Jelena Milovanović – Brooks: Postajem kompletna osoba

Branislav Jocić 8. jan 201911:16 > 11:20
Stringer/Getty Images

Sestre Dabović dobijaju publicitet, Sonja Petrović važi za najbolju, ali nekako, svih ovih godina, najveća konstanta u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji Srbije je Jelena Milovanović.

Lopta je u njenim rukama nekako uvek sigurna. Čak i kada izgleda da je propast neizbežna, ona pronađe rešenje i proturi je kroz obruč. A ona, ona je skromna. Ponekad čak i previše. Ona igra na poziciji krila, samo što verovatno cele ove sezone neće igrati. Svom prezimenu dodala je i Brooks, a očekuje i prinovu. Ipak, nada se da će biti spremna za Evropsko prvenstvo, na kojem će Srbija biti domaćin. Rođena u Kragujevcu, logično je da je tamo napravila prve košarkaške korake.

Steve Bardens, Getty Images for LTA

– Počela sam sa košarkom jako rano, sa samo šest godina. Bila sam u Radničkom iz Kragujevca. Moja mama je bila kosarkašica, tako da je to bio prvi izbor u porodici. Izgleda da je bio i pravi 🙂 

I ne samo što joj je majka bila košarkašica, brat Nenad je košarkaški trener. Jednostavno, košarka je u genima porodice Milovanović.

Povezano

 – Verujem da sam baš zbog toga imala neki urođeni osećaj za sport, iako se to nije moglo videti dok sam bila baš mala 🙂 

Pored košarke, Jelena prati i ostale sportove, ali nije mogla da se odluči za to koji najviše voli posle „magične igre pod obručima“.

– Hmm pa volim plivanje, odbojku, tenis, ali ne znam kojim bih se sportom bavila da nije košarke. Nisam sigurna.

Nema mnogo slobodnog vremena u svetu profesionalne košarkašice, ali Milovanović- Brooks pronalazi vreme i za druge hobije.

– Volim da provodim vreme sa porodicom, čitam knjige, šetam .. 

Nismo mogli da izbegnemo pitanje o toj sigurnosti i pobedničkom mentalitetu. Što je gušće, to se čini da je ona hladnokrvnija. Pitali smo je da li je to nešto urođeno ili…?

– Mislim da je to neko poverenje koja ja imam od trenera i od saigračica. Nije baš uvek uspešno, ali kad znam da imam poverenja od drugih da mogu da uradim tako nešto, da sam sposobna za takve stvari, i moje samopouzdanje je onda još jače i to tako ide u krug. 

#related-news_0

 Oprobala se Jelena i u dresu Vašington Mistiksa u ženskoj NBA ligi. To je svakako iskustvo iz kojeg je mnogo naučila.

– Jednogodišnje iskustvo u WNBA je izvanredno, do sada sam govorila da neću ići da igram tamo više, ali s obzirom da je porodica mog supruga u Americi, ako mi se stvori prilika od sledeće godine opet u nekom trenutku odem tamo, zašto da ne. Volela bih da i oni imaju mogućnost da me vide na terenu uživo. 

Nije lako najboljim evropskim košarkašicama. Često se sele iz kluba u klub, iz grada u grad, često se dešava da jedan deo godine igraju u Evropi, pa drugi u WNBA. Ni Jelena nije izbegla tu sudbinu. Išla je od Šoprona preko Jekatarinburga, Kurska, Španije, pa opet do Šoprona.

– Nije lako nikako, ali ako se nađete na lepom mestu, sa ljudima koji vas prihvataju, onda je sve mnogo lakše. Bilo je i lakih i teških trenutaka, ali karijera ne traje dugo, tako da se ja trudim da uživam u svakom trenutku. 

