"Ogledalo srpskog fudbala je interesovanje za njega"

Podeli:
legia.com

Srpski trener Aleksandar Vuković, koji je sa Legijom iz Varšave osvojio titulu u Poljskoj u intervjuu za Sport klub govori o svom razvoju i putu do sadašnjeg statusa.

Kako se izborio sa pritiskom, čime ga je zadužio Dragan Okuka, koje reči Stanislava Čerčešova pamti, koliko mu je pomogao Marko Nikolić. Zašto su novinari problem srpskog fudbala i  mišljenje Duška Vujoševića koje deli.

Povezano

Nema mnogo srpskih trenera koji u iole ozbiljnim ligama imaju rezultat, a Aleksandar Vuković jedan je od njih. Mladi stručnjak je u prvoj kompletnoj sezoni na klupi vodio Legiju iz Varšave do titule šampiona Poljske. Za obrazovanog, posvećenog i ambicioznog trenera koji se godinama kroz rad u klubu pripremao za ovaj posao to je izuzetan uspeh i podstrek za nove izazove.

Vuković je, ne u kontinuitetu, u poljskom fudbalu već gotovo dve decenije. Bivši đak Partizana se u Legiji ostvario kao igrač, a sada nagovestio da je kapacitet za velika dela kada je u pitanju trenerski posao. Rođeni Banjalučanin bio je strpljiv, radio je kao pomoćnik kod pet trenera, učio, sticao iskustvo i prema potrebi preuzimao ekipu na kratak period kao privremeni trener.

Zadovoljstvo bez euforije; znao sam šta me čeka

Kao deo različitih stručnih štabova već je tri puta bio deo šampionske ekipe, ali prvi samostalni trofej predstavlja posebno zadovoljstvo.

Moram da priznam da sam više euforije osećao kada sam bio deo stručnog štaba, kada sam radio kao drugi trener. Sada pre svega imam osećaj velike satisfakcije i olakšanja. Sam sebi sam stvorio pritisak. Znao sam da je realno da budemo prvaci jer se dugo unazad videlo da smo na dobrom putu. Nisam dozvolio da me obuzme ushićenje jer već sada razmišljam o tome šta je sledeći korak, šta me čeka, kako da nastavim da radim posao onako kako bih želeo, kaže na početku razgovora za Sport klub 40-godišnji Aleksandar Vuković.

Iako je u početku bio osporavan od dela javnosti, ali uz podršku uprave, imao je jasnu viziju i vrlo realno sagledavao ono što donosi klupa Legije.

legia.com

Sedam godina sam ovde bio igrač. Četiri pune sezone kao pomoćni trener. Znam klub, koja su očekivanja. Uneo sam mnogo energije i želje da napravim ovde rezultat, da dokažem da neko ko je čovek kluba, neko ko je stasavao i rastao uz klub, može da napravi nešto što je bilo u domenu trenera sa strane ili stranaca, ponosno ističe Vuković i pojašnjava na osnovu čega je gradio samopouzdanje i zašto se osećao vrlo komotno i pored velikog pritiska, “Svi su se pitali kako trener početnik koji nije samostalno vodio nijedan tim može sada da vodi tako veliki klub? Odgovarao sam da ne postoji trener svetske klase da sada dođe u Legiju koji može da ima jasniju sliku u viziju šta treba da se popravi, nadomesti. U bilo kom drugom klubu bi mi bilo teže jer sam ovde svoj na svome. Znam kako diše klub. Od igrača, stručnog štaba pa do organizacijskog dela. To je bila velika prednost. U drugom slučaju  se ne bi usudio da odmah idem tako duboko u vodu i odlučio bi se za manji klub”, vrlo racionalno govori Vuković.

Srpski stručnjak šansu i poverenje nije zaslužio samo znanjem i posvećenošću već i odnosom koji je izgradio tokom godina u klubu, prvo kao igrač, a kasnije i kao trener.

Ja sam vojnik kluba i od početka sam osećao poštovanje i znao sam da postoji plan. Praktično sam projektovan kao neko ko bi mogao da bude prvi trener kada za to dođe vreme. Situacije kada sam bio trener na jednoj utakmici i bio prelazno rešenje su one gde ja nisam očekivao više, a iskreno nisam bio ni spreman. To za mene nije bilo razočaranje, štaviše, mogućnost da se skupi iskustvo koje mi je značilo jer priprema ekipe za jednu takmičarsku utakmicu je isto iskustvo za mladog trenera. Treći put kada sam postavljen, znalo se da je do kraja sezone, u tom trenutku ostalo je deset utakmica, i tada sam razmišljao o ozbiljnijem statusu, i verovao da sam zaslužio šansu, iskreno priznaje Aleksandar koji je prvi tim preuzeo 2. aprila 2019. godine.

