Zlatno srebro za rastanak od moćne Jugoslavije

Podeli:
Ženska košarkaška reprezentacija Jugoslavije 1991
Arbutina, Vild i Milošević Foto KSS

Kada su najbolje jugoslovenske košarkašice na svom pobedonosnom pohodu na EP 1991. godine u Tel Avivu jurišale do srebra, prva prepreka im je bila selekcija Italije.

Sudbinski ili ne, tek, Srpkinje na startu aktuelnog EP u Španiji imaju duel sa rivalkama sa Apenina. I to upravo 17. juna, na dan kada su moćne Jugoslovenke, dakle, pre tačno pre 30 godina, osvojile vicešampionsku titulu na EP u Izraelu.

Nema sumnje, Marinine (Maljković) zlatne ratnice znaju šta im je činiti, a podsećanje na slavnu generaciju s kraja prošlog veka, može samo da im bude vetar u leđa. Bila je to moćna selekcija sa brdovitog Balkana, jugo drim-tim, koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih uzleteo vrtoglavom brzinom do svetskih visina i trebalo je tu još dugo da ostane da nije bilo više sile. Upravo zbog tih okolnosti ova priča nije samo o košarci, nego i o ljubavi.

Povezane vesti

Sjajne igračice poput Arbutine, Mujanović, Nakić, Lakić, Vild, Bajkuše, Lelas i ostalih, borile su se časno za sportski prestiž, ali i za grb i čast zemlje, koja je nestajala… Upravo sve to bio je motiv više za izabranice selektora Miodraga Veskovića da ostave srce na terenu. I sa tog takmičenja, poslednjeg zajedničkog, vratile su se i srećne i setne. Srećne zbog novog odličja, a setne zbog izmaklog, već viđenog zlata i skorog rastanka.

Sudbina nije mazila vicešampionke, olimpijske (Seul 1988), svetske (Kuala Lumpur 1990) i evropske (Tel Aviv 1991) ni godinu kasnije, kada im je pre ulaska u avion saopšteno da zbog sankcija ne putuju na OI u Barseloni. A i tamo su realno, imale „rezervisano“ mesto na pobedničkom postolju, ali nažalost, vansportski faktori su krojili njihov sportski put. Svejedno, fantastične srebrne devojke su ostale upisane zlatnim slovima u istoriji jugoslovenske košarke.

Veskovićev trofejni put

Trofejni trener Miodrag Vesković je rođen u Sarajevu, 23. septembra 1950. godine. Oženjen je sa Gordanom Grubin, nekadašnjom poznatom srpskom košarkašicom i članicom reprezentacije i NBA igračicom.

Trenirskim poslom je počeo da se bavi u sarajevskom Željezničaru, a sa Elemesom iz Šibenika osvojio je prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1990/91, a bio je državni šampion i kasnije, na kormilu vršačkog Hemofarma, sa kojim je stigao do četvrtfinala Evrolige.

Radio je sa uspehom u Lavecini Parmi u italijanskoj Seriji A1 i u Spartak Noginsku, u ruskoj Premijer ligi. Vodio je muške ekipe kao što su Sankt Peterburg Lajonsi u sezoni Evrolige 2000/01. i Arkadiju Trajskirhen u austrijskoj Bundesligi.

Miodrag Vesković, ženska košarkaška reprezentacija Srbije 2010
KSS

Sa najboljim jugoslovenskim juniorkama osvojio je srebro na EP u Peruđi 1986. godine. U četiri navrata imenovan je za selektora ženske reprezentacije pod sva četiri državna imena: SFR Jugoslavija, SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Srbija. Sa reprezentacijom SFRJ na EP 1991. godine osvojio je srebrnu medalju, a vodio je ženski nacionalni tim na Evrobasketu 1999. i 2003. i u kvalifikacijama za EP 2010. godine.

A u Izrael su pre tri decenije doputovale sa višestrukim motivima, ali iznad svega rešene da najzad preuzmu primat neprikosnovenom timu Sovjetskog Saveza, koji su načele na SP u Maleziji 1990. godine, kada su ih savladale 64:63.

