Aleksandar Pešić, potcenjeni momak srpskog fudbala

Podeli:
Aleksandar Pešić
Privatna arhiva

Aleksandar Pešić trenutno je prvi strelac turskog prvenstva. 29-godišnji Nišlija je u dresu Fatih Karagumruka od početka sezone postigao šest golova na pet utakmica. Svojevremeno najmlađi debitant u istoriji Radničkog iz Niša, a kasnije i najbolji igrač Superlige Srbije u dresu Crvene zvezde, govorio je za Sport Klub, između ostalog, o živopisnoj karijeri, zašto su Gasperini i Milojević najbolji treneri sa kojima je radio, priznao koju nepravdu ne može da preboli.

Nastupao je u osam zemalja, upoznao brojne kulture, prilagođavao se različitim fudbalskim filozofijama. Bilo je i pogrešnih odluka, ali stav da „nema predaje“ ga je uvek vodio napred. Svaka epizoda nosi određeno iskustvo i lepu uspomenu. Oprobao se u francuskom i italijanskom šampionatu, igrao i u manje atraktivnim i kvalitetnim ligama, bio najbolji strelac prvenstva Srbije, osvajao trofeje, stigao do dresa reprezentacije. Sada blista u turskoj ligi i priznaje da mu teško pada da je ispod radara njegova sjajna forma.

Debi za Radnički o odlazak u Grčku

Sve počinje 2006. godine kada je tri dana posle 16. rođendana debitovao za prvi tim Radničkog i tada srušio rekord koji držao Dragan Stojković. Trener koji ga je gurnuo u vatru bio je Vladimir Jocić. Potencijal je bio lako uočljiv i vrlo brzo odlazi u Grčku. Prva stanica u inostranstvu OFI sa Krita.

Svi mi krenemo u fudbal jer ga volimo i onda kada ti se pojavi prva prilika, povuče te novac. U tom momentu to je za tebe veliki novac, ali u stvari za fudbal nije, ako razmišljaš racionalno i ne srljaš, kasnije možeš mnogo bolje da prođeš. Kad si mlad okruženje mnogo utiče na tebe. Šta sam ja mogao kao maloletan u Grčkoj, bez znanja jezika, potpuno sam. Da bi mi neko došao, bila mu je potrebna viza. Sa ovim iskustvom mislim da u inostranstvu igrač ne treba da ide pre 22. godine. Možda nisam pravi primer, ali ako pogledate većina srpskih igrača koja je napravila značajnije karijere se zadržala u srpskom fudbalu bar dve tri sezone. Ima i drugačijih primera, poput Aleksandra Mitrovića, ali važno je doneti pravu odluku, a ne srljati što mladi igrači danas rade i prave greške“, kaže na početku razgovora za Sport Klub Aleksandar Pešić i dodaje da ishitreni potezi mogu mnogo da koštaju mlade igrače.

U potrazi za klubom gde bi standardno igrao preselio se u Moldaviju i potpisao za Šerif. Iako je počelo turbulentno, pomoglo mu je što su u tom trenutku u klubu bila šestorica igrača sa Balkana. Jedne sezone završio je kao drugi strelac lige. Sledi dolazak u Jagodinu.

Aleksandar Pešić
Oliver Bunic/EuroFootball/Getty Images

Posle Šerifa nisam bio siguran gde ću. Bilo je nekih ponuda, ali nisam osetio u tom momentu da je to prava stvar. Seo sam, dobro razmislio i rešio da se vratim u srpski fudbal i da vidim da li jesam ili nisam za velika dela. Prema meni su u početku bili vrlo profesionalni, kasnije je bilo problema. Ja sam posle obezbedio dobar ugovor, ali mi je žao drugih momaka kojima su ostali dužni, ali zato je klub i završio kako jeste“, kratko rekapitulira visoki napadač jednogodišnji boravak u Jagodini.

Liga 1 i Serija A

Bio je efikasan i posle svega osam meseci dobija poziv Tuluza. Potpuno neočekivano da neki klub, a da nisu večiti rivali, realizuje transfer u jednu od Liga petice.

Teška liga i zahtevna za napadača. Alan Kazanova je bio trener Tuluza i on je insistirao da me dovedu. Kada sam stigao rekao mi je da ga ne zanima odakle dolazim i da me doveo jer veruje u mene. To mnogo znači na samopuzdanju i zaista sam imao zavidnu minutažu“, ističe Pešić i priseća sa kim je tada delio svlačionicu, „U špicu samo igrali Ben Jeder, Brejtvajt i ja. Prva sezona vrlo korektna za mene sa šest golova i sedam asistencija. Imao sam samo 21 godinu, igrao redovno za mladu reprezentaciju, zaista fenomenalna godina. Skrenuo sam pažnju na sebe i većih klubova i bio blizu još značajnijeg transfera, ali sledeće sezone su krenuli loši rezultati. Promenio se trener, imao je drugačiju viziju. Ljudi koji nisu u fudbalu teško to mogu da shvate. Za jednog trenera si vrhunski igrač, za drugog si loš. Iz ove perspektive, mislim da sam prerano otišao jer Tuluz me je kupio od Jagodine posle osam meseci. Možda je trebalo da još godinu ili dve igram u srpskom fudbalu. Drastična je razlika. Dolaziš iz Jagodine, ne iz Zvezde i Partizana i odmah igraš protiv vrhunskih ekipa kao što su Pari Sen Žermen, Lion, Marsej, Lil“.

Aleksandar Pešić
Guliver Image/xItalyxPhotoxPressx

Pešić potom odlazi u, za napadača verovatno još zahtevniju ligu, Seriju A. Sledeći klub je Atalanta.

