„Pustite me da budem mađioničar“

Branislav Jocić 8. jan. 20218:004 komentara
Podeli:
Harry How Getty Images Sport

Kada su Lejkersi trenirali u zlatnim dresovima, on bi bio u ljubičastim. U eri kada je u modi šutiranje iz svih pozicija, on obožava da asistira.

Ražon Rondo nije neko ko će da bude „ukalupljen“ i zato je jedan od najzanimljivijih košarkaša današnjice. On je čovek koji mrzi konvenciju kao takvu, kod kojeg je samo jedno iz sezone u sezonu sigurno – čuvajte se kada dođe plej-of.

Rondo je kao dete u Luivilu imao zabranu izlaska u opasni geto uveče. Majka nije želela previše da misli o tome gde je mali Ražon, pa je Rondo zanimaciju našao u jednoj društvenoj igri sličnoj dominama. Zove se „connect four“ i jednostavno, ko god bi gostovao u njegovoj kući, nije mogao da ga pobedi.

Po danu, pobeđivao je u košarci, mada je više voleo fudbal, ali mama mu nije dala da se bavi tako grubim sportom jer je smatrala da je „previše mržav za to nasilje“. Postojao je još jedan razlog što nije želela da previše bude napolju: Jureći za starijom braćom, ostao je dobro poznat hitnoj pomoći u Luivilu, pao je sa skutera, udario glavom u banderu i posekao nogu do kostiju na oštar kamen.

U igri „connect four“, koju i sada voli da igra, na videlo izašla njegova nesvakidašnja inteligencija. U školi, jednom je ispravio profesora matematike dok je rešavao problem iz algebre. Nakon što ga je vređao, profesor je morao da se izvini. Ne zbog vređanja, nego zato što je Rondo taj koji je ispravno rešio problem.

Harry How, Getty Images Sport

Ne bi slučajno Lebron bilo koga nazvao „najpametnijim igračem sa kojim je igrao“. Uglovi koje on pronalazi za svoja dodavanja, to što vidi sve tri poteza unapred, to što može da čuva i mnogo više i krupnije igrače od sebe, sve to ga čini jedinstvenim u NBA svetu. Samo, nemojte da tražite intervju od njega.

„Ne mislim ništa lično ni prema kome, jednostavno, ne volim ljude. Više volim da budem sam“.

Rondo je visok 186cm i ima oko 84 kilograma. Ali, to su podaci koji će vas zavarati, jer ima ogromnu šaku, skoro kao Kavaj Lenard, ima raspon ruku kao što bi imao čovek visok oko 210 i zato može odjednom da izleti na liniju dodavanja i da čuva mnogo više od sebe. Još jedna osobina koju moramo pomenuti je njegova žilavost. Sa samo 3,5% masti u telu, on neće pobeći ni od jednog duela, a kada je pokidao ligamente kolena, timski doktor Bostona je morao bukvalno na silu da ga istera sa terninga da bi odradio magnetnu rezonancu.

Ražon je proveo dve sezone na univerzitetu Kentaki. Kao 21. pika na draftu 2006. izabrali su ga Finiks Sansi. Niko nije očekivao ništa specijalno od njega, osim Denija Ejndža, koji je video igrača sa najboljim perifernim vidom od… Denija Ejndža i napravio trejd da bi ga doveo u Seltikse.

Elsa/Getty Images

Situacija je bila idealna za mladog Ronda. Mogao je polako da raste uz tri velike zvezde: Kevina Garneta, Pola Pirsa i Reja Alena i što je još važnije, mogao je samo da dodaje jer nije bilo neophodno da postiže koševe.

Naravno, nije Rondo bezgrešan, njegovi šuterski procenti bili su užasni i protivnik je mogao da rizikuje i da ga ostavi samog. Nije bio preterano dobar ni sa linije za slobodna bacanja, ali kada bi ušao u seriju, odbrane protiv Seltiksa jednostavno nije bilo. Ni teoretski niste mogli da postignete da pokrijete sve, jer onog momenta kada bi neko bio otvoren, Rondo bi ga pronašao.

„Bolje da imam vulkan koji može da eksplodira i bljuje lavu nego neaktivan vulkan, zar ne“, rekao je tadašnji trener Seltiksa Dok Rivers.

Harry How GettyImages

Rondo je došao do pozicije startera u Seltiksima u sezoni 2007-2008. Bio je izuzetno važan šraf u šampionskoj sezoni. Boston od tada nije osvojio titulu, pobedili su Lejkerse, a Fil Džekson je rekao da je on bio „zvezda“ šeste utakmica finalne serije.

