Zubčić za SK: Reprezentacija? Ne dok je Mršić selektor

Blog ostalo 11. feb. 202110:00 > 10:16
Podeli:
Tomislav Zubčić
fiba.basketball

Trenutno brani boje Tofaša, koji se takmiči u turskoj Superligi i FIBA Ligi šampiona. Počeo je u Rudešu, igrao i za Cibonu i za Cedevitu, okušao se i u NBA, Nemačkoj, Španiji i Rusiji.

Tridesetjednogodišnji Hrvat je u ekskluzivnom i iskrenom razgovoru za Sport klub govorio o detaljima iz svoje bogate internacionalne karijere, o pokušaju da postane deo NBA lige, o sukobu sa aktuelnim selektorom hrvatske reprezentacije Veljkom Mršićem u Cedeviti, kao i o problemima koje je imao u Trabzonu.

Osim o toku svoje karijere, ulozi oca u kojoj se dobro snalazi, Zubčić je govorio i o važnosti rada sa mladim igračima, naročito tokom tranzicije iz juniorske u seniorsku košarku, košarkaškom sazrevanju, kao i o najboljim trenucima u karijeri.

U decebru je novu stanicu u karijeri našao u Tofašu, klubu koji se takmiči i na domaćoj i na evropskoj sceni. Odličnim partijama pomogao je klubu iz Burse da se domogne druge faze takmičenja – u grupi su sa Karšijakom, Hapoelom i Brindisijem, a već na početku razgovora nagovestio je da je o odluci da se vrati u Tursku morao dobro da razmisli.

Tomislav Zubčić
fiba.basketball

„S obzirom na to da sam imao prethodno neugodno iskustvo sa Trabzonom, imao sam mali strah šta bi moglo opet da se dogodi. Međutim, bio sam u situaciji da mi treba da igram košarku, da treba da pokažem svoje kvalitete, pogotovo nakon prošle sezone, kada sam ja imao korektnu sezonu u VTB ligi, tražio sam ekipu u kojoj mogu da igram, da napredujem, da mogu da doprinesem klubu i hteo sam da igram evropsko takmičenje. Čekao sam pravu priliku, dočekao krajem decembra i sve se poklopilo u pravom trenutku“, počeo je Zubčić razgovor za Sport klub i nastavio o problemima koji su tada mučili turski tim:

„Trabzon je imao te sezone finansijske probleme. Izgubili su jednog velikog sponzora u predsezoni, a ja sam u junu potpisao ugovor. Došao sam u klub, odigrao predsezonske utakmice, krenuo sam sezone, odigrao tri utakmice uz minimalnu minutažu. Trener je rešio da ja ne budem deo ekipe. Želeli su da se reše igrača jer više nisu mogli da ih plaćaju. Tražili su način da se oslobode svega toga. Ja sam tu bio višak jer sam bio jedan od skupljih. Tamo sam stigao iz VTB lige, sa dobrom statistikom i nisu mogli da iznesu taj ugovor do kraja. Ostatak priče je ružan. Ja sam morao u Trabzonu da ostanem narednih mesec dana, uz pusta maltretiranja, izbacivanja iz stana, uzimanja automobila, isključivanja struje, vode, interneta, teranja da svakog jutra dođem u osam sati u klub po potvrdu da sam tog dana oslobođen treninga od strane kluba. Saradnju sam završio tužbom, nije bilo lako, naročito mentalno“.

Zubčić je analizirao i kvalitet turske Superlige, koju i ove sezone pratimo na kanalima Sport kluba.

„Takmičenje jeste jako. Znamo da su favoriti Fener i Efes, uz njih je tu i Karšijaka. Mi ovom sezonom možemo biti zadovoljni. Što se tiče lige uopšte, liga je jaka i nema favorita ni na jednoj utakmici. Može da se desi da Petkim iznenadi Fener. Sve je moguće u ligi. Ne može se nikada reći da idemo sto posto da dobijemo utakmicu, ali sigurno prednjače Efes i Fener“.

