Osvojio je, kako kaže, šest i po titula, bio je učesnik Lige šampiona 2010. i četiri puta grupne faze Lige Evrope za šest i po godina provedenih na čelu Partizana.

Rezultati su bili odgovor Dragana Đurića na brojne kritike, a bilo ih je od trenutka kada je nasledio Tomislava Karadžića u predsedničkoj fotelji kluba iz Humske. Zamerali su mu preranu prodaju talentovanih igrača, koji su već kroz godinu-dve u inostranstvu vredeli najmanje duplo više, konstantan minus na klupskom računu, česte promene trenera uprkos dobrim rezultatima…

Humsku je napustio u decembru 2014. godine, a tokom boravka (ali i kasnije) menjao je saveznike, i kako tvrdi uvek mu je interes kluba bio na prvom mestu. Od njegovog odlaska crno-beli su bili prvaci Srbije 2017. godine, a trenutno za vodećom Crvenom zvezdom zaostaju 24 boda.

Bivši trofejni predsednik Partizana u intervjuu za Sport Klub pričao je o genezi propadanja crno-belih, pod kojim uslovima i da li bi se vratio u Humsku, kog igrača danas ne bi prodao, čijeg oca je Albert Nađ želeo da tuče, kog igrača su navijači hteli da ‘ukradu’ klubu i budu mu menadžeri, koji trener je bio najteži za saradnju, kako je doveo Klea iz Zvezde…

Da li ste verovali da će Partizan četiri godine posle vašeg odlaska iz kluba imati 17 bodova manje od niškog Radničkog. Šta vam to govori?

„Naravno da nisam verovao ni ja, ni bilo ko drugi ko poznaje Partizan, pogotovo iz perioda kada smo mi bili u klubu. Šest meseci pre nego što mi je isticao mandat prelomio sam da neću ponovo da se kandidujem. Rešio sam da odem. Svakom je pet, šest godina dovoljno da bude na nekoj funkicij. Mi smo ostavili klub sa kompletnom organizacijom, izvršena je reorganizacija i dali smo im papir. Da su nastavili da rade po našem planu danas bi sigurno bili u plusu 10, 15 miliona evra ili bi imali tim od 100 miliona, a ne ovako. Ceo tim da prodaju ne mogu da zarade 5 miliona. Niko od nas nije mogao da pretpostavi da će biti tako kako jeste,“ priča Đurić i nastavlja u dahu:

„Partizan će vrlo brzo imati ogroman problem. Ako je tačno da je dug veći od 20 miliona evra, to je mnogo. Nije mnogo ako imate igrače, ali Partizan nema igrače. Partizan je uvek imao barem trojicu bisera u timu. Od Mitrovića, Jovetića, Markovića, Nastasića, Ljajića… Naša škola je bila ozbiljna. Čujem da sada u Teleoptiku ima trenera broj im se ne zna, a nikad fudbal nisu igrali.“

Aktuelna uprava je, pogotovo na početku mandata, često isticala da ste klub ostavili u velikim dugovima?

„Kakvi dugovi? Prvo, kad pričamo o dugovima, sadašnji predsednik Milorad Vučelić je rekao da je od svog prethodnika Zorana Popovića dobio zapisnik sa kojim iznosom je preuzeo klub. I ja imam taj zapisnik, iako nisam bio u klubu, gde jasno piše da je dug bio oko 12 miliona evra. Ubrzo nakon što su došli u klub prodali su Petra Škuletića za 4 miliona evra. Mogli smo i mi da ga prodamo, ali nismo želeli da nam prebacuju. Nisam dozvolio jer mi odlazimo i to ne bi bilo korektno. Potom, dobili su 2,5 miliona od dalje prodaje Aleksandra Mitrovića, od Lazara Markovića 500,000, od Matije Nastasića 400,000 i 900,000 od sponzora. Sve to su naplatili u roku od dva-tri meseca. Dakle, kada se sve sabere i oduzme njihove obaveze su bile ispod 3 miliona evra. To je smešno.„

View this post on Instagram

A post shared by ⚪️? Есаулъ ⚪️? (@vanguard_raven)

