Viteško srce kuca u kolicima

Blog ostalo 17. dec. 20208:008 komentara
Podeli:
SKKS

Na muci se poznaju junaci, ali ovo nije priča o mukama, one su njihova prošlost, nego o herojima. O sportskim divovima, košarkašima, koji poput vitezova, oklopnika, u invalidskim kolicima jurišaju na bedeme, ka koševima, koji život znače...

Nije ovo neki stereotip, pa da zahteva “nužno” sažaljenje. Ne, to osećanje ne dolazi u obzir, ne samo što je zabranjeno u njihovoj blizini, nego je i zaista, deplasirano. Možemo i moramo da im se divimo, pre svega, zato što su ovi momci jači od svih nas, koji navodno, čvrsto stojimo na zemlji.

Divni ljudi, daju ti energiju, neverovatni su,” započinje priču za Sport Klub, Vladimir Kuzmanović, predsednik Saveza košarkaša u kolicima Srbije od oktobra 2017. godine.

Nekadašnji vrhunski košarkaš preuzeo je novu ulogu sa puno entuzijazma, ljubavi i pozitivne energije i sjajni rezultati su već vidljivi, formirano je jako nacionalno klupsko takmičenje i radi se vredno na omasovljenju, a reprezentacija Srbije je prošle godine na Evropskom prvenstvu C divizije u Sofiji osvojila srebrnu medalju i plasirala se u B diviziju.

Prvi put posle više od decenije imamo Prvu Ligu Srbije, koja je zaživela od septembra 2019. godine. Takmičenje se odvija po turnirskom sistemu, imamo četiri ekipe, Singidunum i Despot iz Beograda, Dunav 2016 iz Apatina, Nais iz Niša, a kao peta nam se pridružila Bijeljina, a u predstojećoj sezoni će da nam se priključi i beogradski Soko. Mnogo toga je urađeno u prethodne tri godine što je ponovo aktiviralo i nekolicinu bivših igrača što će, svakako, šampionat učiniti još kvalitetnijim”.

Što se tiče istinskog podviga, plasmana u B diviziju, predsednik SKKS ističe:

SKKS

“Iskreno, pred EP, Mladen Pajević (generalni sekretar SKKS) i ja, smo verovali da imamo kvalitet za podvig. Uspeli smo da angažujemo Slobodana Banjca, ne samo kao trenera već i kao igrača i predvođeni njim, naši sjajni momci su osvojili srebro na EP C divizije i sve zadivili. Malo je nedostajalo da osvoje zlato, ali umor je učinio svoje. Ta medalja nam je dala veliki zamajac, skrenuli smo pažnju na sebe, postali smo “in” u Evropi. Imali smo veliki motiv da se u najboljem svetlu pokažemo na EP B divizije, koje je trebalo da se održi u Atini u novembru, ali je odloženo zbog pandemije korone.

Kuzmanović posebno ističe podatak za istoriju i ponos.

Ostaće upisano da je naša reprezentacija ove godine odigrala prvu utakmicu na teritoriji Srbije. Bila je to utakmica u Beloj Palanci protiv Bugarske i momci su osetili šta znači biti reprezentativac u pravom smislu te reči, jer su premijerno igrali pred svojom publikom”.

Agilni predsednik SKKS i generalni sekretar Mladen Pajević, ulažu maksimalne napore da unaprede i popularišu ovaj sport širom Srbije. Pored odigravanja ligaških utakmica, održan je i Trofej Beograda, na kojem su podeljeni pehar i nagrade pobedniku Kupa Srbije, ekipi Singidunuma, inače, višestrukom državnom prvaku.

Trofejna karijera

Trofejni košarkaš Vladimir Kuzmanović, rođen je u Beogradu, 13. jula 1971. godine. Posle igračke karijere bio je direktor muških selekcija KSS, a niz sezona je i stručni konsultant TV Sport Klub na košarkaškim utakmicama.
Igrao je za OKK Beograd, a zatim u ekipi BFC iz Beočina, koja je poražena od Partizana u čuvenoj majstorici plej-ofa 1996. godine. Osvojio je nacionalne titule sa Crvenom zvezdom (1998.), Budućnošću (titule 2000. i 2001. godine i Kup 2001), zatim u belgijskom Spirou Šarlroa 2003. godine prvenstvo i Kup, a u rumunskom Asesoftu iz Ploeštija je 2005. osvojio prvenstvo i kup Rumunije kao i FIBA Kup, na čijem je završnom turniru proglašen za MVP igrača.
Igrao je i u Apolonu iz Patre sa kojim se plasirao na finalni turnir Kupa Grčke.

