Miljenović za SK iz Japana: Brzo se čovek adaptira na dobro

Branimir Smilić 10. feb. 202110:00 > 10:48
Podeli:
Mega Bemax/Ivica Veselinov

Četiri meseca bila su dovoljna da se uveri da je sve ono što je gledao na televiziji i o čemu je godinama slušao zaista istina. Ne iskrivljena, već stvarna istina.

Dvadesetsedmogodišnji Nenad Miljenović letos je prihvatio ponudu kluba San-en Neo Feniks i posle Španije, Grčke i Slovenije u pasoš udario još jedan pečat – japanski. Istina, zbog strogih epidemioloških ograničenja duže nego što se očekivao zadržao se u Beogradu, ali nije mu bilo potrebno mnogo vremena da se uveri da je Japan zaista drugi svet.

Nekadašnji igrač FMP, Partizana, kragujevačkog Radničkog, Mege, Sevilje, PAOK, Olimpije i OKK Beograda u intervjuu za Sport Klub pričao je o potpuno novom životnom iskustvu, kvalitetu košarke, Olimpijskim igrama…

Povezane vesti

Potpuno novo iskustvo. Igrao sam u nekoliko zemalja u Evropi i pre nego što sam došao u Japan znao sam da je potpuno drugačija kultura i izazov koji sam rado prihvatio. Svi manje, više znaju kakav je Japan i kolika je snaga države i sve to zajedno me je privuklo da prihvatim ponudu. Navikao sam se relativno brzo, nije mnogo drugačije u odnosu na ono što sam već video. Ima stvari koje su drugačije u odnosu na Srbiju i Evropu, ali sam se brzo adapritao. Nova kultura, običaji, hrana za nijansu drugačija… kaže Miljenović.

Bilo mu je potrebno i određeno vreme da se navikne na drugačiji stil košarke.

Igra se mnogo brže. Košarkaši na spoljnim pozicijama nešto su niži i samim tim brži i eksplozivniji. Mnogo se šutira, igra se u jakom tempu… Na pozicijama četiri i pet su uglavnom Amerikanci, odnosno inostrani igrači, koji su ozbiljnog kvaliteta. Liga ima svoju težinu i generalno sam prijatno iznenađen onim što me sačekalo ovde.“

Kluba San-en NeoFeniks je iz grada Tojohaši, sa oko 300.00 stanovnika, udaljen 45 minuta vožnje automobilom od Nagoje.

„Ima sve što mi je potrebno. Fino je, lepo, čisto… Zaista uživam, a najviše me oduševila kultura ponašanja, kako se ophode prema sredini u kojoj žive i koliko čuvaju to što je njihovo. Ne ulici ne možete da vidite papirić. Nije da neko čista za tobom već niko ništa ne baca. Brzo se čovek adaptira na takvu sredinu i bude ti prijatno iznenađenje da toliko vode računa o svakom detalju. Izolovani su na ostrvu i u svim sferama života vode računa o svojoj zemlji. Iz toga proizilazi i kvalitet života. Na svakom koraku se vidi koliko se trude da sve to bude na najvišem niovu.

Dvadeset klubova je podeljeno u dva grupe, a po četiri najbolja iz svake konferencije obezbediće plasman u plej-of. Srbin je iznenađen kvalitetom.

Na pola smo ligaškog dela takmičenja. Svaki tim ukupno će odigrati 60 utakmica i malo je drugačije u odnosu na Evropu. Često se igra „back to back“, subota-nedelja i prilično je naporno i zahteva ozbiljnu pripremu. Zbog korone ništa se nije odlagalo, sve se igralo normalno. Regularni deo završava se 1. maja, a ekipe koje se plasiraju u plej-of očekuje još mesec dana takmičenja.

Na tribinama ima publike, ima i ograničenja zbog koronavirusa, ali atmosfera je sasvim zadovoljavajuća.

Svi nose maske i poštuju protokole. Njihov dan utakmice podseća na NBA. Dolaze ranije, porodično jedu na tribinama, kupuju rekvizite… Da nema publike mnogo bi uticalo na finansijsku situaciju u klubovima. Navijanje je solidno, ‘učestvuju’ u mečevima, ali nije to onaj, nama poznat, evropski stil navijanja. Kažem, podseća na NBA. Sve vreme su stimulisani da navijaju uz pomoć spikera. Daleko je to od našeg mentaliteta, mnogo manje se posvećuje pažnje ishodu utakmice. Ne shvata se tragično kada se izgubi, nije dramatično kao što može da se dogodi u nekim klubovima u Evropi.

Miljenoviću društvo u klubu prave Stevan Jelovac, sa kojim je zajedno došao u Feniks, i trener Branilsav Vićentić, a odlazak u Japan bio je sve samo ne uobičajen.