„Ne znam koliki je trenutno dug Partizana, ali ako je 20 miliona, to je katastrofa. Kako su došli do tolikog dugovanja? Vrlo jednostavno. Mi smo ostavili 18 igrača, pravih igrača, koje je cela Evropa pratila i znala. Od toga su petorica ili šestorica bili reprezentativci, a 98 odsto ih je iz kluba otišlo bez obeštećenja. To je krivično delo. To u Partizanu niko nikad nije radio. Dolazili su nam ljudi iz MUP, imamo zapisnik i u njemu je pisalo da u klubu ima nula problema. Za sedam godina našeg rada jedino je brat Lazara Markovića otišao bez obeštećenja i to iz Teleoptika. Taj dečko nije mogao da bude u drugom timu naše filijale, a prodali su ga ljudi iz Teleoptika. Ja ni to ne bih dozvolio. A sadašnje rukovodstvo je od 18 igrača 16 pustilo bez obeštećenja. Zato klub danas duguje toliko novca.„

Povezano

Đurić za SK: Ove ni Bog neće oterati iz Partizana

Srbija - Super liga

26. mar 2019

Srbija - Super liga

26. mar 2019

Koliki je bio dug kada ste došli u Partizan?

„16,8 miliona, ali sam ja realno bio u boljoj situaciji kada sam preuzeo rukovođenje klubom. Pričam pošteno. Imali smo igrače. Isto kao što sam ja ostavio igrače, tako su neki drugi ostavili meni. I mi smo nastavili uspešnu politiku vođenja kluba. Nenad Bjeković, Ivan Ćurković i Žarko Zečević su domaćinski vodili klub. Ovi danas kao da sve namerno kontra rade. Ne mogu da grešim dušu, znam da im nije lako, to je jasno kao dan, ali majstore uzeo si ozbiljnu igračku. Partizan je nacionalno dobro, nije Partizan neka farma ovaca. Partizan je institucija, hram fudbala i ne može sa Partizanom tako da se igra. To je mnogo ružno. Oni plaćaju menadžerima dugove koji su zastareli. Kod mene su menadžeri bili na poslednjem mestu. Ja sam uvek bio za to da se radniku na terenu sve isplati i da im se obezbede dobri uslovi. Drugo, podigli su plate nenormalno. Partizan, ako je tačno, Stojkovića plaća 500,000 evra. Odakle, kako to da plati, to Partizan ne može da podnese. Ja bih voleo da su plate 5 miliona, ali jednostavno nema mogućnosti.“

Proveli ste tolike godine u Partizanu i dobro znate koliko je teško voditi brigu o velikom klubu. Šta je trenutno najveći problem crno-belih?

„Svi ćute iako vide da klub ide pogrešnim putem. Sve su svalili na Ivicu Ilieva i Batu Mirkovića, a nisu oni krivi. Problem je u rukovođenju. Osnovni problem je odlazak igrača bez obeštećenja. Tu su izgubili cirka 30 miliona. Tek u poslednje vreme su shvatili da tako ne može da se radi i prodali su dvojicu, trojicu igrača sa obeštećenjem. Partizan ne može da posluje bez prodaje igrača, ali to mora planski da se radi. Mi smo uvek imali dvojicu projektovanih igrača za prodaju i tako smo ‘peglali’ budžet. Te priče da smo ostali toliko i toliko dužni nisu tačne.„

Da li su vas aktuelni čelnici kluba pitali za bilo kakav savet?

„Naravno da nisu. Nisu mi ni kartu poslali za utakmicu, kalendar mi nisu poslali… To je bezobrazluk. Odneli smo gomilu papira u MUP i šta je bilo? Mi smo više vodili računa o Partizanu nego o svojim firmama, to su bili mnogo ozbiljni ljudi. Ko je sad u upravnom odboru, da li neko zna? Ja ne znam nikoga, kao što ne znam ni igrače. Poznajem samo Stojkovića, Vulićevića i Tošića. Ne želim nikog da vređam, ali ne znam ko su ostali igrači. Pantića nikad ne bih vratio u klub. On je izdao Partizan. Nisam želeo da razgovaram sa njegovim ocem, a Albert Nađ je hteo da ga bije. Nije mi jasno za čiji interes radi aktuelno rukovodstvo. Zna se ko je njih doveo, neću o imenima, ali onaj ko ih je doveo treba sa njima da sedne i razgovara.„

Koliko će nedavna sudska odluka da stadion definitivno pripada Partizanu olakšati funkcionisanje kluba?