Od septembra 2019. do septembra 2020. godine uspeli smo da organizujemo osam kola lige, čak 11 turnira u Somboru, Valjevu, Kruševcu, Aranđelovcu, Knjaževcu, Nišu, Novom Kneževcu, Beloj Palanci, Beogradu, Bijeljini, Jagodini. Dakle, u mnogim sredinama, koje za sada nemaju klubove. Cilj nam je da, naprimer, u gradovima, u kojima je košarka u kolicima postojala, a to su Novi Sad, Čačak i Zrenjanin, reaktiviramo klubove. Planiramo i gostovanja i u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Dimitrovgradu”.

S obzirom da je EP B divizije odloženo, izmenjen je plan i program rada.

Nadamo se da je to veliko takmičenje samo odloženo za 2021. godinu, da nije otkazano, ali ipak, postoji verovatnoća da neće moći da bude organizovano, s obzirom da je dogodine kalendar prilično zgusnut. Tada bi trebalo da se održe ranije predviđeni kontinentalni šampionati A i C divizije, zatim u tu godinu su, posle odlaganja, kao i OI u Tokiju, uskočile i Paraolimpijske igre. Kako god bude, daćemo sve od sebe da predstojeće vreme iskoristimo na najbolji način za pripreme, dalji razvoj i nove uspehe”.

Na spominjanje Paraolimpijskih Igara, logično se nameće pitanje kako da reprezentacija Srbije u košarci u kolicima stigne do najvećeg planetarnog takmičenja.

SKKS

Dug je put, ne kažem da igrači potajno ne maštaju o tome, a da bi se to ostvarilo potrebna nam je apsolutna podrška. Navešću primer Turske, koja od ukupnog stanovništva ima 10 odsto invalida, a država je svima i deci i ostalim hendikepiranim licima poklonila invalidska kolica. To je mudra strategija. Na taj način su ih, pre svega, izvukli iz kuće, a zatim i mnoge zainteresovali za sport. Tako nešto je neophodno i u Srbiji kako bi se došlo do najvećih uspeha, plasmana u A diviziju i ušlo u najuži izbor za učešće na Paraolimpijskim Igrama. Svi dobro znamo kakav značaj one imaju u svetu, a koliko je košarka u kolicima atraktivna govori i činjenica da se njenom finalnom utakmicom zatvaraju Igre”.

Ipak, mnogo toga je u poslednje vreme u Srbiji, ne samo pokrenuto s mrtve tačke, nego se stiglo i do podviga poput prošlogodišnjeg srebra u Sofiji. S obzirom da se radi o amaterskom sportu, Kuzmanović i Pajević se snalaze pomoću “štapa i kanapa” da obezbede osnovne uslove za takmičare i takmičenje, pri čemu je, kao po pravilu, prisutan faktor “pomoć prijatelja”. Na prijateljskoj bazi se naručuju i izrađuju garniture dresova i drugi detalji, ali nabavka novih kolica, pa čak i rezervnih delova, najčešće žica, su daleko skuplje investicije.

Uprkos svemu, napravljen je veliki pomak. Meni je dovoljno da taj napredak primećuju igrači, a posebno najstariji među njima, Željko Ćirković, koji je prošao mnogo toga u ovom sportu. Imamo odlične reprezentativce, recimo, Željko Likić igra u Nemačkoj, Boban Stanković u Apolonu na Kipru, inače, rođen je u selu Straža kod Gnjilana. Za nas igra i Avdija Destani, koji je rođen u Prizrenu, a odrastao u Dragašu. Elvis Fakić je iz Tutina, igra u Nemačkoj. Prošle godine je u finalu grčke lige igrao kvartet naših reprezentativaca, titulu su osvojili Zoran Jeremić i Vilijam Maksimović, a vicešampioni su bili Boban Stanković i Goran Vezmar. Zatim, u Republici Srpskoj imamo kandidate za reprezentaciju, pre svih Vladu Švraku i Strahinju Rosuljaša. Imamo sjajnog selektora-igrača Slobodana Banjca, prvotimca austrijskog Salcburga, ekipe koja se takmiči u jakoj nemačkoj drugoj ligi”, zadovoljno nabraja Vladimir Kuzmanović.

Silom prilika, košarka u kolicima u Srbiji egzistira na amaterski način, pa se s pravom očekuje da zemlja košarke pruži konkretnu podršku ovim momcima čelične volje i snage.