Uvek se sa radošću setim tog vremena, jer sam vodio reprezentaciju kojoj sam se divio, koju su stvarali važni ljudi za istoriju jugoslovenske košarke, pre svega Milan Ciga Vasojević, a zatim i Mihajlo Miki Vuković. Bio sam ponosan na te devojke, iako srebrne one su za mene uvek bile i ostale šampionke. Nasledio sam reprezentaciju, koju je Ciga vodio, a posle Miki. Oni su trasirali put i osvetlili ga. Bio sam mlad, pun motiva i entuzijazma, a EP 1991. mi je došlo kao kruna dotadašnjeg rada. Prethodno sam vodio mlađe reprezentativne selekcije još od 1986. godine. Sa nekim igračicama iz seniorskog sastava iz Tel Aviva sam zajedno rastao kroz nacionalni podmladak. To su Nela Ilić, Vesna Bajkuša, Žana Lelas, Nina Bjedov, Nora Vild. Bio sam i pomoćni trener Vukoviću na SP u Maleziji 1990. godine„, počinje razgovor za Sport Klub Miodrag Vesković, selektor srebrnih dama na EP u Izraelu.

Pod Veskovićevim kormilom do vicešampionske titule u Tel Avivu su stigle: Danijela Ilić, Mara Lakić, Eleonora Vild, Vesna Bajkuša, Nina Bjedov, Danira Nakić, Slađana Golić, Žana Lelas, Razija Mujanović, Silvana Mirvić, Anđelija Arbutina i Bojana Milošević.

Sve se odvijalo kako smo želeli i planirali, nizali smo pobede, a u grupi smo pobedili i favorizovani SSSR, imali smo Raziju Mujanović, najboljeg strelca i najuspešniju igračicu turnira. Sigurnim korakom smo gazili ka cilju„.

U prvom kolu Jugoslovenke su ubedljivo savladale nacionalni tim Italije (83:61) posle odlične igre. Samo na početku se igralo egal, da bi posle mini serije 6:0 u režiji Mare Lakić, Raze Mujanović i Vesne Bajkuše selekcija Jugoslavije odmakle na 29:21. Italijanke se više nisu vratile u meč, a u drugom kolu, 13. juna, ostvaren je istorijski trijumf nad SSSR! Ruskinje su doživele prvi poraz na prvenstvima Starog Kontinenta posle 33 godine i 114 uzastopno dobijenih utakmica! Senzacija je bila najavljena u prva tri minuta, poenima Raze Mujanović i Arbutine već na startu susreta je bilo 6:0, a u 10. minutu i nestvarnih 20:5! Jugoslovenke su letele po terenu, ginule za svaku loptu, pogađale sa distance, ispod koša, u kontranapadima i u 17. minutu prednost je duplirana, 32:16. Sovjetski tim je deficit do odlaska na odmor sveo na 8 poena (27:35), ali su izabranice selektora Veskovića do kraja čuvale vođstvo i na kraju izbegle dramu, iako su slavile sa „pola koša“.

Ohrabrene velikom pobedom nad Sovjetskim Savezom, „plave“ su u meč sa Poljskom ušle motivisane i samouverene, raspoložene i pobedile sa čak 38 poena razlike (100:62). Stotku je upisala Žana Lelas.

Borin savet: Napravi incident

Sa setom i ogromnim poštovanjem se Miodrag Vesković seća legendarnog košarkaškog funkcionera Borislava Stankovića i prepričava anegdotu sa EP u Izraelu.

„Naravno, bilo je i Bori Stankoviću mnogo žao zbog neosvojenog zlata u Tel Avivu. Pratio je naše utakmice i bio svedok tog neshvatljivog pada u drugom poluvremenu finalne utakmice. Rekao mi je: „Trebalo je da napraviš neki incident, recimo, da baciš stolicu u teren. Da dobiješ tehničku grešku, pa i da te izbace sa terena, ali bi na taj način verovatno promenio tok meča, prodrmao ekipu“. Odgovorio sam mu da mi to nije manir i da nisam hteo da na tako velikom takmičenju reagujem neprimereno i iz poštovanja prema njemu, a on je dodao: „Šta te briga za mene, trebalo je to da uradiš“. Sjajni Bora Stanković. I taj razgovor sa njim i sve što se dogodilo na tom šampionatu ostalo mi je kao vredno iskustvo“, ističe Vesković.