Sledeća sezona nije bila tako uspešna za Seltikse. Ispali su u polufinalu istoka, ali rodila se jedna legenda: Plej-of Rondo. U doigravanju, Ražon je imao skoro tripl dabl u proseku! Kako može čovek od 186 i 84 kila da sakupi 10 skokova? Može ako je Ražon Rondo, a ukupno je imao prosek od 16.9 poena, 9.8 asistencija i 9.7 skokova u plej-ofu dok su Seltiksi igrali bez povređenog Kevina Garneta.

U sezoni 2009-2010 istakao se u još jednoj kategoriji – ukradenim loptama i predvodio je celu ligu. Ponovo je briljirao u plej-ofu, ali Boston je izgubio bolno finale u sedam utakmica od Lejkersa. Najmanje njegovom krivicom. Kako su Garnet, Alen i Pirs starili i odlazili, Rondo je trebalo da bude nova zvezda Seltiksa, da odvede tim u svetlu budućnost, ali ništa kod Ražona nije tako jednostavno.

Do kraja boravka u Seltiksima, smenjivale su se ol-star partije i povrede. Ali, događalo se i to da je u tim teškim trenucima van terena, na površinu počela da izlazi i njegova narav i njegovi odnosi sa saigračima i upravom kluba postajali su sve lošiji. Tako je, od tek 15. kapitena u istoriji Boston Seltiksa, leta 2014. trejdovan u Dalas Meverikse.

Jednom mađioničaru ne možete da namećete svoju volju, i on se nikako nije snašao u sistemu Meveriksa. Odmah se sukobio sa trenerom Rikom Karlajlom i bilo je jasno da je Dalas bila pogrešna sredina za njega.

„Pustite me da budem mađioničar“, govorio je, ali uzalud.

Njegov boravak u Dalasu završio se nakon druge utakmice prvog kola plej ofa protiv Hjuston Rokitsa. Bez njega, ekipa je ispala u pet utakmica. Manje-više, Ražon se vratio na početak karijere. Cenjen kao odbramben igrač i asistent, ali sa epitetom problematičnog, sklonog povredama i dalje sa veoma slabim procentima šuta, smatran je više kao problem nego kao bitan šraf. Plej-of Rondo je brzo zaboravljen, a mađioničar obično ima i taj problem da je često previše svojeglav, taj periferni vid mu više šteti nego koristi, previše se pita da li je ovo budućnost ili prošlost, pa tako ostane sam i neshvaćen.

Prosečna sezona u Sakramentu, pa krajnje prosečna sezona u Čikagu dovele su ga do Nju Orleansa leta 2017. Nakon operacije kile, odigrao je odličnu sezonu. On i Entoni Dejvis predvodili su Pelikanse do polufinala zapadne konferencije i potpuno neočekivanog „čišćenja“ Portlanda u prvoj rundi.

Sa 17 asistencija u prvoj utakmici, „plej-of Rondo“ se brzinom svetlosti vratio na NBA kartu. Pelikansi su ispali od Voriorsa u sledećoj rundi, ali Lejkersima i Lebronu Džejmsu nije promakla dobra sezona Ronda. Trebao im je veteran u timu i verovatno, mada to nikada nećete priznati, dodatna pomoć da godinu dana kasnije dovedu Entonija Dejvisa u Los Anđeles.

Usledila je još jedna osrednja sezona ispresecana povredama. Tako je bilo i u kampanji 2019-2020 dok nije počela pandemija. Onda je Rondo verovatno pronašao neki eliksir mladosti u karantinu jer ono što je odigrao u „balonu“ je bilo kao iz najboljih dana u Bostonu. Bio je svakako treći najbolji igrač Lejkersa na putu do titule iza Lebrona i Dejvisa, a pogađao je redovno i otvorene šuteve, što nismo do sada viđali od njega.

„U plej-ofu je lakše jer imate istog protivnika i onda možete detaljno da se spremite, bar meni je tako. Znam kako će postaviti odbranu i napad i onda znam šta da radim, a onda iz toga proizilazi veće poverenje trenera i zato imam bolje brojke i sve je to jedan veliki domino efekat“, objašnjava Rondo.

Najlakši izbor bio bi da ostane u Lejkersima i juri treći prsten, da ostane u Los Anđelesu i tu privede karijeru kraju, dominira sa Lebronom i „Obrvom“, ali jedan mađioničar nikada ne može da nađe mir, pa je Rondo odlučio da ode u Atlantu i proba sve ispočetka.

Da li će tamo vulkan eksplodirati, ili će to biti dani iz Dalasa i Sakramenta, ostaje nam da vidimo. Ako već sada možemo da pričamo o tome ko bi od sadašnjih igrača mogao da bude trener, jasno je da je Ražon prvi kandidat. Ako vam treba pomoć u plej-ofu ili u rešavanju nekog problema iz algebre, pozovite mađioničara Ronda.

Samo, nemojte da mu tražite intervju…

 

Komentari

Vaš komentar