„Znalo se da Partizanu niko ne može da uzme stadion. Sve je to politika. To je problem naše države. Evo sad Zvezda traži titulu od pre 73 godine. To je besmisleno i suludo. Sa ljudima koji sada vode Partizan je sve teško, ali oni nisu svesni da će navijači jednog dana da se ‘dignu’. Oni neće dozvoliti da se klub ugasi. Biće kao revolucija. Videli ste kako su navijači stali uz KK Partizan. Mada, košarka je nešto drugo, kupiš četiri igrača i završio si posao. U fudbalskom klubu je mesečni budžet milion evra. Mi smo ga ‘skresali’ na 700,000 evra, a plan je bio da ga smanjimo na 650,000. Nama je Saša Ilić, kapiten, igrao za 5,000 evra i nije postavljao pitanje. Plašim se za Partizan i ne želim da ih pljujem ili vređam. Nema od toga ništa. Sad je vreme za neko pomirenje. Opozicija u Partizanu uopšte ne postoji… Oni su nasilno ušli u klub, nasilno su napravili drugu skupštinu, sve su nezakonito radili. Dovodili su ljude autobusima, a posle nekoliko i vanredna skupština je siledžijski odrađena. Zna se ko je to radio, zna se ko je to vodio. Ti koji su bili predvodnici neka sada dođu da budu predsednici, direktori, generalni sekretari… Neka reše problem. Pričaju vratiće se Tomislav Karadžić i Dragan Đurić. Zašto bismo se vratili? Ja sam posle Karadžića, koji je rešio veliki problem, preuzeo klub. Igrali smo Ligu šampiona, Partizan je bio strah i trepet za Evropu, ne samo za našu ligu.„

Da li je Partizan u koži u kojoj je Zvezda godinama bila sa Vladanom Lukićem na čelu?

„Mislim da je u Partizanu još gore. U Zvezdi sada dobro rade, rade isto ono što sam ja radio u Partizanu. U sportu je formula uspeha vrlo jednostavna – uspećeš ako si častan i pošten, ulažeš sve u klub i ne uzimaš ništa za sebe. Moraš samo dve stvari da uradiš, da ulažeš u igrače i da novac od prodaje fudbalera ide na račun kluba. I menadžere da staviš na poslednje mesto i platiš im kad možeš. Mi smo tako radili i bilo je uspešno. Sve smo to na papiru ostavili našim naslednicima, ali to niko nije želeo da prihvati. Tako je to kada se sinovi bave poslom koji ne znaju. Moji sinovi nisu imali nikakve veze sa klubom. Nije ih bilo ni u klubu, ni u loži. Kupi kartu ko i svi, pa idi na istok ili zapad. Sad je drugačije.„

Da li sebi nešto zamerate? Kako bi Partizan danas izgledao da ste ostali u klubu?

„Sve bi bilo drugačije. Partizan bi danas bio bolji od Zvezde. Partizan je imao dobre uslove, nije bio mnogo zadužen. Real duguje 600 miliona, ali ima igrače za milijardu i po, prodaje fudbalere za 100 miliona. Dakle, moraš da imaš i potraživanja i obaveze, ali ovi ljudi u klubu su finansijski očigledno nepismeni. Nije im lako, ali Partizan nije rupa bez dna,“ kaže i dodaje:

„Trebalo je da ostanemo barem još godinu dana i da na miru pripremimo izbore. Trebalo je da dovedemo proverene ljude i mislim da je to bila naša velika greška. Mogli smo još godinu dana da odložimo odlazak, ali prvi put u mom mandatu ljudi su bili podeljeni u smislu da su prezasićeni i ja sam se složio sa njima. Nikad nisam imao problem sa preglasavanjem, uvek smo odluke donosili jednoglasno. Kažem, pogrešili smo jer sam mogao da predložim i kao vršilac dužnosti predsednika ostanem još godinu dana, a sve što se posle dogodilo bilo je siledžijstvo. Žarko Zečević dobro zna šta je uradio sa tim ljudima. Možda su u tom trenutku mislili da rade pravu stvar, ali to je prevazilazilo sve granice. Mnogo ružno i sve na štetu Partizana.“

Tokom vašeg mandata realizovano je nekoliko velikih transfera. Iz kluba su otišli Aleksandar Mitrović, Stevan Jovetić, Stefan Savić, Lazar Marković, Matija Nastasić… Zašto Partizan u tom periodu nije kupovao skuplje i kvalitetnije strance i imao još jaču ekipu?

„Partizan je uvek bio neka vrsta socijale i poštovanja radnika i ja sam to poštovao. Zvezda sad ima veliku prednost jer samo od sponzora dobija 6, 7 miliona. Zašto je Zdravko Mamić uspeo u Zagrebu? Zato što je dobijao 20 miliona od Milana Bandića, svog prijatelja gradonačelnika. Partizan nikad nije bio miljenik države i sistema i to je u redu. Svaka vlast ima pravo da pomaže ili ne pomaže. Možda je Aleksandar Vučić najrealniji po tom pitanju,“ naglašava Đurić i potom otkriva koliko novca je klub dobio od države tokom njegovog predsedničkog mandata.