Protivnik u polufinalu, u borbi za šestu evropsku medalju bila je reprezentacija Bugarske, stari dužnik, kojoj je vraćen dug sa kamatom – 79:56. Početak je obeležio tandem iz Tuzle Lakić–Mujanović, ubacile su prvih 10 poena (Raza 8, Mara 2), u 9. minutu bilo je 18:9 za Jugoslaviju i taj odnos snaga potrajao je do kraja meča. Pobeda je značila prolaz u finale i novi duel sa selekcijom Sovjetskog Saveza.

Zlato je bilo na dohvat ruke i svi su to prećutno znali i ćutke priželjkivali. Bilo je jasno da opasne Ruskinje nisu više nedodirljive, ali i u vazduhu je visila i stara istina da na velikom takmičenju je najteže pobediti istog rivala dva puta…

Jugoslovenke su se na početku utakmice lako povratile od šoka kada su rivalke povele 6:0 i ubrzo povele 14:13, a zatim i 31:22! Selektor SSSR, brat čuvenog sovjetskog trenera pukovnika Aleksandra Gomeljskog, Evgenij, ponovo se našao u čudu, kao i pre nekoliko dana, a sada su Jugoslovenke bile još ubedljivije, u 13. minutu su vodile 37:24, a na poluvremenu su imale rezultat iz snova „plus 14“ (53-39).

Ženska košarkaška reprezentacija Jugoslavije 1991
KSS

Međutim, u nastavku, selektor Vesković je prerano odlučio da odmori neke igračice, a „rezerve“ se nisu automatski snašle, izgledalo je kao da je neko omađijao reprezentaciju SFRJ. Jugoslovenski brod je počeo da se ljulja, a iskusne Ruskinje su to osetile i počele da kažnjavaju, primakle se na 56:48. Otežavajuća okolnost je bila što je Raza Mujanović rano zaradila četvrtu ličnu grešku (od 25. minuta) zbog pooštrenog sudijskog kriterijuma, što je oslabilo igru Jugoslovenki u odbrani.

San o evropskoj tituli počeo je polako da se gubi od 28. minuta, kada je SSSR izjednačio na 60:60 (Mink). Jugoslavija je imala još dva vođstva (68:65 i 74:71 u 33. minutu), ali su protivnice napravile seriju 13:0 i prešle u vođstvo (84:74) i rutinski meč privele kraju.

Samo finale bilo je vrlo neobično, imali smo vođstvo od 14 poena na poluvremenu, a u nastavku se događalo nešto čudno, kao da smo se uplašili pobede, kao da nismo bili psihološki spremni. Neke igračice su u tim trenucima bile iznenađene kada sam ih uvodio u igru, došlo je do pada koncentracije i grešaka, kako ekipe, tako i mojih. I ja sam bio mlad i neiskusan, to je bilo prvi put da vodim samostalno seniorsku reprezentaciju, ranije sam bio trener juniorske reprezentacije. Sudije su dopustile oštriju igru i sve to je uticalo i poremetilo nas“.

Nema sujete kod trofejnog stručnjaka i velikog sportsmena, korektno priznaje i svoj deo odgovornosti zašto se srebro u Izraelu nije pozlatilo.

Nismo se snašli, prvo ja kao trener. Radio sam najbolje koliko sam mogao i znao, taj EP mi je ostao kao važno, dragoceno iskustvo. I to srebro je uspeh. Život se sastoji od šansi. Platon je rekao, „robovi i robovlasnici su isto, sve je to život i stvar kako se ko snašao“. Nekom analizom se, svakako, lako utvrdilo da se sigurno moglo više, zaista smo imali moćan tim. Uživanje je bilo gledati kako naše devojke lepo igraju. Zahvalan sam reprezentativkama, one su mi omogućile da nastavim da radim na visokom niovu, to srebro mi je puno pomoglo u daljim angažmanima“.

ŽKK – ELEMES – Šibenik Sezona '90/91. Osvojena Šampionska titulaTrener : VESKOVIĆ Miodrag Sastav ekipe: NAKIĆ Danira…

Posted by Košarka ex Yugoslavia on Sunday, March 4, 2018

Iskustvo nas uči da se vrhunskim selekcijama svaki peh i za dlaku propuštena šansa kasnije vrati na najbolji način. Nažalost, to je ovom jugoslovenskom sastavu bilo uskraćeno zbog pomenute „više sile“.

