Najbrži Srbin sveta – fotka sa Novakom, zastava, sarme…

Branimir Smilić 3. jan 202214:00 > 23:05
Podeli:
REUTERS/Phil Noble - SP1EH7N17HYVE

Tokio, 23. jul 2021. godine, otvaranje Olimpijskih igara. Novak Đoković i Sonja Vasić nosili su trobojku na svečanoj ceremoniji, ali tog letnjeg dana nisu bili jedini srpski barjaktari u japanskoj metropoli.

Pre njih svoj tim za zastavom Kipra u ruci, na najveću svetsku smotru sportista poveo je Milan Trajković, Surduličanin, jedan od najboljih evropskih atletičara današnjice.

SKpaketić22

Srbina je put (čitaj roditelji) sa osam godina odveo na rajsko ostrvo, a 19 godina kasnije, u martu 2019. postao je prvak Evrope u dvorani na 60 metara sa preponama. Korene nije zaboravio, rado se vraća porodici i prijateljima, mada vremena za odmor nikad dovoljno.

Rekorder Kipra bio je peti na prvenstvu Evrope 2016. na 110 metara sa preponama, iste godine sedmi na Olimpijskim igrama u Riju, 2017. šesti na EP u dvorani u Beogradu (60m prepone), osmi na SP u Dohi 2019, a sa nestrpljenjem očekuje mart (18-20) i planetarni šampionat u prestonici Srbije.

Kad ste počeli da trenirate atletiku, dok ste živeli u Surdulici, ili kada ste došli na Kipar? Kako je uopšte počela ta atletska priča?

„Na Kipru živim od osme godine i ovde sam počeo da se bavim atletikom. U osnovnoj školi izabrali su me za taj sport zbog visine. Još tada sam bio uspešan u svim atletskim disciplinama i osvajao mnogo medalja. Život u Srbiji pamtim kako trčim po igralištu koje se nalazilo ispred moje kuće, što će reći da sam bio vrlo aktivno dete, a to je svakako doprinelo kasnijim sportskim uspesima. Oduvek sam voleo sport. Osim fizičke aktivnosti smatram da se kroz sport nauče i mnoge druge pozitivne stvari i jednostavno se krene nekim zdravim putem života bez obzira na to da li se kasnije osoba profesionalno bavila sportom ili ne,“ ističe Trajković za Sport Klub.

Otkud prepone – da li ste, iz ove perspektive, mogli da budete tako dobri i u nekoj drugoj disciplini?

Alexander Hassenstein/Getty Images

„Za prepone sam se opredelio u srednjoj školi kada sam počeo da treniram profesionalno i kada sam imao svog trenera. Prepone su mi najviše odgovarale jer sam i brz i visok. To me je dodatno motivisalo da preskačem i trčim. Godinama se ispostavilo da je to bio pravi izbor.“

Koliko puta ste modrih kolena napustili stadion za trening?

„Mislim da ne postoji sportista kome kolena nisu bar jednom bila modra. Generalno, to se stalno dešava. Treninzi su nam intenzivni i naporni. Najmodrija kolena su mi bila u Dohi kad sam udario preponu i polomio je. Drugari su me zvali da me pitaju da li treba da platimo tu preponu. Uvek me modra kolena podsećaju da ne treba da odustanem, nego da ojačam i guram dalje.“

Nesporazum bez posledica

Olimpijski komitet Kipra nije vas uvrstio u projekat OI 2024. Koji je razlog, da li ste razočarani?

„Podrška koju imam od države Kipar je velika. Skoro je bio nesporazum sa Olimpijskim komitetom u vezi njihovog programa za sledeće OI, ali imam podršku od Atletskog saveza i mojih sponzora tako da put u Pariz neće biti problem.“

Kako biste u jednoj rečenici opisali trku na 110 metara sa preponama?

„Uzbudljiva zbog toga što na kraju ne pobedi uvek najbolji sportista, nego onaj koji je u tom trenutku spreman, najbrži, sa dobrom tehnikom i čistom glavom.“

Prepone (i niske i visoke) su decenijama bile discipline Amerikanaca i atletičara tamne puti. Može li se reći da su vaši i rezultati Emira Bekrića naučna fantastika?

„Verujem da su i srpski geni tome doprineli ali, ako je neko uporan i ima cilj, može da uspe bez obzira na to koje je nacionalnosti ili boje kože.“

Na dvoranskom EP 2017. u Beogradu ušli ste u finale i zauzeli šesto mesto. Te godine ste blistali na otvorenom, oborili ste sve lične rekorde i stali na fenomenalnih 13,25. Da li ste želeli da ta sezona bude baš takva, ili je malo forma zakasnila?

„To je bila godina iz snova za mene. Naravno da sam mogao da prođem i malo bolje u Beogradu, ali istina je da se te godine nismo uopšte spremali za kraću trku. Bio sam u Riju i imao sam mnogo poziva za Dijamantsku ligu, tako sam uspeo da istrčim mnogo trka i stalno sam držao svoj kiparski rekord.“

Godine 2019. doživeli ste verovatno najveću sreću u životu osvajanjem zlata na dvoranskom EP u Glazgovu. Neobičnost te trke je što ste pobedili iz staze 1. Čega se sada sećate kada je ta trka u pitanju?