„Za sedam godima dobili smo 900,000 evra. Ukupno 900,000 evra i to 2010. posle plasmana u Ligu šampiona. Sadašnji predsednik Vučić je u Skupštini Srbije kritikovao EPS zbog sponzorstva. Država nam do tada ništa nije dala. Nisam se bunio, a u tom trenutku predsednik države je bio partizanovac, Ivica Dačić partizanovac, kasnije i Toma Nikolić, a nikad ništa nismo mogli da dobijemo. Vučić je okrenuo drugi list, pomaže i jedne i druge, ali naravno više Zvezdu jer je zvezdaš. I ja bih isto radio da sam na njegovom mestu. Nama su za mojih šest i po godina dali 900,000, a Zvezdi 45 miliona. Oni ništa nisu osvojili, a mi šest titula.„

Koliko politika ima uticaja u trenutnom odnosu snaga večitih rivala i da li možete da podvučete paralelu sa Partizanovom dominacijom?

„Nažalost, politika ima uticaj, ali već sam rekao da su ranije partizanovci bili na čelu države i pomagali su Zvezdi da im na stadionu ne bi pevali i pominjali njihova imena. Kao veliki partizanovci šutirali su penale za Zvezdu, a nama ništa nisu pomagali. Provlačila se priča: ‘Tamo je Đura, on to dobro vodi, pustite njega.’ Mi smo zarađivali od Evrope, ali moglo je i bolje. Sada bih neke stvari drugačije uradio. Mnogo me je koštala predsednika fotelja. Klub mi je ostao dužan 40,000 ili 50,000 evra, ali taj novac nikad nisam potraživao niti me to interesuje. Mi smo Partizan doživljavali kao svoju kuću i svi članovi upravnog odbora su ga pomagali. Nije bitno koliko sam svog novca uložio, nikad nisam brojao. Nijedan račin klub mi nije platio, sve sam plaćao iz svog džepa. Ovi ‘vise’ po restoranima, a klupskim karticama su plaćali čak i rođendane i nikom ništa, kao to je normalno. I mi smo to mogli, ali ja nisam dozvoljavao. Nisam bio potpuno zadovoljan imenima u mom upravnom odboru, ali kad vidim sadašnji UO imam utisak da ni Real u tom trenutku nije imao jaču upravu.„

Iz sadašnje perspektive gledano kog igrača danas nikako ne biste prodali?

„Ne bih Mitrovića, ali smo ga dobro prodali, za 5 miliona evra. Tada smo imali razdor u klubu. Mitar je izašao iz omladinske škole i projektovali smo ga da bude jedan od nosilaca igre. Pre toga smo prodali Savića za 8,5 miliona. Nismo mogli da ih ne prodamo u tom trenutku. Veliki je to novac bio za naše uslove, kao danas puta 5. Da smo imali barem pola od onoga što su Zvezda ili Dinamo dobijali svake godine bismo igrali Ligu šampiona. To bi bio podsticaj i za druge klubove, ali nažalost niko u tom trenutku to nije prepoznao. Partizan je imao ogromnu reputaciju, a koga sad dovode? Koji Rikardo, čovek je bio u Drugoj ligi Portugalije. To je katastrofa. I mi smo mogli bolje, ali nismo imali pomoć države. Trebalo je da dobijemo 9 miliona, a ne 900,000 evra, a i to je bio problem.„

Nenad Bjeković vas je doveo u klub, a nakon što je tokom vašeg mandata napustio Partizan često vas je kritikuje. Kasnije ste ponovo bili na istoj strani… U kakvim ste danas odnosima sa Bjekovićem.

„Nenad je veliki sportski radnik i pošten čovek. Poznajem ga od 1988. i sa njim sam u jako dobrim odnosima. Imali smo različita mišljena kada je odlazio iz kluba. Nije bila moja ideja da ode, već ljudi iz sekretarijata i sada slobodno mogu da kažem da je njegov odlazak bila greška. Da je ostao u klubu sve bi bilo drugačije. Pogrešili smo i ljudski je to priznati. Bjeković je veliki partizanovac i mnogo je uradio za klub. Više je uradio od Zečevića i Ćurkovića zajedno. On je spavao u tom Partizanu, radio je po 15 sati.„

Nasledio vas je Zoran Popović koji je posle samo godinu dana podneo ostavku i predsedniču fotelju prepustio Miloradu Vučeliću. Na izbornoj skupštini 2016. podržali ste Ostoju Mijailovića, aktuelnog čelnika košarkaškog kolektiva iz Humske. Da li bi Partizanu bilo bolje sa Mijailovićem na čelu?

