Vatra na klizaljkama

Branislav Jocić 3. jan. 202120:005 komentara
Podeli:
Katarina Vit
Photo by Tony Duffy/Getty Images

Katarina Vit je rođena 3. decembra 1965. u mestašcetu Štaken, u nekadašnjoj DDR. Četiri godine pre nego što je ugledala svet, jedna surova betonska građevina podelila je njenu zemlju na dve dijametralne suprotnosti.

Njena porodica je bila siromašna čak i za istočnonemačke uslove, pa je tako morala peške u školu. Na tom putu do škole, bila je ledena dvorana. Počela je da trenira umetničko klizanje sa pet godina, a sa sedam je već pobedila na prvom takmičenju. Naravno, tako nešto nije promaklo istočnonemačkim vlastima.

Ako ne znate, vreme je da malo detaljnije objasnimo kako je to bilo postati sportista u komunističkim zemljama. Ako se iskažete kao što je to uradila Katarina, neminovno bi se uskoro neki aparatčik pojavio na vašim vratima. Zapravo, bilo je prilično jednostavno. Vi i vaša cela porodica bili ste podvrgnuti raznim testovima: Da li ste podložni gojenju, kakve su vam reakcije pod pritiskom, kako podnosite autoritet, interesovanja, promiskuitet i sve te krajnje normalne stvari koje bi trebalo tako fino i dobrovoljno vlastima da dajemo na znanje. (Podseća li vas malo na ovo što se dešava danas?)

Katarinu su morali da testiraju više puta jer nisu bili sigurni da su rezultati tačni. Bili su toliko dobri. Ali, dobila je stipendiju i upis u specijalnu državnu sportsku gimnaziju u Karl – Marks Štatu (današnji Kemnic), što je značilo olakšanje za njene roditelje, ali i indirektno: „Katarina, ova država računa na tebe. Nemoj da je razočaraš“. Merena je dva puta dnevno i ako rezultati nisu bili zadovoljavajući, morala bi da gladuje. Gladovanje u DDR-u nije imalo preneseno značenje. Trenirala je do iznemoglosti, jer, država je računala na nju.

Katarina Witt
Photo by Tony Duffy/Getty Images

Ako kažete da je Katarina Vit bila najbolja klizačica svih vremena, naći će se mnogi koji će vam pobiti tu teoriju, ali retko ko će poreći da je najlepša.

Vitova se probila na veliku klizačku scenu 1982. na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila bronzanu medalju. Iste godine, osvojila je i drugo mesto na Evropskom pevenstvu. Sledeće godine, bila je druga u Evropi i četvrta na svetu, što je bila prava uvertira za Olimpijske igre u Sarajevu.

Katarina je na zaprepašćenje mnogih osvojila zlato za jednu jedinu desetinku poena ispred favorizovane Rozalin Samers iz Sjedinjenih Država. Flertujući sa žirijem i kamerama, u kostimu koji je malo toga ostavljao mašti, Nemica je uspela da izvede tri trostruka skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju. Proglašena je „ženskim sportistom godine“ u Istočnoj Nemačkoj i dobila status modne i sportske ikone. Njujork Tajms je imao naslov „Seks na klizaljkama“.

Nakon trijumfa u Sarajevu je usledila prava vladavina Katarine Vit ledenim pločama širom sveta. Bila je evropska šampionka redom: 1984, 1985, 1986, 1987 i 1988, a svetsku titulu je uzela 1984, 1985, 1987 i 1988. Zlato joj je izmaklo samo 1986. a tada je bila druga. Za to vreme, ne samo da je pomerala granice akrobatike i gracioznosti u takmičenjima, već je pomerala i granice sa atraktivnim, neretko i provokativnim kostimima koje bi nosila takmičenjima. Niko se nije bunio osim onih koji pišu pravila i onih koje su bile poražene iz takmičenja u takmičenje.