„To je tačno. Najveća sreća u mojoj karijeri. Sećam se kao juče. Došao sam do mesta u finalu tako što sam imao sreće. Imao sam “bolje” vreme nego ostali. Dok smo se odmarali za finalnu trku osetio sam da su me favoriti iz moje grupe, na neki način, sklonili sa strane. Bio sam toliko ljut. Izašao sam na finalnu trku i pobedio. Mislim da je to bio srpski inat.“

Kada ste bili ponosniji – u finalu Olimpijskih igara u Riju, ili na Svetskom prvenstvu u Dohi?

„Olimpijske igre su san svakog sportiste. Ja sam po prirodi takav da nikad nisam zadovoljan svojim rezultatom. Mislim da uvek može bolje. Možda mi je to i doprinelo uspešnoj karijeri. Bio sam spreman i za OI i za Svetsko prvenstvo, ali u takvim prilikama se nikad ne zna šta će dan doneti. Treba da se sve kockice poklope. Nije dovoljno biti samo u dobroj formi nego treba imati i malo sreće.“

Možemo li da se nadamo nekoj medalji za „srpski“ Kipar na SP u dvorani u Beogradskoj Areni i kakvi su vam planovi za budućnost?

„Naravno, medalja je uvek glavni cilj. Posebno se radujem što mi sezona kreće u mojoj rodnoj zemlji, tako da je moja odgovornost još veća. Daću sve od sebe za najbolje rezultate. Biće tu moja srpska publika i familija, koja nije u mogućnosti da me često prati.“

Ian MacNicol/Getty Images

Ko je, po vama, najbolji trkač današnjice na visokim preponama?

„Lično smatram da je trenutno najbolji trkač na visokim preponama Amerikanac Grent Holovej. Visok je, brz, i ima neverovatan start. Redovno gledam i pratim sve njegove pokrete i kako reaguje na startu. Nastojim da se i ja popravim i budem bolji.“

Svedoci smo da se sve teže trči ispod 13 sekundi. Da li će neko u skorije vreme moći da ugrozi svetski rekord Arijesa Merita?

„Siguran sam da će Holovej oboriti taj rekord. Takođe, smatram i da će 2022. biti baš ta godina, u kojoj će se pomeriti granica na 110 metara.“

Kako biste prokomentarisali, pre svega uspehe Ivane Španović, ali i nastupe srpskih atletičara poslednjih godina na 110 m sa preponama?

Ivana je sjajna sportiskinja i osoba. Uspela je mnogo toga u sportu. Svima nama sa Balkana pokazala je put i dala motiv da verujemo da i mi možemo da uspemo. Disciplina 110 m sa preponama je vrlo zahtevna i teška. Kada sam počeo da je trčim, sećam se moje trke sa Milanom Ristićem, koji je sjajan trkač sa preponama, a koji je nažalost, rano završio sportsku karijeru. Nadam se da će se u Srbiji pojaviti talenat, koji će vas predstavljati na trkama sa preponama i voleo bih da ga ja motivišem.“

Nosili ste zastavu Kipra na otvaranju Olimpijskih igara u Tokiju, što je samo po sebi ogromno priznanje. Kako ste se osećali u tom trenutku?

„Velika mi je čast. Moja osećanja su neopisiva. Ponosan sam na pruženoj podršci, ukazanom priznanju i poverenju države Kipar. Raduje me što cene moj uspeh.“

Da li postoji žal što niste predstavljali zemlju u kojoj ste rođeni i da li je nekad postojala mogućnost da obučete dres Srbije?

„Ne mogu da žalim što ne predstavljam Srbiju, nisam o tome razmišljao, verovatno zato što sam atletikom ovde počeo da se bavim i postigao uspeh. To nikada ne bih napustio. Naravno da mi je uvek drago kada se organizuju takmičenja u Srbiji, a imam i više razloga da posetim državu u kojoj sam rođen.“

Maja Hitij/Getty Images

Kada ste poslednji put bili u Srbiji i šta je ono što ovde imate, a na Kipru vam toliko nedostaje?

„Poslednji put sam bio na svadbi kod brata. Ne idem često u Srbiju. Tokom cele godine treniram, tako da i to malo odmora što imam, gledam da se negde stacioniram, da odmaram i uživam sa mojom verenicom i porodicom. Volim sve u vezi Srbije. Mnogo mi nedostaju rođaci koje nekad ne vidim godinama. Mada se uz društvene mreže to nedostajanje danas lakše prevazilazi. Obožavam srpsku kuhinju. Mogao bih reći da tih jela nemam na Kipru, ali moja mama se uvek trudi da pojedem sarmice mada, kako ne provodim mnogo vremena ni u svojoj kući na Kipru, čak i to je retko.“

Na Kipru je uvek bilo mnogo Srba i sportista iz Srbije. Da li se družite sa njima, da li pratite srpske klubove, reprezentaciju, Novaka Đokovića… Za koga navijate?

„Najbolji sportisti na Kipru su naši Srbi. Kako mnogo srpskih sportista dolazi ovamo, upoznao sam ih veliki broj, čak i organizovao pripreme sa nekim mojim prijateljima iz Srbije. Ovde imaju dobre uslove. Toplo vreme na Kipru odgovara im za treninge. Pratim sve sportske klubove i uvek navijam za Srbiju. Novaka Đokovića podržavam naravno, pročitao sam i njegovu knjigu “Serviraj za pobedu”. Imao sam sreće da ga sretnem u Tokiju na Olimpijskim igrama. Slikali smo se i popričali. Novak uvek ima nešto mudro da kaže,“ naglasio je Trajković.

Ian MacNicol/Getty Images

 

Komentari

Vaš komentar