„Bilo bi mnogo bolje. Bilo ko da je došao bolje bi radio od sadašnjeg rukovodstva. Mijailović dobro radi u Košarkaškom klubu i vratiće Partizan na mesto koje mu pripada. Već ima zapažene rezultate, ali ne može nešto da se uradi za godinu ili godinu i po dana. Ostoja je mudar Čačanim, borac veliki i tek će imati uspehe sa košarkašima. Fudbal i košarka su uvek bili kao brat i sestra, uvek smo im pomagali. Vučelić je bio u upravnom odboru Partizana kada je klub bio moćan u staroj Jugslaviji. Mislim da je izabrao pogrešne ljude. Oni nisu svesni gde se nalaze. U Srbiji svi misle da mogu da vode državu i reprezentaciju, ali nije to lako. Treba da se procene sopstvene mogućnosti. Ja u prvom trenutku nisam hteo da prihvatim predsedničku funkciju jer sam znao da ću imati probleme i da ću jednog dana da nastradam zbog toga. Ali voleo sam Partizan, bio sam u njemu više od 30 godina i znao sam kako diše. Ovi sada… pola njih nikad nije gledalo utakmicu dok nisu došli u Partizan.„

Koliko vas je boravak u Partizanu unazadio na poslovnom planu?

„Izuzetno. Već tri godine postavljam kompaniju na svoje noge. Hvala bogu ide kako treba. Kad nema gazde u kući, to je problem. Partizanu treba profesionalni predsednik, koji će da radi za platu i celog sebe da daje za klub. Privatizacija je rešenje. Bez toga nema ništa. Primer je Čukarički, tamo plate ne kasne, nemaju probleme i prave igrače. Uzeli su Miroslava Bogosavca iz Partizana, i evo ga, danas je reprezentativac, a mi plaćamo bekove i nemamo beka. To vam je najbolji primer kad sportski direktor i predsednik pogrešno urade posao.„

Sedmorica trenera su prodefilovala Humskom za vreme vašeg mandata (Slaviša Jokanović, Goran Stevanović, Aleksandar Stanojević, Avram Grant, Vladimir Vermezović, Vuk Rašović i Marko Nikolić). Koji je bio najteži za saradnju?

„Stanojević je bio težak, ali je bio dobar trener. Video sam u njemu kvalitet, ogromnu želju, energiju i borbu, ali je bio težak i na kraju smo se rastali iako je osvojio dve titule. Oterao bih i svog sina ukoliko radi pogrešno. Stanojević je na nečiji nagovor napadao lično mene, a nije znao pravu istinu. Na kraju je priznao da je napravio grešku. Baš kao i Mladen Krstajić. Stanojević je odličan trener, ali kasnije nije imao sreće. Odlično je radio, nijedan derbi od Zvezde nije izgubio. To su veliki treneri. Lepo sam radio i sa Markom Nikolićem i sa Avramom Grantom, koji je bio veliki gospodin. Kod stranaca predsednik je bog. Doveo sam ga u Partizan jer sam bio svestan da mi posle Krstajića i Stanojevića treba veliko ime. A neki novinari su ga dočekali sa pitanjem da li uopšte zna gde je došao. Dovedem čoveka iz Londona, koji na računu ima 50 miliona evra, koji spava u najboljim hotelima i dobar je prijatelj sa Romanom Abramovičem, kad ono… Bio je u šoku da neko pljuje svoju zemlju.„

Zašto je Slaviša Jokanović smenjen 2009. uprkos plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope?