Srbija – Češka polufinale EP C divizije, Sofija 2019

Slika uvek kaže više od reči

Posted by Savez košarkaša u kolicima Srbije on Sunday, August 2, 2020

Nisam pesimista i to nikad nisam ni bio, znam da se dobro dobrim vraća. Nemamo podršku kao košarkaši u kolicima u zemljama u okruženju, a da ne pričam o Evropi, ali i to se polako menja. Uzdam se u naš čuveni košarkaški gen i zato verujem u uspeh i da će neko prepoznati naše napore. Bilo bi divno da imamo makar minimalan budžet, kojim bismo pokrili organizaciju putovanja i utakmica, a možda i nabavku novih kolica, koja su osnovni preduslov da se neko uključi u ovaj atraktivan sport. Specijalna kolica za bavljenje košarkom koštaju i do 10.000 evra, igrači u bogatim zemljama ih redovno menjaju, a naši se snalaze kako znaju i umeju sa polovnim”.

Bez sumnje, srpska košarka u kolicima zaslužuje pomoć, jer i sada, u skromnim okolnostima, ređa podvige.

Imamo visok kvalitet u odnosu na mali broj igrača. Kod nas je registrovano negde oko 70 do 100 košarkaša u kolicima, a Velika Britanija ih ima 18.000 i zato je ta zemlja svetski, evropski i olimpijski šampion. Ako pogledamo realno, mi smo jedina ekipa, koja je u srpskoj muškoj košarci uopšte, prošle godine osvojila medalju i nadamo se da ćemo dobiti sve veću podršku”.

SKKS nema ni sponzore, iz prostog razloga što trenutno ne može marketinški da uzvrati kompanijama, zato se pomoć, koju dobijaju svodi na donacije.

“Naši verni donatori su KBV Datakom, Tehnomanija, Mocartsport, Dunav osiguranje i Memorijalni turnir Dragiša Šarić. Odštampali smo zastavu Dunav osiguranja i na EP u Bugarskoj smo se slikali sa njom u znak zahvalnosti. Evo još jedne situacije, Miško Marić, legendarni kapiten Partizana, nam donese novac sa Šarićevog Memorijala, pozdravi momke i održi lep govor, pogleda me i sleže ramenima, daje koverat kao da se izvinjava. A ja mu kažem, koliko god da je u tom kovertu znači nam mnogo. Bilo je 500 evra, mi smo za te pare otišli u Banja Luku na turnir NLB 2018. godine i kada smo platili putarinu, gorivo, večeru po dolasku i smeštaj sa doručkom, sve to je iznosilo 496 evra. Pričali su mi momci da su nekada polazili na put u Austriju, kombijem u tri ujutru i tamo odigrali dve utakmice za dan i vraćali se uveče, to zaista ne dopuštam. Oni bi, kad god se uštedi neki dinar, to uložili u nabavku žica za kolica, veoma su skromni i posvećeni, ali uslove moramo da im poboljšamo”.

Popularni Kuzma sa zadovoljstvom ističe kako su dosadašnje turnire srpske košarke u kolicima otvarali Žarko Paspalj, Žarko Čabarkapa, Saša Pavlović, Igor Rakočević, a u publici su bili Miško Marić i Ratko Varda. I ne samo to, navodi i podatak kako su svi bili prijatno iznenađeni atraktivnošću igre. Mada, na prvi pogled neke stvari mogu da izgledaju nejasno, ali u principu, samo dve stvari se razlikuju od “obične” košarke. To je primena pravila o grešci u koracima i mogućnost formiranja mešovite, muško-ženske ekipe.

SKKS

Dozvoljeno je igraču u posedu lopte samo dva puta da pipne obruč na točkovima, dakle, ne sme da se vozika kolicima koliko želi. I to je to, sve ostalo je kao i inače u košarci i dimenzije terena i visina koša i udaljenost linije za tri poena. Zato se divim ovim momcima i uvek se pitam kako izvlače šut i kako su tako precizni. Neka bilo ko sedne u kolica i to proba, videće koliko je teško. Inače, žensku košarku u kolicima za sada nemamo, a mešovite ekipe su poželjne, jer igračica nosi manje bodova, pa bi njeno učešće otvorilo prostor da zaigra i neki muškarac sa lakšim invaliditetom, sa više bodova”.

