„Zvezda kvalitet u nastajanju, Kokoškov = prof. Nikolić“

Branimir Smilić 23. dec. 202010:00 > 10:1718 komentara
Podeli:
Saša Obradović, Bogdan Karaičić, Crvena zvezda
KK Crvena zvezda mts

Sa 27 godina postao je glavni trener danskog prvoligaša Horšolma, te 2011. prevodio je i tamošnju državnu selekciju U20 na prvenstvu Evrope B divizije u Sarajevu, radio je i stasavao u ne baš reprezentativnom košarkaškom okruženju, ali sve se isplatilo. Bukvalno sve.

Bodgan Karaičić je skoro deceniju kasnije asistent u stručnom štabu Crvene zvezde, čovek od poverenja Saše Obradovića sa kojim je sarađivao i u Lokomotivi Kuban iz Krasnodara, ali i jedan od pomoćnika Igora Kokoškova u reprezentaciji Srbije.

Posao u klubu sa Kalemegdana prvi mu je u zemlji u kojoj se rodio u julu 1984. a njegov košarkaški i životni put je zaista interesantan. Idemo redom…

Povezane vesti

Pre odlaska u Dansku, kao trener radio sam u Mađarskoj. Upoznao sam profesora Lasla Hajnela, koji me je pitao da li želim da dođem da radim sa njim i da igram u Drugoj ligi. Prihvatio sam i otišao u Mađarsku, gde sam upisao fakultet, a uporedo sam, ‘na daljinu’, završio Višu trenersku u Beogradu. Dok sam završavao studije radio sam kao trener u mlađim kategorijama, a kasnije sam osnovao svoju školu košarke u Sent Andreji sa jednim prijateljem. U Dansku sam otišao slučajno, zahvaljujući Nemanji Jovanoviću, sada treneru na SMU u Sjedinjenim Državama, da radim u kampu. Ostao sam dve godine sa Milanom Škobaljem i sa njim, a 2011. dobio sam posao u Horšolmu i reprezentaciji,“ ističe Karaičić u intervjuu za Sport Klub i nastavlja:

To je druga dimenzija sporta. Košarka u Danskoj nije najrazvijenija, ali tri, četiri kluba imaju solidne budžete, 20, 25 hiljada evra mesečno za plate igrača, što je red veličina iznad KLS. Tamošnja kultura bila je veliki šok za mene. Mi Srbi smo temperamentni, ponekad malo agresivniji, ali oni to nisu želeli da prihvate. Mnogo sam radio na tome da kanališem i upravljam emocijama.“

Jedan detalj ga je, priznaje, mnogo nervirao, ali je s vremenom shvatio koliko je to ispravan pristup sportu i biznisu.

 

Pre svake utakmice morao sam da držim govor i da se družim sa sponzorima. Klub je imao 180 malih preduzeća u sponzorskom pulu, a naš predsednik je bio posrednik u njihovim poslovima. Ukoliko sponzori sklope posao tokom utakmice ili posredstvom košarke, određeni procenat išao je u klupsku kasu. Morao sam da budem ‘usluga’ i da razgovaram sa sponzorima, da im približim šta da očekuju, šta da gledaju… Imao sam samo 27 godina, klinac, i razmišljao: ‘šta sad ja njima moram da objašnjavam.’ Međutim, kako je vreme prolazilo shvatio sam da je to možda i najzdraviji odnos i sa sponzorima i sa ljidima koji prate klub. Odnos na zdravim osnovama. Svi smo u tome i moraš da se adaptiraš na situaciju. Vrhunsko iskustvo, i životno i trenersko, da u tim godinama sve to prođem u uređenoj zemlji kakva je Danska.“

Ukupno četiri godine proveo je u Horšholmu (dve kao prvi trener) pre nego što se preselio u Nestvid. O periodu provedenom u Skandinaviji ima samo lepe reči iako im košarka, tvrdi, nikad neće biti mnogo važna.

Kao nacija su otvoreni za sve, pogotovo za deo priče u kom oni nisu razvijeni. Na sport gledaju kroz ekomoniju. Košarka nema veliku interesnu sferu i teško da će napredovati do nekih visina jer nije isplativa kao recimo rukomet ili fudbal. Ima ljudi koji prate košarku, uglavnom u manjim mestima izvan Kopenhagena, na utakmicama je oko 1.500 do 2.000 navijača, međutim, sa stanovištva ekonomije nije im isplativa grana i u košarku neće mnogo da ulažu. Košarka im je više zabava, a kulturološki su mnogo bliži fudbalu, rukometu pa i hokeju.“

 

Mladi srpski trener je u sezoni 2016/17 uzme tajm-aut i posvetio se usavršavanju, a ispostaviće se da je to bila mudra odluka.