Tom Pennington, Getty Images Sport

Sa reprezentacijom Srbije, Milovanović – Brooks ima evropsko zlato i olimpijsku bronzu. Zlato u Mađarskoj 2015. došlo je potpuno neočekivano. Preko tog vanserijskog uspeha, obezbeđen je plasman na OI u Riju godinu dana kasnije. Igre u grupi nisu obećavale, ali opet, na volšeban način, Marina Maljković je svoje igračice dovela do medalje. Ključ je bila pobeda nad Australijom u četvrtfinalu. Za bronzu, kao i u finalu Evropskog prvenstva, savladana je Francuska. Pitali smo Jelenu koja je medalja „bliža“ njenom srcu.

– Obe medalje imaju neku svoju posebnu draž. Ali, biti na Olimpijskim igrama među svim tim vrhunskim sportistima, i biti deo tako uspešnog olimpijskog tima Srbije čini, ipak, bronzu malo sjajnijom. 

Na pomenutom meču protiv Australije, najveći zadatak je bio zaustaviti Liz Kejmbidž, možda i najdominantniju košarkašicu današnjice. Jelena je velikodušno pohvalila koleginicu za ovaj „poduhvat“.

To kako je boriti se protiv nje ćete morati da pitate Danielle Page, ona se borila sa njom celu utakmicu :))

FIBA Europe

I izborila, da dodamo. Na kormilo srpske reprezentacije vratila se Marina Maljković. Harizmatična, bez dlake na jeziku i perfekcionista na oca, želeli smo da saznamo šta je još čini tako uspešnom.

– Nije ni lako ni jednostavno upravljati sa 12 duša (tokom priprema i više), 12 ženskih mozgova, ona to radi na svoj jedistven način. I sve to, kao što vidite, odlično funkcionise. 

Mi u Srbiji poznajemo Jelenu Milovanović-Brooks po podvizima u reprezentativnom dresu. Ali, odigrala je ona mnogo velikih mečeva i na klupskom nivou. Zanimalo nas je da li joj je neki ostao u posebnom sećanju.

– Ima mnogo mečeva koje pamtim na neki način, ali hajde, izdvojiću polufinalnu utakmicu Evrolige prošle godine. Neopisiv je osećaj kad se igra pred domaćom publikom i još na sve to se završi kalo se završilo. (Jelenin Šopron je u polufinalu pobedio posle drame turski Jakin, ali je izgubio finale od Jekatarinburga)

Pitali smo Jelenu i šta misli, koliko će to domaćinstvo Evropskog prvenstva sledeće godine značiti za neke buduće generacije srpskih košarkašica?

– Velika je stvar za celu Srbiju što smo posle par godina uspeli da dobijemo organizaciju Evropskog prvenstva. Videli smo koliko je poraslo interesovanje mladih devojčica za košarkom, nadam se da će ih i posle ovog turnira biti sve više i više. Ne sumnjam da će organizacija biti fenomenalna. 

Sa 29 godina, Milovanović – Brooks je već mnogo uradila u karijeri. Ali, sigurno postoji još neki nedosanjan san, nešto što joj košarka još nije pružila?

– Uskoro postajem majka, to je meni bio glavni cilj u životu, postajem kompletna na svim poljima, sad ostaje da uživam u svemu sto mi zivot pruzi. Nadam se da ću bar jos 4-5 godina biti zdrava, da odigram na najbolji mogući način, i mislim da će to biti sasvim dovoljno od mene. :)) 

I za kraj smo ostavili ono uobičajeno pitanje. Kada neminovno dođe taj dan da se karijera privede kraju, po čemu bi najviše želela da bude upamćena.

– Po tome da sam uvek ostavljala srce na terenu, da sam uživala u svakom momentu svoje karijere. Želim da budem primer mladim generacijama, da zbog mene i mojih saigračica, neke nove devojčice odluče da se bave košarkom. Želim i to,da ako dođu do reprezentativnih selekcija, našu zemlju predstavljaju u najboljem mogućem svetlu, kao što smo mi to radile.

*Sve ekskluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE