezentacija izgleda na svetskom nivou.“

Koji su dometi po vašem mišljenu reprezentacije Srbije u Kataru?

Nadam se da u Kataru uz malo sportske sreće možemo da napravimo najbolji rezultat do sada na Svetskim prvenstvima. Gro tih igrača veoma dobro poznajem jer sam u periodu kada su stasavali radio u Savezu. Prošli su sve selekcije od 12 do 19 godina. To su igrači koji imaju pobednički mentalitet, koji su kroz reprezentaciju stvorile najveće uspehe u mlađim kategorijama, bili evropski i svetski prvaci i doneli su ono što je nekako uvek falilo A reprezentaciji. Jer velike reprezentacije kao što su Španija, Italija, Nemačka, oni stvaraju šampione sa 17, 19, 21 godinom i oni posle sa tim mentalitetom čine osnovu A selekcije. Nadam se da ćemo ako ne na ovom Svetskom prvenstvu, u naredna dva velika takmičenja stići do polufinala. Uvek sam pričao da u periodu od 2020 do 2028 mi moramo na svetskom ili evropskom prvenstvu, bar jednom da stignemo do polufinala.“

I mlađe kategorije Srbije su imale mnogo uspeha. Selekcije do 17 i 19 godina su prošle u završnicu kontinentalnog šampionata?

Jako sam srećan, što se posle nekoliko godina slabijih rezultata, mlađe selekcije Fudbalskog saveza Srbije vraćaju na mapu, tamo gde zaslužuju i pripadaju i po kvalitetu igrača i po kvalitetu trenera. Velike zasluge idu novom rukovodstvu i ljudima zaduženim za omladinski fudbal. Iskoristio bih priliku da čestitam i Aleksandru Joviću i Radovanu Krivokapiću, prvo na plasmanu na Evropsko prvenstvo, a Krivokapiću i na velikom uspehu na samom šampionatu do 17 godina. Odavno se nije desilo da sa dve selekcije odemo u završnicu. Nadam se da će kontinutet dobrih igara potrajati, kao što smo imali period tamo od 2005. do 2015, 2016 godine i da će sistem ostati da funkcioniše i da će to da bude sve bolje i bolje. U jednom periodu je bio problematičan rad sa mlađim kategorijama i plašio sam se da će trebati vremena da se vratimo na taj nivo, ali sam pozitivno iznenađen kojom smo se brzinom vratili i nadam se da će to i potrajati.“

foto: privatna arhiva

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Meni ovde ističe ugovor u decembru. Imao sam ugovor na dve godine, pa smo ga posle produžili na još dve. Videćemo kako će proći ovaj kvalifikacioni ciklus, od toga dosta zavisi. Naravno da imam ambicije da se vratim u srpski fudbal. Ostvario sam se kod nas u mlađim kategorijama, imao i epizodu u seniorskom fudbalu, i kao asistent i kao šef stručnog štaba. Imam želju da se vratim i da se dokažem u seniorskom fudbalu.“, kaže Velebit.

Da li više želite da naredni angažman bude u klubu ili da nastavite rad kao selektor?

Kada me pitaju koji je moj najveći kvalitet kao trenera, ja odgovaram da je to što se ne bojim posla i ne biram posao. Evo ja 21 godinu radim kao trener i za tu 21 godinu nisam imao nijedan dan slobodno. Stalno sam imao angažman da li kao šef stručnog štaba, kao direktor mlađih selekcija, da li kao selektor, da li kao asistent. Nemam nešto određeno, ali možda me u ovom trenutku više privlači klupski rad.

I jedno i drugo imaju svoje mane i prednosti. Rad u klubu je stres svakog dana iz nedelje u nedelju je priprema i stalno je prisutan adrenalin koji te stalno tera napred i koji te usavršava, jer se stalno suočavaš sa različitim problemima, koje rešavaš kroz trenažni proces. Međutim, taj posao zna vrlo brzo da potroši.

Kada si selektor imaš vreme, mir da napraviš sve što želiš, ali nemaš mogućnost da se usavršavaš da provedeš više vremena sa igračima, jer oni na kratak period dolaze iz klubova. Videćemo. Kao što sam rekao ne plašim ni posla ni izazova“, zaključio je Miloš Velebit.

 

Komentari

Vaš komentar