Mentori i uzori; Tumbaković, Čerčesov, Nikolić, Klop

Mladi strateg koji je u Poljskoj stekao UEFA Pro licencu smatra da osnovu jakog tima čine iskreni odnosi, pa su upravo njegovi ljudski kvaliteti, pored rezultata na terenu, doprineli da čelnici kluba i pre osvajanja trofeja insistiraju na produženju saradnje.

legia.com

Oni su bezuslovno tražili da se produži ugovor i pre nego što smo matematički osigurali titulu. To je pokazatelj poverenja uprave i to je nešto što mi imponuje.  Imao sam klauzulu u ugovoru da se on automatski produžava ako osvojimo titulu. Sada sam potpisao fiksni ugovor na dve godine. Svakako veliki podsticaj za mene”, zadovoljno poručuje popularni Vuko kojeg su tokom igračke karijere trenirali brojni uspešni i značajni stručnjaci.

Ipak dva imena izdvaja.

Imao sam sreću da kao igrač u Partizanu počinjem uz Ljubišu Tumbakovića, on je već tada imao renome i bio veliki autoritet. Ostavio je posebno jak utisak na mene. Ne mogu da zaboravim ni Dragomira Okuku. On je me je doveo u Poljsku kao mladog igrača. Došao sam na pozajmicu u momentu kada je on vodio Legiju. To je trener od kojeg se mnogo toga pametnog moglo videti i čuti, priseća se Vuković kojeg su kasnije kao trenera oblikovali još neki stručnjaci sa kojima je sarađivao.

Jacek Magera, Besnik Hasi, Dean Klafurić, Rikardo sa Pinto, Stanislav Čerčešov izmenjali su se na klupi Legije za pet godina, koliko je Vuković radio kao pomoćnik.

To je pet različitih filozofija. Neprocenjivo iskustvo. Moj put počinje kod Čerčešova. Fenomenalan čovek i trener, hodajuća harizma. Doživeo sam ga kao dar sa neba. Radili smo zajedno deset meseci. Kasnije je preuzeo reprezentaciju Rusije. Hasi ovde nije napravio rezultat, ali sam od njega mnogo naučio u kratkom periodu. Mageru sam dobro poznavao jer smo igrali zajedno. Mislim da sam kod njega najviše napredovao jer sam dobio priliku da se istaknem.  Kod Klafurića sam imao mogućnost da iz drugog plana nešto vidim i naučim. Uglavnom, sa svima sam imao odličnu saradnju. Na kraju opet moram da se vratim na Čerčešova koji mi je jednom prilikom rekao: ‘Od svakog trenera ćeš nešto da naučiš, od jednog kako treba, od drugog kako ne treba’ i mislim da sam maksimalno to iskoristio”, ne zaboravlja mentore talentovani stručnjak.

Kao dugogodišnji drugi trener Vuković zna koliko je značajno da prvi saradnik bude osoba od potpunog poverenja. U njegovom slučaju to je Zrenjaninac Aleksandar Radunović, nekadašnji superligaški igrač i kasnije trener u omladinskoj školi Vojvodine. Vuković ga opisuje kao ključni šraf stručnog štaba Legije koji broji 18 ljudi, što je još jedan pokazatelj veličine kluba iz glavnog grada Poljske.

Posao fudbalskog trenera zahteva konstantno usavrašavanje na različite načine. Vuković je svoje znanje i poimanje fudbala nadogradio kroz prisustvo treninzima nekih kolega na koje se ugleda.

Imao sam nekoliko putovanja, ali za mene najvažnije je bilo kod Marka Nikolića, čoveka koji mi predstavlja veliku inspiraciju. Imao sam utisak da je to trener sa pristupom i radom koje bi valjalo videti izbliza i bio sam u Videotonu celu sedmicu, dok je on bio tamo. Sjajna odluka, uverio sam se da je veliki trener, posvećen, vredan. Da se razumemo, Legija može da mi obezbedi i Gvardilolu i Klopa, ali treba biti realan, bliže nekim uslovima rada u kojima ja radim, Marko je mogao više da me usmeri i potvrdi neke moje teze, da me uveri da su moja razmišljanja ispravna,obrazlaže Vuković koji je kao trener vrlo otvoren prema igračima.

Baš zbog sličnog odnosa prema ljudima Aleksandar Vuković se ugleda i na jednog elitnog trenera.