Kasnili smo na pripreme dva meseca i dres smo zadužili tek u septembru. Zbog striktnih ograničenja u Japanu u borbi protiv koronavirusa nismo mogli da uđemo u zemlju. Svaki tim može da ima trojicu inostranih igrača plus jedan Azijat. U ligi ima nekolicina nekadađnjih NBA i evroligaških košarkaša. Kvalitetni su, a spomenuo bih nekadašnji članove Partizana Kevina Džonsa i Džejmsa Mekadua. Ko je najplaćeniji? Ne znam tačno, ali mislim da je Nik Fazekaš, Amerikanac, koji igra za njihovu reprezentaciju. Posle pet godina provedenih u Japanu možete da se aplicira za državljanstvo, a Fazekaš je od 2012. u ekipi Tošiba Kavasaki,“ naglašava Miljenović i nastavlja:

Prošle godine Milan Mačvan je bio u Alvorku, sada smo Stevan i ja jedini predstavnici Srbije u ovdašnjoj ligi. Stefan Birčević ima ugovor sa Hirošimom, ali ne može da dođe u Japan. U problemu je kao mi letos. Granice su zatvorene. Od trenera sa naših prostora ovde je i dalje Luka Pavićević, koji je sa pomenutim Alvorkom bio prvak Azije.

Borba za titulu će biti neizvesna, a pogled na tabelu govori da skoro desetak timova konkuriše za najviši plasman.

U našoj konferenciji tri tima se izdvajaju po kvalitetu, u drugoj čak sedam, osam ekipa bori se za mesto u plej-ofu. Alvark je tek šesti, imaju stvarno dobar tima, a kod Pavićevića u ekipi je Dešon Tomas, dobro poznato lice sa evroligaških terena. Kvalitetom takmičenja sam prijatno iznenađen. Malo je atipično jer su na pozicijama od jedan do tri nešto niži igrači, ali fizički izuzetno spremni, agresivni u odbrani, i uz to svi su sjajni šuteri. Prvih pet, šest ekipa komotno može da igra Evrpokup.

Miljenović je imao mnogo problema sa povredom, ali nedavno se vratio na parket i očekuje da u drugom delu sezone da potpuni doprinos rezultatima kluba (trenutno deveti na Zapadu sa učinkom 7-27).

Mega Bemax/Ivica Veselinov

Nemam ugovor za sledeću sezonu, ali mogu sebe da vidim u Japanu i naredne godine. Sve mi odgovara, i liga i organizacija i klub. Videćemo da li će nam se poklopiti ambicije. Želim da ostanem zdrav i da uđem u ritam. Dobro sam počeo, ali onda su me povrede omele. Sada sam dobro i nadam se da će biti još bolje. Imam još mnogo godina da igram, tek mi je 27 godina, nadam se da ću ostvariti ciljeve koje imam.“

Japan bi ovog leta trebalo da ugosti najbolje sportiste sveta, ali održavanje Olimpijskih igara i dalje je pod znakom pitanja iako svakodnevno stižu uverenja da novog odlaganja neće biti. Igrač Feniksa prenosi kakva je trenutna situacija.

Ne znam konkretno šta će biti sa Olimpijskim igrama, ali znam da se narod u anketi izjasnio da nije za održavenje Igara zbog rizika koji može da donese. Organizacija je vrlo komplikovana. Ulazak u zemlju pogotovo. Japan je potpuno zatvoren, niko ne može da uđe u zemlju. Mi kad smo dolazili testirali su nas na aerodromu i rezultat smo dobili za sat i po vremena. Naravno, morali smo da imamo i negativan test ne stariji od 72 sata. Jedino tako je moglo da se uđe u Japan. Turistima je odavno zabranjen dolazak. Ne sumnjam da će se Japanci potruditi da sve bude nan najvišem nivou, ali zaista ne mogu da predvidim kako će sve da izgleda. Ponavljam, procedura ulaska u zemlju je komplikovana i ne verujem da će neko od navijača želeti da određeni period provede u karantinu pre nego što dobije dozvolu da se slobodno kreće. Možda samo vakcinisani… Ne znam ni ja.

U Japanu, državi od 126 miliona stanovnika, u utorak je zabeleženo 1.776 novih slučajeva koronavirusa, a ukupno je zaraženo 406.766 osoba.

Nema panike. Vanredno je stanje, a to znači da je sve zatvoreno posle 20 časova. Nema ‘zaključavanja’. Ako sam dobro razumem, da ne širim dezinformacije, po ovdašnjem zakonu niko ne može da ti zabrani da izađeš napolje.

Iako je 9.000 kilometara udaljen od Srbije, Miljenović je aktivan u Uniji igrača ABA lige, koju je osnovao prošlog leta zajedno sa Radetom Zagorcem.

Radimo na tome, komuniciramo sa igračima iz lige, a pridružio nam se i Aleksandar Rašić. Unija tek treba u potpunosti da zaživi. Komplikovana je situacija zbog korone i ideja je samo da se sezona završi i da svi ostanu zdravi. Naša ideja je bila da uđemo u pregovore sa čelnicima lige, ali sve je prolongirano tako da ćemo tek da pričamo o pobošljanju uslova za igrače ABA lige. Ljudi iz lige su pozitivno reagovali na našu inicijativu, ali svesni smo da je trenutak težak i da moramo da sačekamo. Video sam i ovde u Japanu kako sve funkcioniše i malo je reći da sam oduševljen. Ne bih mnogo da komentarišem, da ne bude ovde je bolje… U Japanu se igrači tretiraju izvanredno. Verujem da je svaki igrač koji je došao u Japan bio prezadovoljan i uslovima i organizacijom i kako se odnose prema njemu kao individui. Uostalo, i lično sam to doživeo. Kašnjenja plate, koliko čuo nema, sve je finansijski uređeno, i kao što sam već rekao mnogo podseća na NBA,“ istakao je Miljenović.

 

Komentari

Vaš komentar