Velika bela nada

Branislav Jocić 12. jan. 20228:002 komentara
Podeli:
Rick Stewart /Allsport

Nije bio preterano brz. Nije imao veliki odraz, niti je bio košarkaški Apolon satkan od izvajanih mišića. Ali, Leri Bird je jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji magičnog sporta pod obručima sa koje god strane da gledate.

Leri je bio četvrto od šestoro dece Džoa i Džordžije Bird u Frenč Liku, Indijana. Usred nedođije, pa još dve stanice. Bio je izuzetno siromašan i jedina stvar koja mu je imala smisla u životu je da igra košarku u dvorištu sa starijom braćom. Ubacivao je loptu u koš u dvorištu, iznova i iznova i iznova. Nije bilo dovoljno da lopta samo prođe kroz obruč. Moralo je da bude „bez koske“. Sa savršenim lukom i rotacijom. Tada verovatno nisu znali za termin „opsesivno-kompulsivno“, ali da, to je bilo to.

Već u srednjoj školi, porastao je do dva metra i bio potpuno dominantan centar. Skauti sa koledža su stajali u redu. Ali, samo nekoliko dana nakon mature, roditelji su mu se razveli, da bi ubrzo otac izvršio samoubistvo. Skrhani dečak je odlučio da upiše univerzitet Indijana kako bi bio što bliže majci.

Ali, ni tamo mu se nije dalo, jer jednostavno, već uzrujan, nije mogao da podnese malo je reći bizarne trenerske metode čuvenog Bobija Najta, pa je samo nakon 20 dana odlučio da pređe na mnogo manji Indijana Stejt. Takođe, želeo je da bude još bliže majci. Kada se spakovao i otišao, Bobi Najt mu je rekao: Sine ne zanosi se, takvih kao ti ima kol'ko 'oćeš u Indijani. Samo, Bobi nije čitao jednu knjigu sa ovih prostora u kojoj piše nešto u smislu da „boj ne bije svetlo oružije“.

Getty Images

Po NCAA pravilima, ne možete da igrate za dva koledža u istoj godini, pa je Leri morao da sačeka sledeću jesen. Da bi skrpio kraj s krajem, radio je kao čistač ulica, a u svakom slobodnom trenutku je šutirao na stari dobri koš u dvorištu. Kada je počeo sa mečevima, Leri je odmah eksplodirao, kao frešmen je imao prosek od 32.5 poena po meču. Već nakon te godine, izabran je za nacionalni tim za Univerzijadu u Sofiji, a 1978. neponovljivi vidovnjak Red Auerbah ga je izabrao kao šestog pika na draftu, iako je znao da će morati Birda da sačeka još jednu godinu.

Prvi ugovor sa Bostonom bio je 2.5 miliona dolara za pet godina i on se priseća da nije umeo ni da izbroji taj novac. Da razjasnimo još jednu stvar, momak iz Indijane je bio potreban Bostonu ne samo zato što je bio sjajan košarkaš, već i zato što je bio belac, a Seltiksi su tada i dalje držali do tradicije da imaju što manje obojenih igrača. Boston ima svetlu istoriju, ali ima i tamnu stranu da crni igrači nikada nisu bili prihvaćeni, koliko god dobri bili. Recimo, Bil Rasel je toliko bio ljut na publiku da nije želeo da iko prisustvuje ceremoniji povlačenja njegovog dresa. Leri je već bio legenda i spasilac. I pored činjenice da nije baš bio oduševljen tom ulogom, on ju je ispunio da bolje nije mogao.

Ono što je odvajalo Lerija Birda od ostalih je njegova neverovatna želja za pobedom. Uvek je, različito od američkog shvatanja profesionalnog sporta, igrao za tim, a ne za sebe. Nije bilo bitno šta treba, da asistira, skače, iznudi faul u napadu, ili postigne 68 poena, radio je sve za tim i za pobedu. Možda će neki da je „rednek“, ali košarkaški IQ mu je jedan od najvećih koje smo ikada videli. Uvek bi doneo pravu odluku. Lorens Džozef Bird je karijeru tako posle 14 sezona završio sa tri titule (1981, '84 i '86).

„Možda nisam trenirao više od drugih, ali sam trenirao dovoljno. Svako jutro sam se budio misleći o tome da li se neko već probudio i počeo da trenira“, kaže Leri.

Pored toga, tri puta je bio MVP (1984-1986), 12 puta Ol Star, dva puta MVP finalne serije, devet puta u prvoj petorci NBA, tri puta u najboljem odbrambenom timu. NBA karijeru je završio sa 21.701. poenom (24.2 po meču), sa 10.477 skokova (9.9 po meču), kao i 6.757 asistencija (6.4 po meču). Jednom je bio NBA MVP, kao i najbolji koledž igrač 1979, a ne zaboravimo da je na klupi Pejsersa bio NBA trener godine 1998. i da ih je uveo u finale 2002.

Naravno, kada se priča o karijeri Lerija Birda, ne može a da se ne pomene Medžik Džonson. Oni su sudbinski povezani još od velikog koledž finala 1979. između Indijana Stejta i Mičigen Stejta, koje je i dalje najgledanija NCAA predstava ikada. Trijumfovao je Bird, ali će mu Medžik više puta vratiti u NBA kao 2.05 visoki plejmejker Lejkersa. Tokom godina, njihovo rivalstvo na terenu se pretvorilo u veliko prijateljstvo van njega i Leri je jedan od prvih koji je priskočio u Medžikovu odbranu kada mu je otkriven HIV virus.

U poslednje dve igračke godine, realno, nije bio ni senka Lerija Birda. Imao je toliko strašne bolove u leđima da je morao da leži na klupi, ali kada bi ustao, magija leprikona sa centra Boston Gardena bi se ponovo vratila. I kao takav je izabran za jedini i pravi olimpijski Drim tim u Barseloni 1992, gde je osvojio zlato i tako se oprostio od košarke.

„Biti lider ne znači samo postizati poene, već i skočiti u aut po tu već izgubljenu loptu, dodati je saigraču i bodriti svakog od njih. Ako ste već prvi, onda želite da ostanete tu“, objašnjava Bird.

REUTERS/Mike Segar (UNITED STATES SPORT BASKETBALL)

Leri se smatra i jednim od osnivača "treš toka". Zadirkivao je protivnike čak i na takmičenju u šutiranju za tri poena na Ol Star vikendu. Pre početka, ušao je u slvačionicu, nonšalantno skinuo jaknu i pitao: Dobro, momci, ko će od vas danas biti drugi? Za vreme jednog finala protiv Lejkersa, posle tajm-auta im je do detalja rekao koju će akciju odigrati, i naravno, bez koske pogodio trojku za pobedu. Čak je i Majkl Džordan morao da pohađa „Akademiju Lerija Birda“ da bi postao to što jeste.

Ali, znao je i da primi udarac. Smirio je buru koja je mogla ozbiljno da uzdrma NBA kada je u jeku jedne od epskih serija Detroita i Bostona Denis Rodman izjavio: „Da je taj tip belac, bio bi samo još jedan običan košarkaš“. Ajzea Tomas je manje-više potvrdio to i javnost je, naravno, eksplodirala, da bi Bird sazvao konferenciju, zagrlio Ajzeu Tomasa i rekao da nema nikakav problem sa njim i da ako ima, rešiće ga na terenu. „OK, a sad moram na trening, imate li još neko pitanje“, završio je Leri i tako se sve brzo stišalo.

Leri je bio Boston, radnička klasa, od devet do pet, čovek koji nosi plastikanac sa ručkom na posao. Medžik je bio LA, glic i glamur, noćni život. I bukvalno i figurativno, sve je bilo crno i belo, svako je bio majstor na svoj način i cela Amerika nije mogla da dočeka da gleda njihov sledeći duel. Dvoručno, Bird i Medžik su spasili NBA i napravili ga onim što je danas, jer krajem sedamdesetih, liga je bila pred gašenjem i imala je ozbiljno ukaljan imidž praznih tribina, krek kokaina i masovnih tuča.

Jim Rogash, Getty Images

Teško je rečima i hajlajtsima opisati koliko je bio dobar. Napredne statistike nije bilo, nije bilo ni mnogo prenosa, niti internet stručnjaka. Sada, „point forward“ je normalna stvar u NBA a zapravo je Leri bio prvi igrač koji je organizovao napade svog tima sa pozicije krila.

„Nikada nisam brojao koliko novca imam, ali onaj gore je očigledno želeo da ga imam dosta“, izjavio je Bird posle završetka karijere.

Prošetate li se glavnom ulicom Frenč Lika u Indijani, istom onom koju je čistio nekih 40-ak godina ranije da bi nekako imao sledeći obrok, videćete natpis "Bulevar Larija Birda". Trenutno, daje poneki koristan savet upravi Pejsersa jer je posao trenera i generalnog menadžera bio previše stresan za njega. Ipak, možda je i najbolje da kraj priče o Leriju Birdu, prepustimo Medžiku Džonsonu.

"Druže, mnogo smo pričali tokom godina, i za sve vreme, samo jednom si me izlagao. Rekao si mi da će sigurno biti još jedan Leri Bird".

Komentari

Vaš komentar