Želeo sam da napravim konekcije, želeo sam da putujem i pokažem ljudima kako radim skauting. Naravno, nadao sam se da ću u pravom trenutku biti na pravom mestu i na moju sreću, ispostavilo se da nisam pogrešio. Cilj mi je bio da kao pomoćni trener dobijem šansu na višem nivou. Vodio sam se krilaticom da je bolje da budem poslednji u gradu nego prvi u selu. U tom trenutku tako sam razmišljao.

Poznanstvo sa Sašom Obradovićem

Već 2017. Karaičić je preskočio nekoliko nivoa i dobio je posao u bogatom ruskom klubu Lokomotivi Kuban iz Krasnodara. Šef mu je bio Saša Obradović.

„Interesantna je priča kako sam se upoznao sa Sašom i kako sam uopšte došao do Lokomotive. Dok sam bio u Danskoj, Marin Sedlaček je zamolio Obradovića, tada trenera Albe, da posetim neke njegove trenige. Stupio sam u kontakt i sa Krisom Flemingom, Dimitirsom Itudisom i mnogo drugim trenera. Gledao sam njihove treninge i imao set od 30, 40 pitanja za svakog od njih kako bih gradio svoju filozofiju i sebe unapređivao. Saša je bio jedan od njih. Dolazimo i do Lokomotive. Bio sam na kampu u Moskvi sa Markom Vulovićem i tamo sam upoznao predsednika kluba iz Krasnodara. Vulović me je ‘spojio’ sa Andrejom Vediševim da pogleda moj radi, a kasnije je rekao Saši da želi da me dovede u Lokomotivu. Prve godine bio sam skaut, pomagao sam u pripremama utakmice, naredne drugi pomoćnik, a nakon Obradovićevog odlaska, ostao sam u klubu da radim sa Vladom Jovanovićem.

U 2020. ispunila su mu se dva dečačka sna – u januaru je postao je deo stručnog štaba Igora Kokoškova u reprezentaciji Srbije, a u junu ga je Obradović predstavio i kao deo svog tima u Crvenoj zvezdi.

Evroligaški raspored je nešto što mi je ostavilo najjači utisak. Stvarno je naspram onoga što sam imao u Lokomotivi mnogo napornije, pogotovo sad sa koronom kada se odlažu mečevi i nikad ne znaš šta te čeka za tri, četiri dana. Ali sa druge strane, šta više od trenutnog angažmana mogu da poželim? Radim kao skaut i pomoćni trener u reprezentaciji i Zvezdi. Živim svoj san u ovom trenutku i moram da budem zadovoljan. Jedino bolji može da bude posao pomoćnog trenera u NBA.“

Crveno-beli u ABA ligi imaju samo jedan poraz, u Evroligi su mogli više od učinka 5-10, a jedna od zamerki navijača i javnosti je veliki broj inostranih igrača u timu.

Marko Metlas/Euroleague Basketball via Getty Images

Letos smo krenuli sa idejom da imamo manji broj stranaca, ali u nekom trenutku, kao stručni štab, više nismo bili u poziciji da razdvajamo da li je neko Srbin ili stranac jer je tržište diktiralo situaciju i morali smo da uzmemo ono što je slobodno i zadovoljava naše potrebe. Limitirani vremenom i budžetom tokom sezone, kada smo želili određene promene da napravimo, nismo imali prostora za podrobnijom analizom i još boljim odlukama. Neka rešenja, neću da kažem da su bila iznuđena, ali bila su splet okolnosti. A što nema više domaćih igrača… Pokušavali smo, to je bio plan i ideja, ali i zbog finansija i zbog odluka samih igrača nismo uspeli. Krem naših košarkaša nama nije pristupačan, dok su igrači u nastajanju izabrali da odu u neke druge klubove. Smatrali su da neće imati odgovarajuće uloge, a postoji i neka predrasuda od ranije. Vreme će pokazati da li su bili u pravu ili nisu.

„O’Brajant nije znao šta znači igrati u Crvenoj zvezdi“

Najveće Zvezdino pojačanje trebalo bi da bude Džoni O’Brajant, snažni krilni igrač iza koga su i solidne role u najjačoj ligi sveta. Karaičić je sa nekadašnjim 36. pikom sa drafta sarađivao u Lokomotivi i odlično ga poznaje. Amerikanac zasad ne pokazuje ono što se od njega očekuje, a i trener Obradović je nedavno izjavio da se njegovim dolaskom poremetila hemija u timu.

Draft express

Pohvalio se mladi srpski trener i da ga je specijalizovani sajtu Draft express svojevremeno angažovao da radi analize evropskih igrača.

„Godinu nakon sto su videli moj kanal B Hoops na Jutjubu, zaposlili su me da radim analize za NBA draft. Isključivo za evropske igrače. Kad sam napustio Dansku napravio sam svoj Jutjub kanal na kome sam postavljao skauting analize. Ljudi iz Draft express su to nekako videli i kontaktirali su me sa željom da počnem da radim za njih. Između ostalog, putovao sam kao njihov skaut. Lepo iskustvo.“

Džoni je imao ugovor sa Lokomotivom za ovu sezone, ali je zbog određenih problema morao je da ga raskine i vrati se u Ameriku. Poslednju utakmicu u Lokomotivi imali smo 12. marta, a O’Brajant je tek sredinom aprila otišao u SAD i dobio je nešto teži oblik korone. Nije trenirao mesec i po dana, a kada se vratio u Krasnodar svi igrači i staf Lokomotive zarazili su se koronom. Džoniju su tada urađeni dodatni testovi i praktično od početka avgusta do dolaska u Zvezdu, 19. oktobra, apsolutno nije imao košarkaške treninge. ‘Izgoreo’ je u želji da odmah pokaže sve što zna. On se seća šta je sve radio pre šest meseci, ali u ovom trenutku njegovo telo ne može da izdrži sve te napore koje želi da iznese. Definitivno je u toj želji radio mnogo više nego što je trebalo i poremetio je i sebe i tim,“ podvlači Karaičić i dodaje:

Moram da kažem i da nije znao šta znači igrati u Crvenoj zvezdi. Ni približno ne izgleda kako je izgledao u Makabiju i Lokomotivi, a na nama je da mu pomognemo zbog Zvezdinog interesa. I on mora da shvati da smo svi mi ovde u funkciji Zvezde i jedni drugih, a ne u funkciji da se on izbori za sebe, svoj status i reputaciju. Bitna je reputacija Zvezde i svih nas. Ako to uspemo, verujem da ćemo onda biti mnogo, mnogo dobri.

Konkurencija u regionalnoj ligi je izuzetno jaka, a crveno-beli su jedini poraz pretrpeli od Budućnosti i to u Beogradu.

Neko će reći da imamo najjači roster, što je zaista kada se sve stavi na papir, ali lepo je Itudis rekao: ‘Ne kupuješ igrača kako će da igra, nego kako je igrao.’ Otežavajuća okolnost nam je raspored u Evroligi i obaveze u Evropi barem za deset odsto nam umanjuu kvalitet u ABA ligi. Ponekad je vidljivo i da inostrani igrači imaju blago potcenjivački odnos prema regionalnom takmičenju. Srpski košarkaši znaju šta znače utakmice protiv Partizana ili Budućnosti, znaju da jedan Borac može da iznenadi… Kad shvatiš da Marko Luković može da ti da 30 poena ako nisi na odbrambenom maksimumu on je već razigran i igra bolje nego što generalno može.

Obradović je veoma dobar da to izbalansira i da ih uputi, ali ponekad se dogodi da postoji mali potcenjivački odnos, što liga svakako ne zaslužuje. ABA je fizički zahtevnija liga od VTB, a talenat je neosporan. Zvezda je kvalitet i kontinuitet u nastajanju. Ako navijači budu imali strpljenja, radovaće se dugi niz godina. Rim nije izgrađen za dan, tako da neće ni neki veliki uspeh da se desi samo pojavom Saše Obradovića. Višegodišnjim radom će se desiti višegodišnji uspesi.“

Bogdan Karaičić, Saša Obradović, Vlada Jovanović
Privatna arhiva/Lokobasket

Vlada Jovanović, Bogdanov prijatelj i ‘šef’ iz Lokomotive postiže odlične rezultate u Mega Sokerbetu.

Da li sam iznenađen? Ne, nisam. Mega ima talentovanu grupu igrača. Iz odnosa koji je Saša imao sa Vladom i Vlada sa njim u Krasnoradu, trvdim da su obojica vrhunski treneri. U jednoj godini rezultat to može da pokaže, u drugoj ne, ali rezultat je promenljiva kategotrija. Rad, priprema za utakmicu i odnos sa igračima i članovima stručnog štaba je ono što treba da ima kontinuitet. Vlada je jedan od boljih trenera i ljudi sa kojima sam radio. Zna kako da se postavi i kako da komunicira sa igračima i stafom i kako da im implementira svoju ideju. Kontinuitet je najveći kvalitet, a Mega očigledno ima kontinutet u svom sistemu i zato pokazuje kvalitet u onome što žele da positignu, a to je proizvodnja igrača. Uživao sam u radi sa Vladom i plakao sam dva dana kada je dobio otkaz u Lokomotivi jer je odličan čovek i dobar trener. Smatram da je za neke stvari nepravedno osuđen i nažalost u Srbiji su mu apsolutno nezasluženo prišivene neke etikete.“