„Slaviša nije oteran, on je imao želju da ode. Jokanović se nije slagao sa navijačima. Navijači ga, ne znam zašto, nisu voleli. Nisu ni mene voleli, pevali su: „Mrzim Đuru, volim Partizan’. A to je sve iz interesa. Slaviša je bio moj ljubimac, veliki čovek i veliki igrač. Nije mogao da podnese pritisak navijača, koji su nešto imali i protiv Tumbakovića, čoveka koji je osvojio šest titula, ali njega to nije doticalo. Kad je Jokanović odlučio da ode, imali smo sastanak na Teleoptiku i zamolio sam Batu Mirkovića, Gordana Petrića i Ivana Tomića da pokušaju da utiču na njega da promeni odluku, ali nije hteo. Jokanović je ispao krajnje korektan.„

„Zašto mene navijači nisu voleli? Nisu jer im nisam dao da budu menadžeri. Hteli su da uzmu Miloša Jojića da mu budu menadžeri, ali ne može to kod mene. Sad navijači vode klub. Kod mene su vođe navijača bili izuzetno korektni. U naše vreme jug je bio jedinstven i bili su Zabranjeni, koji su sarađivali sa nama. Vremenom se smanjila netrpeljivost, a pred kraj našeg mandata, koliko se sećam, dogovorili su se da se ponovo spoje. Kasnije je sve puklo i to je kobno po Partizan. I to je jedna od grešaka ljudi koji vode klub, mora sa njima da se sedne i da se priča. Opet su neki uski interesi u pitanju, ali očigledno da se ovi ljudi time ne bave, a navijači su mnogo važni.„

Ključan igrač na putu do plasmana u Ligu šampiona 2010. bio je Kleverson Gabrijel Kodrova Kleo. Kako ste uspeli Brazilca direktno iz Zvezde da dovedete u Partizan?

„Platili smo ga 500.000 evra i u tom trenutku pokazali moć kluba. Transfer smo završili za jedan dan. Ivan Tomić mi je pre prijateljske utakmice sa Lionom u Humskoj prišao i rekao da ima jedan odličan igrač i da bi trebalo da ga dovedemo. Pitao sam ga koji igrač je u pitanju i da li veruje u njega. Odgovorio mi je: ‘Glavu dajem’. Istok trenutka rekao sam mu da sutra ujutro dođe u kancelariju da završimo posao. Ceo naš razgovor trajao je tri minuta. Sa Ivanom sam sjajno sarađivao. Bio je odličan direktor i greška je bila što je otišao. Sebe je upropastio. Imao sam maksimalno poverenje u njega. Tomić je posle Nenad Bjekovića najbolji sportski direktor koga je Partizan imao i žao mi je što nismo nastavili posao.„

Sa kojim igračem ste imali najveći problem?

„Milan Smiljanić je u moje vreme kao bio problem, ali zapravo nije bilo tako. Lolu kazniš i on kaže, nema problema, hvala predsedniče. Na terenu je uvek ostavljao srce. Jeste, bio je boem, ali i momak za desetku, dobar dečko, i odličan vođa. Ja bih sada ubacio Lolu da bude vođa, pošto Saša Ilić nije. On je sada drugi čovek. Nikola Ninković je bio naša greška i to priznajem. Džigi je bio moj ljuibimac i neverovatan talenat. Ali je bio neka vrsta malog Lole koji je voleo život i devojke. To je normalno i to podržavam. Klub je morao više da radi sa njim. U klubu nam je nedostajalo dvoje, troje operativaca za takve stvari. Imali smo neke ljude, ali nisu dobro radili svoj posao i mnogo smo zbog toga izgubili. Nisu ga ni treneri shvatili, mislim i da su oni pogrešili. Treneri su morali više sa njim da pričaju.„

Kako biste u nekoliko rečenica opisali trenutnu situaciju u klubu i da li postoji mogućnost da se vratite u Partizan?

„Ne postoji nikakva mogućnost da se vratim u klub jer su ispali mnogo nekorektni prema meni. Niko iz tadašnjeg rukovodstva nije ispoštovan. Partizan je u ovom momentu kao olupina, kao brod koji treba da potone bez putnika. Ali bez obzira na sve klub ima energiju, Partizan je moćan, od samog imena Partizana mnogi se tresu. Potrebni su novi ljudi i nova energija. Sve treba da se promeni, od portira do generalnog sekretara. Dok je Darko Grubor bio u klubu držao je Partizan. On je bio kod nas i naučio je kako treba da se radi. Jedan od razloga zašto je umro su i svi ti problemi u Partizanu.„

„Ima mnogo ljudi koji bi mogli da pomognu Partizanu, ali ne bih o imenima. Treba da dođe neko iskusan i da napravi dobar tim od deset ljudi. Treba da dođe profesionalac, menadžer sa vizijom. Neki stranac sa platom od 15,000, 20,000 evra mesečno, da napravi čudo i da donese Partizanu desetine miliona godišnje. To je bila naša ideja. Ja sam pregovarao sa jednim velikim imenom i trebalo je da dođe, međutim, otišli smo iz Humske,“ zaključio je Đurić.