Verovatno najgora godina u istoriji nemačkog fudbala

Branislav Jocić 31. dec 201813:41 > 13:46
Podeli:
Alexander Hassenstein, Getty Images

Manuel Nojer je ponovo glumio trećeg štopera. Lopta je došla do kapitena Koreje Sona, koji je pretrčao ceo teren i lako zatresao prazan gol Nemačke.

To bi negde bio i najbolji opis kako je prošla 2018. godina za nemački fudbal. Čak i brojke to potvrđuju. A očekivanja su bila tako velika. Sada, moraće da grade ponovo sve od temelja.

Ništa, ali baš ništa nije najavljivalo ovu katastrofu koja će se desiti „Pancerima“ u 2018. Osvojen je Kup Konfederacija i to na dominantan način i to sa drugim timom uslovno rečeno. Kvalifikacije su prebrodili bez ikakvog problema iako je, kao šampion sveta, veliko pitanje da li je uopšte trebalo da ih igraju.

Ali, pred Rusiju su počeli problemi. Tim je počeo da izgleda star i istrošen, pročitan. Čak ni pobeda nad Saudijskom Arabijom nije ubedila navijače da je to „ona“ Nemačka koja je osvojila svetsku titulu četiri godine ranije. Ali, svi smo negde duboko u sebi mislili „Ma, Švabo je to, proigraće oni kad treba“. Ili, prisećali smo se one stare Linekerove „Fudbal je igra od 22 igrača u kojoj uvek pobede Nemci“.

Alex Grimm, Getty Images Sport

Sve dok nije počelo Svetsko prvenstvo. Meksikanci su brzom igrom sa presingom i kontrama dokazali sve ono što se sumnjalo pred početak turnira u Rusiji. Boateng je izgledao kao štoper iz „prošle ere“. Mesutu Ozilu kao da su oduzete moći supervida, a Toni Kros je promašivao dodavanja. Toni Kros nikada ne promašuje dodavanja. Manuel Nojer nije bio mačka, bio je obično mače i generalno, ništa nije bilo kako treba.

Povezano

Protiv Švedske, spasila ih je mudrolija Tonija Krosa, ali opet, utisak je bio više nego slab. Sve se to materijalizovalo u poslednjem meču protiv Koreje. Kružili su Nemci kao „kiša oko Kragujevca“ i na kraju izgubili sa 2-0. Bio je to njihov najgori rezultat na Svetskim prvenstvima od 1938. Postali su četvrti šampion sveta koji je odbranu titule završio u grupi.

Povela se onda polemika ko je kriv i šta je sve moglo i moralo drugačije. Na sastanku Saveza (DFB) došlo se do zaključka da korenite promene nisu potrebne. Joakim Lev je ostao selektor, manje-više isti igrački kadar je zadržan. Samo je Mario Gomez objavio da će u penziju, a Mesut Ozil je iz drugih razloga prestao da se odaziva „domovini“. O tome nešto kasnije u tekstu.

#related-news_0

 Početak Lige Nacija pokazao je da je to bila pogrešna odluka. Nemačka je ispala iz A Lige. Što je možda još bolnije, izgubili su od Holandije sa 3-0, a „Oranje“ su otišli na završni turnir. Za one malo mlađe koji tek počinju da prate fudbal, Nemci ne vole da gube od Holandije u fudbalu.

Negde u prevodu, izgubila se i ta „nova“ generacija koja je osvojila Kup Konfederacija. Jedino Timo Verner redovno dobija šansu, Gorecka ponekad, Sane je i dalje nedorečen u nacionalnom timu, gde je potpuno druga ličnost za razliku od Mančester Sitija. Igrači kao Ridiger, Gnabri, Zile i Rudi, ruku na srce, nisu (još) kvaliteta onih koji su nastupali u Brazilu 2014. i mahom u Rusiji 2018.

Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Brojke su neumoljive. Poslednja pobeda Nemačke u zvaničnom meču je ova pomenuta nad Švedskom uz mnogo sreće. Na prethodnih sedam zvaničnih mečeva, postigli su pet golova, uključujući dva protiv Holandije u tom meču u Gelzenkirhenu. Zašto?