Kokoškov – profesor Nikolić našeg doba

Naš sagovornik je oduševljen radom u reprezentaciji Srbije iako Orlovi posle dva kvalifikaciona ‘prozora’ za plasman na Evrobasket imaju polovičan učinak 2-2.

fiba.basketball

Izuzev toga što javnost vidi, postoji i deo kako se reprezentuje država, kako se ponašaju igrači, što je mnogo bitno. U NBA je najvažnije kakvu sliku i poruku šalješ zajednici. Momci koji su nosili dres Srbije u protekla dva ‘prozora’ su negde svesni da većina njih, u slučaju da se NBA i evroligaškim igračima dozvoli da budu sa reprezentacijom, možda neće biti ni na širem spisku, ali pokazuju veliku zahvalnost. U ovom trenutku može da se pamti polovičan učinak, a može i da se kaže da smo posao skoro završili i da nas pobeda deli do plasmana na Evropsko prvnestvo. Selektor Igor Kokoškov je profesor Aleksandar Nikolić našeg doba. Ta vrsta znanja, metodologija, ponašanje… gospodin čovek sa prevelikom harizmom koji će, ako dobije nepodeljenu podršku, mnogo dobrih stvari uraditi za ovdašnju košarku. Igor može da obrazuje velike generacije trenera i igrača koji će u budućnosti donositi rezultate srpskoj košarci.

Posle februarskog, poslednjeg, ‘prozora’, fokus će biti na kvalifkacijama za Olimpijske igre i samom takmičenju u Tokiju.

Biće teško da budemo u punom sastavu. Znam da će Savez i Kokoškov da daju sve od da okupimo najbolje igrače, ali zbog kasnog početka NBA lige može da se dogodi da u kvalifikacijama ne budemo u najjačem sastavu. Spremamo se za najgore, a nadam se najboljem. Nismo samo mi u problemu, već i mnoge druge reprezentacije. To je nešto iznad nas, to je košarkaško novo sada, možemo samo da kukamo, ali to nije rešenje.“

NBA u mislima, ali porodica na prvom mestu

Karaičić ima dobre kontakte u NBA ligi, bio je i gostujući trener Portlanda na Letnjoj ligi, ali o odlasku preko Atlantika zasad ne razmišlja.

Moj odlazak iz Danske u Lokomotivu dogodio se najviše zahvaljujući ljudima koji su trenutno skauti u NBA. Moram da spomenem Lozjea Milosavljevića, skauta Portlanda, koji mi je otvorio mnoga vrata, a posle njega i Marina Sedlačeka. Na Letnjoj ligi 2018. bilo je kao u američkom filmu. Imao sam sastanak sa trenerom Blejzersa Terijem Skotom, u njegovoj sobi na poslednjem spratu hotela. Vidi se ceo Las Vegas, a njegov pomoćnik i on tri sata slušaju o mojim strateškim idejama kada su u pitanju napad i odbrana u Evropi. Nije da me ne privlači NBA, ali kod mene je porodica na prvom mestu. U ovom trenutku ni supruga, ni ja nismo spremni da nam deca ne upoznaju babe i debe. Ne kažem da zbog toga nisam otišao, ali to je razlog zbog koga nisam bio agresivniji u nameri da odem u SAD. U ovom trenutku kulturološki me više privlači evropska košarka i želim prvo nju da iskusim, pogotovo Evroligu. Dobio sam šansu i želim da uživam.

A kakva je trenerska filozofija Bogdana Karaičića…

Mlad sam i još ‘kradem’. Mnogo veći treneri od mene su govorili da je to zanat, a u svakom zanatu uzimaš nešto od drugoga i daješ lični pečat. Imao sam priliku sa 26 godina da budem prvi trener u danskoj ligi, mesec i po dana vodio sam Lokomotivu zbog iznuđenih okolnosti, ali moram da priznam da još nemam jasno definisan stil i filozofiju. Od svakog trenera nešto ‘ukradem’ i ono što mi se sviđa čuvam u datoteci. Imam veliku bazu podataka, a za Kokoškova mogu da kažem da je avangarda. Ponavljam, Igor je Aca Nikolić našeg vremena, samo ljudi u Srbiji to treba da prepoznaju. On je idealna osoba da srpsku košarku vrati na pravi kolosek,“ naglasio je Karaičić.

 

Komentari

Vaš komentar