Upravo tome u prilog ide i podatak da je Tofaš u sredu uveče savladao Fenerbahče u gostima 84:81. Za Tofaš je to prva pobeda protiv Fenera u Istanbulu posle 21 godine. Tim iz Burse ostvario je tako 12. trijumf i uz devet poraza nalaze se na četvrtom mestu na tabeli.

Uprava kluba, stručni štab i igrači imaju razloga da gaje visoke ambicije i u FIBA Ligi šampiona.

„Ja sam stigao kasno, oni su tada imali ambicije da uđu u Top 16. Krenuli su loše sezonu, promenili su trenera, nisu znali šta će tačno biti na kraju svega toga. Dolaskom trenera Hakan Demira, došla su i dva nova igrača, mnogo toga se promenilo i sve je krenulo na bolje. Dobro smo nastavili sezonu, tako da su se sada ambicije povećale, ušli smo u Top 16, sada očekujemo da uđemo u završnicu, odnosno u Top 8. Imamo Karšijaku koja je nezgodna, sigurno će biti konkurencija između dve turske ekipe, ko će proći dalje“, rekao je Tomislav i nastavio:

„Zaželeo sam se košarke i imao sam želju i motivaciju da pokažem nešto za šta sam se spremao. Želeo sam da nastavim ono iz prošle sezone u istom ritmu“.

Zubčić se osvrnuo i na svoje početke. Profesionalnu karijeru počeo je u Rudešu 2007. godine.

„Rudeš je bio neka prilika za nas mlađe igrače kojima je bila potrebna tranzicija iz juniorske u seniorsku igru, trebalo je da pređemo među ’velike momke’. To je nama dobro došlo. U mojoj generaciji je bio i Leon Radošević i dosta drugih momaka kojima je trebala minutaža da bi kasnije došli do Cibone, a onda i da bi mogli da budu konkurentni prvo na treninzima, pa onda i na utakmicama. To je bio lep period, bila je jedna velika prilika za napredovanje, imali smo trenera koji je bio non-stop uz nas i priliku da pokažemo koliko znamo, bili smo jedna od najtalentovanijih generacija u Hrvatskoj u tom periodu. Napredovao sam od tada, ja sam sada drugačiji igrač, imam sada iskustvo. Igrao sam nekada na neku dečačku želju, a sada mi je sve u čitanju igre i iskustvu“.

Usledio je prelazak u Cibonu za koju je nastupao od 2008. do 2013. godine i u čijem dresu se prvi put susreo sa „pravom, muškom košarkom“.

„U prvoj sezoni u Ciboni sam igrao Evroligu. Imao sam svojih nekih par ’minutica’ po utakmici. U drugoj sezoni je to već bilo mnogo bolje i konkretnije, naročito zahvaljujući treneru Velimiru Perasoviću, koji je pružio priliku mladim igračima, iako smo u tim mladim godinama dobili šansu za koju se ne očekuje da jedan mladi igrač dobije u Evroligi“.

Nakon malog izleta u inostranstvo, tačnije posle kraktkog angažmana u litvanskom Ritasu gde mu je saigrač bio i Nemanja Nedović, stigla je ponuda Cedevite.

„Tražio sam priliku da se negde stacioniram, Cedevita je došla sa ponudom za trogodišnji ugovor. Išli smo korak po korak, osvojili smo prvenstvo, Kup, pa je stigla i Evroliga. E, tu dolazi do moje neke druge priče za koju se nadam da je nećemo dotaći, ali ako želite možemo“.

Ružno iskustvo u Cedeviti bilo je, ipak, neizbežna tema. U pitanju je loš raskid saradnje sa zagrebačkim klubom i sukob sa tadašnjim trenerom Cedevite, aktuelnim selektorom Hrvatske Veljkom Mršićem.