Lično mislim, a to je bilo i opšteprihvaćeno mišljenje, da smo u tom periodu imali odličnu reprezentaciju. Šteta što joj je zbog sankcija uskraćeno da učestvuje na OI u Barseloni 1992. godine, jer bi možda upravo tamo i napravila taj mali korak koji je nedostajao do samog vrha. Pogotovo što smo na SP u Maleziji, na kojem sam bio pomoćnik Vukoviću, u finalu igrali ravnopravno sa Amerikankama, poraženi smo, ali i videli da možemo da se nosimo sa njima. Imao sam sjajnu saradnju sa prethodnim selektorima, koji su mi prenosili iskustva i znanje, jednostavno, takav je bio sistem, svi smo bili povezani. I u mlađim reprezentativnim selekcijama se radilo po istim principima, to je bio Vasojevićev koncept uspeha„.

Vesković se ovrnuo na specifičnu politčku situaciju, koja je tada vladala i koliko je uticala na tadašnju najbolju jugoslovensku selekciju.

„EP u Izraelu je bio momenat pred raspad Jugoslavije. Već tada u reprezentaciji nije bilo igračica iz Slovenije, Hrvatice su bile pod izvesnim pritiskom, ali dobro smo se nosili sa svim tim. Ja sam prethodno bio trener Elemesa iz Šibenika i odlično znam kako je izgledao predratni naboj. Osećala se težina predstojećeg rata u svoj snazi te energije. U junu smo igrali na EP, a već krajem avgusta je počeo rat u Vukovaru. Međutim, nijedan problem u reprezentaciji nismo imali, naprotiv, devojke su bile svesne situacije, savesno i motivisano su izvršavale zadatke i složno pružale maksimum„.

Prekaljeni strateg nije propustio priliku da prokomentariše ni sadašnje najbolje košarkašice Srbije, uoči samog starta na EP u Španiji i podeli im komplimente i poželi sreću.

Ovo što radi Marina Maljković je predivno čudo! Marina je za kratko vreme razumela nešto za šta bi drugim trenerima bilo potrebno mnogo više vremena. Odlično shvata šta se dešava na terenu i koliko njene igračice mogu. Ona donosi perfektne odluke u datom momentu. O tome najbolje govore osvojene medalje, a zlato na EP je najbolja potvrda. Rezultat je merilo svega, tu nema laži, nema prevare. To je u sportu kristalno jasno. Marina zna da izvuče maksimum iz ekipe, ona je u rangu muških trenera. I ovom prilikom čestitam na svemu urađenom i njoj i svim reprezentativkama. Sa nekima od tih igračica sam i sarađivao davno. A sada im svima unapred čestitam na svemu što će da postignu na EP„, nadahnuto i džentlmenski je poručio Miodrag Vesković.

Na dan 15.04.1967. rođena je jedna od najboljih jugoslovenskih i svetskih košarkašica, Razija Mujanović. Sa…

Posted by Sportnetworkns on Wednesday, April 15, 2020

A nekadašnja standardna reprezentativka, vlasnica srebrnih medalja iz Seula, Kuala Lumpura i Tel Aviva, Eleonora Vild, takođe sa puno emocija govori na temu EP u Izraelu.

Radovale smo se odlasku u Tel Aviv, jer smo bile čvrsto rešene da pokorimo SSSR i osvojimo zlato. SSSR je bio ogromna država, imali su sjajan tim, koji je decenijama vladao, a mi smo bile iz daleko manje zemlje, ali smo imale veliki tim i u stopu smo ih godinama pratile i tada je bila sjajna prilika da ih nadmašimo. Pobedile smo ih u grupi, a u finalu imale značajnu prednost na poluvremenu, ali… Šteta, imale smo zaista kvalitet za zlato„, prisetila se i Eleonora Vild za Sport Klub.

Proslavljena krilna igračica Crvene zvezde i reprezentacije osvrnula se i na deliakatan momenat održavanja kontinentalnog prvenstva u Tel Avivu, 1991. godine.