Došlo je vreme i za Kalgari 1988. Znalo se da će duel za zlato voditi Katarina Vit i Debi Tomas, devojka koja joj je 1986. uzela svetsku titulu. Ulje na vatru dolila je činjenica da su nekim čudnom, i jedna i druga izabrale da slobodni program klizaju uz „Karmen“ Žorža Bizea. Malo bolja verzija Karmen je bila Katarina Vit i na oduševljenje, slobodno se može reći, celog sveta, postala je prva devojka od Sonje Heni, koja je odbranila olimpijsko zlato u umetničkom klizanju.

Nakon toga se povukla i isto kao spomenuta Sonja Heni, potražila sreću u Sjedinjenim Državama. To je bio veoma hrabar potez, jer je značilo da se formalno odriče svoje zemlje, koja nije podržavala profesionalce. Njen šou zajedno sa još jednom klizačkom legendom Brajanom Bojtanom prvi put je rasprodao Medison Skver Garden. Oprobala se još jednom na Igrama u Lilehameru 1994. Kao Robin Hud u mini suknji, osvojila je sedmo mesto sa 29 godina. Mnogi su mislili da je njen program bio kvalitetniji od mesta koje joj je dodeljeno, da i dalje otplaćuje te stare dugove zbog „egzibicionizma“, ali njoj to nije bilo preterano bitno. Dokazala da je i dalje bolja od većine. Da je lepša, to niko nije ni sumnjao.

Godine 1998. Katarina Vit je obradovala ceo muški svet slikavši se za Plejboj. To je drugi najprodavanijiji broj popularnog časopisa još od prvog broja, kada je naslovnu stranu krasila Merilin Monro. Nećemo vam dati link, potražite sami 🙂 Sledeće godine, Vitova je proglašena najboljom klizačicom 20. veka i „najomiljenijom sportiskinjom u Americi“.

Kreativna i izražajna, tehnički i fizički savršeno doterana, osećajna, ali ne i lomljiva, prkosila je često rigidnom svetu umetničkog klizanja. Bila je dokaz da nisu baš svi sportisti iz Istočne Nemačke robotizovani klonovi napravljeni u „laboratoriji“. Nije bila lice socijalizma, ali je bila najlepše lice socijalizma. Njoj ste mogli da kažete da nešto ne može, ali ona bi bez obzira to uradila. Na kraju krajeva, kao dete je imala posla sa Štazi policijom, čega bi ona mogla da se boji?

Katarina je 1994. na lični zahtev dobila kompletan dosije koji je Štazi policija imala o njoj. Zabeležen je svaki rezultat na merenju, svaki trening, čak i svako vođenje ljubavi. Zapisano je da je „jedan najvažnijih aduta naše zemlje, uopšte“. Kada je stupila u vezu sa bubnjarom u jednom hard-rok bendu, pisalo je: „Ova veza mora odmah biti prekinuta“. Nikada nije javno pričala o tome, ali pomenuti Brajan Bojtano je rekao kako mu je pred Igre u Kalgariju priznala: „Ako ne osvojim zlato, verovatno me neće nikada pustiti da se vratim u svoju državu“. I pod takvim pritiskom, topila je led.

Katarina Vit
(Photo by Valeriano Di Domenico/Bongarts/Getty Images)

Njena „šou biznis“ karijera i dalje cveta. Na televiziji Pro 7 je vodila emisiju „zvezde na ledu“. Neretko ćete je čudi kao stručnog konsultanta kada su klizačka takmičenja na televizijama kao što su ZDF i NBC. Imala je epizodne uloge u filmovima Ronin i Džeri Megvajer, a pojavljivala se i u seriji V.I.P gde „glumi“ Pamela Anderson.

Krajem 2005. objavila autobiografiju imenovanu „Između obaveznog i slobodnog“, kao i roman pod naslovom „Samo sa strašću“, koji je prošao veoma dobro. Bila je i voditeljka u Hamburgu na čuvenom „Live Earth“ koncertu 2007. Gostovala je svuda, od Aljaske do Kamčatke i svugde su je znali. Zato što je  sve vreme izgledala kao da je lebdela, kao neko natprirodno biće, ona nije oštećivala led. Ali, led joj je dozvoljavao da ostavi tragove, samo zato što je onda imao dokaz da je Katarina Vit zaista bila na njemu…

 

Komentari

Vaš komentar