Ja sam to već rekao davnih dana. Bio sam nepravedno osuđen od strane trenera, od strane ’stafa’, imali su neku želju da probude ekipu i tražili su krivca za neke poraze. Ja ni u jednom trenutku nisam bio kriv. Moja karijera se tada promenila i ceo taj put. Ja sam tada bio na nivou gde se nikada nisam bolje osećao, hteo sam da dam sve i u Evroligi i u domaćem prvenstvu. Osećao sam se kao da je to moja najbolja godina i tako sam i igrao“, objasnio je Tomislav i nastavio:

„Trener Veljko Mršić i stručni štab su tražili nešto u ekipi, nešto što ja nisam uradio. Ja sam svoje rekao na tom nekom kaznenom treningu. Trčali smo 20 i nešto kamikaza na treningu od šest do osam ujutru. Odlučio sam da od tada ne budem deo ekipe. Zašto, kako… ja ni danas ne znam šta je tu bilo. Tu je bio kraj sa hrvatskom košarkom do kraja moje karijere. Definitivno sam odlučio da ja više ne želim da se vratim u hrvatsku košarku. Prvenstveno zbog mentaliteta ljudi i zbog te situacije. Da je bila moja greška, prvi bih je priznao i preuzeo odgovornost“.

Već pomenuti rad sa mlađim igračima tokom prelaska iz juniorskog u seniorski rang posebno je važna tema u modernoj košarci, smatra hrvatski košarkaš.

„Kada se osvrnem na svoje neke mlađe godine, sa ovim sadašnjim iskustvom mogu da kažem da je najveći problem to što se očekuje da se mlađi igrači prebace u seniorsku košarku bez rada sa njima. To je jednostavno nemoguće jer mi moramo da se posvetimo tome. Kada kažem ’mi’ mislim igrači, treneri bez kojih ne možemo, ali i klub. Drugačije ne možemo. Jedno je biti talentovan, a drugo je raditi sa tim talentom, brusiti ga, pokušavati da pređeš na viši nivo“, rekao je Zubčić i dodao:

„Zvezda, Partizan, Cibona, Cedevita… Oni su deo Evrolige ili Evrokupa, ozbiljni klubovi. Sa njima je uvek ono ’mi smo veliki klub, ima vremena za mlade igrače’. Sa mladim momcima treba da se radi, oni treba da treniraju ceo dan, njima je potreban neko ko će im pokazati. Bez tog rada ne funkcioniše ništa dobro. Sistem i treneri moraju sebe da podrede mladim igračima, da bi oni mogli da naprave nešto u svojim karijerama“.

Pritisak rezultata takođe je jedan od problema sa kojima se bore i treneri i mladi igrači, koji često čitave sezone provedu na klupi.

„To će uvek biti problem. Jedna ekipa u Evoligi za pet do sedam minuta na utakmici ne može mnogo da izgubi, kakav god je rezultat u tom trenutku, a mladi igrač može mnogo da dobije. Nekada treba žrtvovati rezultat par minuta. Momci koji igraju ABA ligu, Kup, Superligu, upravo tu mogu da igraju. Mi u Tofašu imamo trojicu mladih momaka. Jedan od njih ima 16 godina, on  je svoja tri minuta na utakmici odradio. To je nešto sa čim će on napredovati, neće napredovati treningom. Mora taj trening da se transformiše u utakmicu, u igru sa velikim momcima i u iskustvo“.

Zubčić je na interesantan način okarakterisao rad klubova danas, naročito velikih, kada je reč o posvećivanju mladim talentima.

„Kada sam ja bio mlad, nije bilo neke velike prilike. Prve godine u Ciboni sam imao priliku da radim individualno, kao i svi mladi igrači. U mnogim klubovima se radi kao u fabrici. Dođeš, provučeš onu svoju karticu da si došao, završiš i ideš kući. Više treneri ne ostaju da rade sa mladim igračima. Jako je teško. Možda je to zato što nemaju uslove, možda jer to nije imperativ, to je veliko pitanje. U veoma malo klubova u kojima sam ja igrao su treneri ostajali nakon treninga da rade sa mlađim igračima“.