Godinama imam tendenciju da pratim klub i ligu gde radi Jirgen Klop. Prepoznao sam ga još dok je bio u Majncu, a od kada je preuzeo Dortmund gledao sam sve utakmice njegovih timova, malo i navijački. Sada sam vrlo srećan zbog Liverpula. Čovek je fenomen, takođe velika inspiracija i nije slučajno tu gde jeste. Ima mnogo trenenera koji rade vrhunski posao, ali sitnice i detalji, u Klopovom slučaju, odnos sa ljudima, igračima, energija koju nosi,  pravi razliku, pa i finansijski momenat jer Liverpul nije tim koji je najviše potrošio, smatra srpski trener čija je profesionalna karijera kao fudbalera trajala 15 godina.

Partizan najveća ljubav; Legija kao simbol uspeha

Iz rodne Banjaluke maštao je o Partizanu gde je počeo profesionalnu karijeru, a najveće uspehe doživeo je u dresu Legije. Bio je prvi kapiten stranac u istoriji kluba, a sada je postao tek treći čovek u istoriji i takođe prvi stranac koji je sa Legijom osvojio titulu i kao igrač i kao trener.

legia.com

Moj igrački san je bio da dođem do Partizana, da stavim trag. Donekle sam to ostvario, debitovao, postigao gol, osvojio titulu, ali maštao sam o nečemu više. Ispalo je da sam sve dečačke snove ostvario u Legiji. Uspeh, trofeji, trag, preko 250 utakmica. Te stvari vam prave od karijere osećaj da ste u životu nešto napravili. Realno, ostvario sam onoliko koliko su mi talenat i mogučnosti dozvolile, i ispunjen sam. Imam želju da budem bolji trener nego igrač, verujem da neće biti teško, pomalo u šaljivom tonu kaže čovek koji je Legiju vodio do 14. titule državnog prvaka.

Sada ispred sebe ima novi izazov.

Legija je veliki klub. Krenuti u ovakvom klubu je kretanje sa visoke tačke. Želim da ovaj klub podignem na nivo gde pripada, da pokrenem na bolje. Klub je daleko ispod nivoa gde treba da bude. Igranje u Evropi u kontunuitetu, to je cilj, vrlo samouvereno poručuje Vuković, koji u nastavku ocenjuje kvalitet Poljske lige, „Ovde su fizika i motorika na visokom nivou. Možda liga zaostaje u nekim drugim segmentima, ali mečevi su jakog intenziteta i takmičenje je vrlo zahtevno. Šampionat je u stalnom usponu. Od infrastrukture do organizacijskog sistema, raportira Aleksandar.

Srpski fudbal tone; degradirana novinarska profesija

Mladi stručnjak se u nastavku osvrće na stanje u srpskom fudbalu, a pošto je ostvario rezultat u mnogo kvalitetnoj ligi, njegova reč ima težinu.

Ogledalo srpskog fudbala je interesovanje ljudi za srpski fudbal. To je cela suština. U Poljskoj utakmicu Jagelonija – Krakovija gleda 20.000 ljudi, ne zato što je to neki vrhunski fudbal,  već zato što oba tima kad počne sezona mogu da budu prvaci. Ne samo Legija ili neki drugi klub. Sve se rešava na terenu i teren je jedino merilo, a kada gledate srpski fudbal imate utisak da postoje ekipe koje ne mogu da izgube, a baš da je to ispraćeno evropskim uspesima i nije, pa da ima logike, jasnu poruku šalje Vuković i odmah nastavlja u kritičkom tonu, “Čast Vama, ali u Srbiji je novinarska profesija degradirana. To je ovde nemoguće. Razlika je u tome što u Poljskoj novinari nisu pod kontrolom. Kada se dogodi situacija koja je evidentno favorizovanje određenog kluba, onda se stvari nazivaju pravim imenom.Gledao sam ovde jutarnji program jedne srpske televizije sa nacionalnom frekvencijom, i to dan sposle utakmice Crvena zvezda – Inđija gde je dosuđen kontroverzan penal za Zvezdu, a prva vest sportske redakcije je bila ta da je Ljupko Petrović u Bugarskoj napravio neki incident. To je ovde nezamislivo. Profesionalni odnos je ključ. Kritika mora da postoji i mi moramo da se borimo sa njom, bez dlake na jeziku daje konkretan primer Aleksandar Vuković.

Njemu kao velikom navijaču Partizana teško pada trenutna situacija u klubu iz Humske, ali je na tu temu samo kratko poručio.

Što se tiče Partizana, dešava nam se sve ono o čemu je još pre desetak godina pričao Duško Vujošević. Partizan mora da preživi, ovo nikad teže vreme, ali vreme u kojem nema ništa lepše i ponosnije nego biti Partizanovac”,zaključio je u intervjuu za Sport Klub Aleksandar Vuković.