I država SSSR je tada bila u procesu raspada, ali imali su, po tradiciji, jaku reprezentaciju, a mi možda i jaču. Kod nas se tog juna 1991. godine uveliko osećalo šta sledi, sve je naginjalo na rat. Ali mi u reprezentaciji smo se dobro držale, bile smo jedinstvene, nije bilo tenzije. Mnoga leta smo provele zajedno na pripremama, takmičenjima, znale smo se u dušu. U ekipi nije bilo nikakve tenzije, vezivalo nas je drugarstvo. Skoro sa svima sam i danas u kontaktu. Stara vremena ne može niko da mi oduzme, ni da obriše ono što smo zajedno ostvarile. Ostao je žal zbog neosvojenog zlata u Izraelu i što nam je 1992. uskraćen odlazak na OI, na ulasku u avion. A sanjala sam medalju u Barseloni i da upoznam Majkl Džordana“, dodaje Eleonora uz srdačan osmeh.

Finale ostalo za (ne)zaborav

U velikom finalu EP u Izraelu Ruskinje su slavile posle velikog preokreta u drugom poluvremenu: Jugoslavija – SSSR 84:97(53:39).

Jugoslavija: Ilić, Lakić 15, Vild, Bajkuša 13, Bjedov, Nakić – Bilić 19, Golić 8, Lelas, Mujanović 25, Mirvić, Arbutina 4, Milošević.

SSSR: Žirko, Baranova 10, Rutkovskaja, Mozgovaja, Burmistrova, Tkačenko, Mink 11, Kudačova 11, Sumnikova 10, Šakirova 14, Zasulkaja 27, Antipova 14.

Na EP u Tel Avivu sve jugoslovenske igračice su se upisale u listu strelaca: Danijela Ilić (4), Mara Lakić (36), Eleonora Vild (4), Vesna Bajkuša (42), Nina Bjedov (2), Danira Nakić (82), Slađana Golić (45), Žana Lelas (22), Razija Mujanović (119), Silvana Mirvić (7), Anđelija Arbutina (44), Bojana Milošević (14).

Najbolji strelac i MVP šampionata bila je Razija Mujanović, čuveni centar jugoslovenske reprezentacije.

Naravno i Nora, kako je prijatelji zovu, šalje mnoštvo pozitivnih vibracija sadašnjim srpskim reprezentativkama.

Mi, bivše igračice smo uvek uz naše naslednice. Kad god možemo bodrimo ih kolektivno u dvorani, na licu mesta, ili kraj TV ekrana. Na svim važnim utakmicama, koje se igraju kod nas, uvek smo specijalne gošće KSS i svim srcem navijamo za našu reprezentaciju. Tako im i ovom prilikom šaljem punu podršku i želim da nas na EP u Španiji ponovo obraduju„, poručila je Eleonora Vild.

Dakle, nit uspeha i drugarstva pod obručima na ovim prostorima je beskrajna. Jugo drim-tim je uvek uz srpski drim-tim!

U osvit 38. šampionata Evrope ovo je samo podsećanje na jedan od mnogih podviga jugo-srpske škole košarke, kao dodatni podstrek srpskim zlatnim lavicama iz Budimpešte 2015. i bronzanim iz Beograda 2019.

I još jednom da vratimo vremeplov na EP u Tel Avivu… Koliko su plave dame bile srećne kada su se sa srebrnim odličjem prethodnih sezona vraćale sa OI u Seulu i SP u Maleziji, toliko su tog neobičnog, čudnog juna 1991. godine, zbog svega, imale pomešana osećanja. Te emocije nisu utihnule ni do dana, današnjeg.

A neko pametan odavno je rekao: „Srećna je zemlja čiji sportisti plaču od tuge zbog osvojene srebrne medalje“.

Ženska košarkaška reprezentacija Jugoslavije 1991
Privatna arhiva

Splet okolnosti je sprečio ove vanserijske igračice da devedesetih sa reprezentacijom apsolutno zavladaju svetskom scenom, ali su i ovako mnogo postigle. I zaista, ne bi trebalo da žale za neostvarenim, već da se ponose ostvarenim podvizima.

Ako im je za utehu, mnogima sa ovih prostora tih godina su razni životni snovi ostali nedosanjani… A sećanja na uspehe ove neverovatne generacije jugoslovenskih košarkašica žive večno.

Bila jednom jedna zemlja i njene srebrne gracije…

Komentari

Vaš komentar