NBA epizoda stigla je nakon lošeg rastanka sa Cedevitom. Zubčić je u razvojnom timu Oklahome proveo jednu sezonu (2015-2016), a tri godine ranije kao 56. pika druge runde birali su ga Toronto Reptorsi.

„Bio sam draftovan 2012. ali u tom periodu nisam bio spreman za NBA, naročito fizički. Bio sam u Ciboni tada i možda je nešto bilo do mene, nešto do trenera, nešto i do sistema, ali bilo je i prošlo. Možda da nije bilo sve tako, ne bih danas bio ovde gde sam. Zahvalan sam kako god je ispalo. Što se tiče odlaska u razvojnu ligu, moja želja je oduvek bila da pokucam na vrata NBA lige. Tu priliku sam dobio sa 25, 26 godina nakon ružnog raskida sa Cedevitom. Trebalo mi je da očistim misli, da odem negde gde ću biti spreman. Evropa me nije zanimala tada, nisam gledao finansijsku stranu, vež sam želeo da odem negde gde ću naučiti nešto novo. To je možda malo čudno jer sam ja tada već imao 25 godina. Imao sam želju da pokušam i nisam imao šta da izgubim, mogao sam samo da dobijem lepo ili ružno iskustvo. Meni je bilo super, organizacija je vrhunska, ipak je to NBA. Nisam imao dovoljno dobru sezonu da bih nekoga zainteresovao da mi ponudi ugovor, tako da iz te situacije sam shvatio da NBA možda nije moja sudbina. Nisam ja nikada odustao, to je želja iz mladih dana. Nikad se ne zna. Vratio sam se u Evropu i rekao ’okej, to je moja sudbina’ i probao da napravim nešto od toga“.

Nakon NBA poglavlja u karijeri usledili su Avtodor i Nižnji Novgorod, sa kojim je igrao Evrokup, zatim Bon, Igokea, Manresa i ponovo VTB liga, odnosno Jenisej.

Zubčić je u karijeri pet puta osvojio prvenstvo Hrvaske, tri puta je podigao pehar namenjen osvajaču Kupa Krešimira Ćosića, a sa juniorskom reprezentacijom Hrvatske ima svetsku i evropsku bronzu.

„Leto je jedini period kada svi igrači mogu da napreduje i rade na svojim nedostacima. Igranje za reprezentaciju je velika stvar, to je nešto što svaki mladi igrač treba da sanja i treba da se trudi da bude u reprezentaciji. Ja sam imao vrhunsku generaciju. Velika je stvar biti u reprezentaciji u mlađim kategorijama. To je čast. Meni je to mnogo pomoglo, te pripreme traju stvarno dugo, nekada treneri očekuju da mesec i po dana traju pripreme. To nije baš normalno, više treba raditi individualno. Treba tu imati obostrano razumevanje, ali treba uvek biti deo reprezentacije“.

Ipak, o seniorskoj selekciji Hrvatske, čiji je deo povremeno bio, trenutno ima poseban stav.

„Imao sam priliku da igram nekoliko puta u kvalifikacijama. Bio sam prošlog leta kada je reprezentaciju vodio Dražen Anzulović, nažalost nismo uspeli da se plasiramo na to Svetsko prvenstvo u Kini. Međutim, s obzirom na to da je trenutno selektor Veljko Mršić, ja sebe ne vidim u toj reprezentaciji zbog našeg odnosa i iskustva u Cedeviti. Ipak, igrati za nacionalnim tim je najveća čast za svakog profesionalnog sportistu i sa svojom 31 godinom mogu da doprinesem nacionalnom timu. Nadam se da ću, ako se okolnosti poklope, ponovo biti deo reprezentacije jer nastupi za Hrvatsku u meni bude poseban osećaj“, zaključio je igrač Tofaša za Sport klub.

Komentari

Vaš komentar