Od heroja nacije do državnog neprijatelja

Podeli:
Holde Schneider/Bongarts/Getty Images

Hakan Šukur. Najveći fudbaler kojeg je Turska ikada imala. Najznačajniji igrač u istoriji Galatasaraja. Kultni napadač. Bik sa Bosfora. U rodnoj zemlji u kojoj su ga nekada obožavali danas je persona non grata!

Hakan Šukur je najbolji strelac u istoriji državnog tima, postigao je 51 gol i drugi na listi igrača po broju odigranih mečeva za reprezentaciju. Iza sebe ih ima 112. 2002. godine bio je strelac najbržeg gola u istoriji Svetskih prvenstava.

Povezano

Hakan Šukur je istinska legenda Galatasaraja za koji je na 392 utakmice dao 228 golova, osvojio osam šampionskih titula, uz istorijski evropski trofej – Kup UEFA.

Hakan Šukur je bio ikona. Imao je imao takav status da su mu, dok je igrao za Torino, piloti komercijalnih aviona prenosili kebab iz njegove omiljene radnje, a sa sela mu je stizao omiljeni čaj. Navodno je pred njegovu prvu ženidbu i tadašnja premijerka zemlje Tansu Čiler intervenisala kod porodice mlade koja je bila skeptična po pitanju tog braka.

Lutz Bongarts/Bongarts/Getty Images

Hakan Šukur se posle igračke karijere okrenuo politici i 2011. godine učlanio u vladajuću partiju, bio zastupnik u parlamentu, a dve godine kasnije prelazi u opoziciju i tu za njega sve kreće po zlu. U politici empatije nema. Iako nije bio naročito glasan kritičar vladajućeg režima, javno se usprotivio odluci o ukidanju finasiranja niza školskih ustanova. A kada je uz to, u jednom političkom sukobu stao na stranu predsednikovog ljutog rivala, inače svog venčanog kuma,  kojeg je prvi čovek zemlje optužio za državni udar, bilo je jasno da mu sledi egzil.

Hakan Šukur je kasnije često govorio kroz šta je prolazio i sa čim se njegova porodica suočavala. Za nemački magazin „Fokus“ je svojevremeno rekao:

Bacali su kamenje na butik moje supruge, decu su mi maltretirali na ulici. Primao sam pretnje posle svake izjave koju sam davao. Kada sam otišao, zatvorili su mog oca. Sve što sam imao, bilo je konfiskovano. Ostao sam bez ičega, bez slobode, prava da kažem šta mislim. U Kaliforniji sam vodio kafić jedno vreme, ali su čudni ljudi dolazili.Sada vozim Uber i prodajem knjige“.

Michael Steele /Allsport

Nažalost, ovo nije usamljen primer. Sličnu sudbinu ima i košarkaš Enes Kanter, koji uz sebe nosi i dodatni teret jer je Kurd. Kanterov se otac odrekao sina i javno se izvinio predsedniku i javnosti kako bi sačuvao slobodu i poziciju fakultetskog profesora. Šukurov nije i kasnije je umro u zatvoru.

Hakan Šukur i dalje igra fudbal, daleko od reflektora i publike, u lokalnom amaterskom timu. Prijatelji iz Turske mu u retkim i tajnim porukama javljaju da sve što je imao može da povrati ako javno podrži aktuelnu vlast. On to ne želi i jednom prilikom je u intervjuu za „Njujork Tajms“ ponovio da će ostati dosledan.

Rekli su mi da možda mogu da se vratim ako budem pokoran i ako budem ćutao. Hiljade i hiljade ljudi žive u takvoj situaciji. Ne mogu da budem tako sebičan da štitim samo sebe, da se borim samo za svoje dobro. Ne bih sebe mogao da poštujem da sam takav. Živeo bih veoma dobrim životom, bio bih ministar u Vladi da sam samo želeo da igram po njihovim pravilima.Turska je moja zemlja, ja volim svoj narod čak i kada su kontrolisani mediji uspeli da promene njihovo mišljenje o meni. Možda ću nekada u budućnosti ponovo otići tamo. Tama ne može da traje večno”, istakao je Šukur.

Kolika je samo ironija danas reći da je Hakan Šukur ostavio neizbrisiv trag u istoriji turskog fudbala, kada je njegovo ime doslovno izbrisano! Kao da nikada nije ni postojao. Nema ga ni u jednoj istorijskoj knjizi, ni u jednom almanahu, njegova slika ne nalazi se ni u jednom muzeju. Ostala je uspomena, doduše o njoj se u Turskoj ne priča, ali ostale su činjenice, koje će, budu li to političke okolnosti dozvolile opet vratiti Hakana Šukura na presto, na mesto sultana koje mu pripada.