Bodovanje igrača u kolicima je široj javnosti verovatno nepoznanica. Naime, najteži oblici invaliditeta su ocenjeni brojem 1 a najlakši, koji dozvoljavaju takmičenje, sa 4.5. Na parketu zbir ne sme da pređe 14. Dakle nema proizvoljnih izmena, nema većeg broja visokih igrača od dozvoljenog već, baš kao i u košarci beka menja bek, a centra centar.

Srbija u međunarodnim organizacijama za sada ima jednog člana u širem rukovodstvu Međunarodne asocijacije košarkaša u kolicima, IWBF.

Za sada naš Mladen Pajević ima funkciju komesara. Bilo bi dobro da imamo i klasifikatora iz Srbije, to je veoma bitan čovek u ovom sportu. Posle našeg učešća na EP C divizije u Sofiji, 2019. godine, gde smo bili najprijatnije iznenađenje, sve više se slušaju i naše sugestije. Svi vide da se nešto dešava u Srbiji i to cene”.

Bez sumnje, harizmatični Kuzmanović je doneo novu, dobru energiju u ovaj sport, a sa lepim emocijama prepričava i neke dogodovštine sa igračima.

Kao prvo i osnovno, oni nikako ne smeju da budu sažaljevani, jer realno, sažaljenje nikom ne prija. Ne žele pomoć, sve što mogu sami to i rade. Drugačiji pristup ne dolazi u obzir, sve ostalo bi bilo diskriminacija. Brutalno se šale na svoj račun i onda svi spontano učestvujemo u tome. Za ručkom, na primer, ako je slanik daleko, neko u kolicima ide po njega, ne dozvoljava onom koji može da hoda da ustaje. Recimo, na parkingu sami sedaju u kola i utovaraju kolica, a ja pored stojim i neprijatno mi je, jer prolaznik može da pomisli kako sam bezdušan, da ne želim da im pomognem. Jednom sam išao s kraja na kraj autobusa i preskako ceo tim, koji je spavao, a neko je dobacio: ‘Slobodno gazi po nogama, ne osećamo ništa.’ Eto, to su oni.

I za kraj, rezime, šta možemo da naučimo od tih sjajnih ljudi i sportista?

Da nikad nema odustajanja, da znaš kako da se boriš sa preprekama, da šta god da se u životu desi bićeš priznat kao ravnopravan čovek u društvu, da život ide dalje bez obzira šta se dogodilo. I možda ono najvažnije, da sport iz ljubavi nije izumro”, poručuje Vladimir Kuzmanović, predsednik SKKS i podseća na izjavu Željka Ćirkovića, kapitena Singidunuma i reprezentacije Srbije:

Košarka u kolicima je život.

I zaista, kada se život surovo poigrao sa njima oni su odigrali hrabro, muški. Prihvatili igru, ali košarkašku, kao smisao života.

Istorijat Saveza i film

Savez košarkaša u kolicima Srbije je osnovan 2004. godine, udruživanjem sedam klubova, a sada u svom sastavu ima četiri kluba, sa pridruženom Bijeljinom i tendencijom proširenja.

Prvi čelnik je bio Mihajlo Pajević, koji je aktuelni predsednik Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije (SPIKS), a trener je bila Vera Đurašković, trofejna košarkašica. SKKS je nacionalni granski sportski savez i najviša institucija u oblasti košarke u kolicima u Srbiji za muškarce i žene i organizovan je saglasno Zakonu o sportu Republike Srbije i pravilima Međunarodne asocijacije košarkaša u kolicima (IWBF).

Aktuelni predsednik Vladimir Kuzmanović i Mladen Pajević, generalni sekretar, uneli su brojne novine u rad i trasirali put uspeha.

Mediji sve prisutniji, košarka u kolicima u Srbiji, sve više skreće pažnju medija, sve više se piše i priča o tim sjajnim momcima.

Sport Klub je medijski partner SKKS, a za popularizaciju ovog sporta i povodom 3. decembra, Dana osoba sa invaliditetom, napravljen je i prigodan film “Košarkaši u kolicima”.

Film je snimljen zahvaljujući Ministarstvu kulture i SPIKS, već je prikazan i na televiziji, nadam se da će što više ljudi da vidi kakvi su to momci i šta i kako mi radimo. Inače, javnost o svemu najviše informišemo preko naše Fejsbuk stranice, tu smo i postavili film “Košarka u kolicima”, kao i petominutni o našem igraču Željku Likiću,“ kaže Kuzmanović.

Košarkaši u kolicima – premijera

Košarkaši u kolicima – premijera

Posted by Savez košarkaša u kolicima Srbije on Thursday, December 3, 2020

Komentari

Vaš komentar