Možda se zakasnilo sa otkazom Joakimu Levu. Sa 12 godina na klupi „Elfa“, on je selektor sa najdužim stažom u Evropi. Ali, sve ima svoj rok trajanja. Možda je posle Rusije mogao da kaže „aufwiedersehen“ i sačeka klupu Bajerna, Mančester Junajteda ili Reala. Neku bi svakako dobio.

#related-news_0

Ovako, on je „zaglavljen“ na klupi Nemačke do leta 2020. a Nemci ne vole da „bacaju pare“, što bi u ovom trenutku svakako bio otkaz Levu. Primetićete da insistiram na ovim nemačkim stereotipima, ali ko god je bio u Nemačkoj i komunicirao sa njima, potvrdiće da su svi do jednog istiniti.

Lev je ostavio Sanea kući za Svetsko prvenstvo, a upravo mu je brzina i prodornost Sanea bila potrebna za mečeve koje je izgubio. Naravno, selektorova je poslednja, ali osim fudbalskog, postojao je još neki razlog što Sane nije bio u Rusiji. Čak i posle, kada je vraćen u tim, izgledao je nezainteresovano. A, pozvan je Manuel Nojer, jedva oporavljen od teške povrede i odmah stavljen na gol sa kapitenskom trakom pored „živih“ Marka Andrea Ter Štegena i Bernda Lena.

Handout, Getty Images Sport

Lev nije smeo ni da pusti Mesuta Ozila „niz vodu“. Ako je ovaj tvrdio rasizam, Joakim je morao da stane u odbranu jednog od svojih najboljih igrača i reši taj problem i javno i u svlačionici. Čak ni Nemačka nema taj luksuz da se odriče igrača kao što je on. Kako izgleda kada postoje nerešeni problemi u svlačionici možemo da se uverimo iz jedne reprezentacije koju svi veoma dobro poznajemo. Ovako, ostaje gorak ukus i njemu i Ozilu, pogotovo u vreme kada svi ti „izmi“ uzimaju maha kao nikada pre.

#related-news_0

Možda je deo problema i Bajern. Bavarci „pokupe i progutaju“ sve što valja od nemačkih igrača. Pogledajte samo Marija Gecea, pogledajte Rudija i Zilea, pogledajte Gnabrija. Onda, to povlači domino efekat da klubovi kao Dortmund, Gladbah, Leverkuzen i Šalke ne mogu da razvijaju nemačke igrače, već dovode mlade strance i razvijaju njih jer im se ne isplati da im Bajern posle prve dobre sezone „otme“ dobrog mladog domaćeg igrača.

Verovatno je do strmoglavog pada dovelo „od svega po malo“, ali kako god bilo, ne izgleda dobro za nemačku reprezentaciju. Kada se prethodni put desilo ovako nešto, 2004. u Portugalu su ispali u grupi, Nemci nisu krenuli od krova, nego od temelja. Promenjen je sistem rada u celom savezu, promenjen je sistem igre i sve je krenulo ka boljem već dve godine kasnije kada su bili domaćini Svetskog prvenstva.

https://youtube.com/watch?v=Su6e0GFx8Fc

Sada promene neće biti tako korenite. Ako je Levovo „objašnjenje“ DFB bilo dovoljno ubedljivo njima, sigurno tu ima nečega. Grupa u kvalifikacijama za Euro je takva da bi morali da je prođu kao prvi ili drugi. Taman imaju i šansu da se osvete Holandiji, a ostali protivnici ne bi trebalo da predstavljaju preveliki problem. Tu su još Estonija, Belorusija i Severna Irska. Veoma zanimljivo će biti da vidimo kako će izgledati u martu kada budu igrali prijateljski meč protiv Srbije.

U svakom slučaju, udarac je zadat, očekuje se reakcija. A nemojte sumnjati da će je biti. Jer, „Švabo je to“ i „fudbal je igra koju igraju 22 igrača a na kraju pobede Nemci“…

*Sve ekskluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE