Da li je Siti rival Liverpula u borbi za titulu?

Podeli:
REUTERS/Martin Rickett

U poslednjih nekoliko sezona svaki meč između Mančester Sitija i Liverpula je posebno važan. Bilo je jasno da onaj nedeljni na Etihadu neće dati odgovor na pitanje ko će biti šampion Engleske, ali možda smo mogli da dobijemo nagoveštaj ko neće.

Utakmica je završena rezultatom 1:1, a statistički bolje prilike imala je ekipa Mančester Sitija. U prvom poluvremenu mogli smo da vidimo i još nekoliko golova, a u drugom su timovi bili mnogo oprezniji. Kao da je promašeni penal Kevina De Brujnea u finišu prvog poluvremena predstavljao ručnu kočnicu za celu utakmicu.

Kad god se nadmeću Pep Gvardiola i Jirgen Klop, uvek je prisutno mnogo nadmudrivanja. Ovoga puta su obojica prilično koristili formaciju 4-2-4 i trudili su se da se brane na protivničkoj polovini. Zato su i Diogo Žota na jednoj, a Kevin De Brujne na drugoj strani igrali veoma blizu protivničkog gola. Po prosečnom položaju na terenu, najbolji igrač Sitija je bio rame uz rame sa Gabrijelom Žezusom. Slabiji delovi oba tima su svakako odbrane i to se videlo u prvom poluvremenu kad su i jedni i drugi pritiskali presingom poslednje linije. Gundogan i Henderson su najviše pomagali svojim štoperima u organizaciji napada. Klop je uspeo u nameri da natera Siti da im napadi ne idu kroz sredinu, ali se zato jedna brza promena strane ispostavila kao kobna za njegovu odbranu. Previše prostora je ostavljeno De Brujneu. Prethodno je Mane iskoistio loše postavljanje Vokera i dočekao njegovu grešku za penal i vođstvo Liverpula.

REUTERS/Martin Rickett

Može se reći da je na kraju rezultat bio realan. U potencijalno najizjednačenijoj sezoni u istoriji Premijer lige, gde ne postoji prednost domaćeg terena, jedna pobeda u derbiju svakako ne bi rešila pitanje osvajača titule. Ipak, u ovom trenutku, Sitiju je pobeda bila potrebnija. Oba tima su imala svoje probleme zbog povreda i gustog rasporeda i to je uticalo na ritam u drugom poluvremenu. I Gvardiola i Klop su ponovo zatražili da se igrači ispoštuju i da se vrati pravilo sa pet izmena, kao u ostatku Evrope.

Liverpul je ponovo pokazao mentalitet šampiona. Nisu bili ni bolji ni lošiji od protivnika, ali bili su čvrsti, dobro organizovani i još jednom potvrdili da se odlično prilagođavaju situaciji. Odsustvo Van Dajka jeste ogroman problem, ali ne treba zaboraviti da nije bilo ni Alkantare ni Fabinja. Liverpul je i na Etihadu opravdao ulogu prvog favorita za novu titulu. Povreda Aleksander-Arnolda je podsetila da će put do obrane trofeja biti težak, ali i Klopov tim ja za sada pokazao da je spreman za sve.

Gvardiola je nastavio da traži novi Siti. Feran Tores je sve značajniji u tom projektu. Ekipa ne drži toliko loptu u nogama kao nekada. Presing je prisutan, ali takođe nije toliko konstantan. Siti će na svakoj utakmici imati jednog ako ne i obojicu izrazito mladih štopera, dok su Kajl Voker i Kanselo više usmereni ka napadačkim akcijama. I poslednji rezultati ekipe pokazuju da Gvardiola igra nešto opreznije i više na rezultat, da se više obraća pažnja na sopstveni gol, da nema spektakularnog ponjena mreže protivnika. U odsustvu Fernandinja, strogo igra sa dvojicom zadnjih veznih i ne izvodi ih iz gre gotovo nikada, čak ni kad mu je potrbna pobeda, kao protiv Vest Hema. U svim ovim okolnostima, sa svojevrsnom tranzicijom u startnoj postavi, čini se da će Mančester Siti teško biti ravnopravan rival Liverpulu u borbi za titulu. Deluje da su takvom statusu bliže ekipe Totenhema i Lestera.