Gasperini, trenerska veličina

Atalanta je postala ozbiljan klub. Te godine kada sam došao počela je da pravi rezultate. Imao sam peh da sam došao povređen. Preskočio sam prva dva meseca, a oni su bili u seriji sjajnih rezultata i ruku na srce i ja da sam trener ništa ne bi menjao“, iskren je Aleksandar.

Trener je bio Gasperini, koji je posebno impresionirao srpskog napadača.

Kod Gasperinija nisam igrao mnogo, ali sam od tog čoveka naučio najviše o fudbalu. Taktičke stvari, disciplinu, promenio mi je svest o radu. Shvatio sam koliko je bitno da u potpunosti budeš profesionalac. Igrači koji ne igraju uvek će se žaliti na trenera, ali ja mogu da kažem da je to najbolji trener sa kojim sam radio. Za mnoge trenere je korak ispred i da nema neke druge mane, a tiču se odnosa sa igračima gde je možda isuviše grub, to je trener za elitne klubove. Trener broj jedan u mojoj karijeri. Sutra da budem trener, radio bih kao on“, poručuje Nišlija i priznaje da mu ta ideja nije strana, „Počeo sam da razmišljam o tome, ali mnogo stvari me koči. Iskreno ne znam da li bih mogao da trpim neke stvari kroz koje treneri danas prolaze, ali me svakako privlači taj posao“.

Sezona karijere i Milojevićeva uloga

Sledi, bar za sada, najefikasnija sezona u karijeri sjajnog centarora. Novi povratak u srpski fudbal i godina za pamćenje sa Crvenom zvezdom. Ipak, ova tema izaziva i osećaj ogorčenosti.

Aleksandar Pešić
Guliver Image/PredragxMilosavljevic

Sezonu završio sa 29 golova i 22 asistencije! Krivo mi je što se kod nas uvek nešto osporava. Čuo sam razne priče. Hajde da govorimo argumentovano. Posle mene je Crvena zvezda imala sedmoricu napadača i nijedan nije postigao više od 12 golova. Žao mi je što su mnogi potcenjivački gledali takav moj učinak. Pamte promašaj protiv CSKA, a niko ne pamti gol Krasnodaru. Bude ti krivo, ali to je naš mentalitet, uostalom, mi Đokoviću nalazimo zamerku, najvećem srpskom sportisti svih vremena. Koliko god mi neke stvari smetale, to ne može da umanji sreću koju sam osećao i uspeh koji sam ostvario o kojem ću sa ponosom da pričam sinu“, iskren je Pešić i posebno apostrofira uticaj i značaj tadašnjeg trenera Vladana Milojevića, „Imali smo dobru ekipu, bili šampioni, plasirali se u Ligu Evrope, eliminisali Krasnodar. Samo je Miloje verovao! Kada su u pitanju ljudski kvaliteti, tu je on bez premca. Mislim da nijedan igrač u svlačionici nije bio nezadovoljan. Imao je sa svima poseban odnos pun poverenja. Tada su za zvezdu igrali igrači koji zaista vole klub“.

Najbolji strelac i igrač Superlige Srbije te sezone osvrće se i na generalno stanje u srpskom fudnalu.

Jedini klub gde sam se u Srbiji osetio kao profesionalac je Crvena zvezda. Sve je na visokom, evropskom nivou. Zato su i došli rezultati. Tu je zvezda ispred drugih klubova. Retko ko u Srbiji to može da prati, ali srećom imamo i primera poput TSC koji će za par godina sigurno biti ozbiljan rival večitim rivalima. Sjajan i lep novi stadion. Idealan za srpski fudbal. Takav sličan ima i u Milanovcu gde sam često igrao sa mladom reprezentacijom“, vraća se deceniju unazad Aleksandar, i odmah sugeriše na još neke stvari, „U srpskom fudbalu postoji mnogo talentovanih igrača, ali mu nedostaje zdrava atmosfera, infrastruktura. Pogledajte bilo koji utakmicu Superlige i videćete dva tri igrača velikog potencijala. To je u našim uslovima teško uočiti, ali ako tog igrača stavite u neki drugi ambijent, u ekipu koja ima sistem, ostaviće sasvim drugačiji utisak“.

Saudijska Arabija i Južna Koreja

Iako je bio spreman za novi iskorak u karijeri, pomalo pod pritiskom odlazi u Saudijsku Arabiju. Finansijski prolazi dobro, ali daleko je od ozbiljnog fudbala i nekadašnje forme.

Tada sam imao jedan problem. Teško mi pada odvojenost od porodice. Supruga mi je bila trudna i bio sam sâm četiri meseca. Meni je porodica sve jer kad nisam na treningu samo na njih mislim. Biću iskren, ja nisam igrao dobro, za klub ne mogu reći ništa loše. Mentalno nisam bio spreman. Nerealni su u očekivanjima, ali jednim delom imaju pravo, s obzirom na to koliki novac izdvajaju. Nisam bio dobar i iskreno da sam u situaciji da sam ja predsednik, takvom igraču bih se odmah zahvalio. Vrućina i vlaga su nepodnošljivi, a meni to baš smeta. Ako se ne uklopiš, brzo menjaju. Možda sam igrački loše prošao, ali sam sa druge strane zaradio i nemam za čim da žalim“, priznaje Pešić koji ostaje u Aziji i sledeći angažman pronalazi u Seulu, „Nimalo naivna liga, fizički najzahtevnija u Aziji. Ljudi nemaju pravu predstavu. Ima tamo dobrih igrača, dovode se kvalitetni stranci. Uslovi su vrhunski, organizacija takođe i na tebi je samo da se fokusiraš na fudbal. Zato im i liga i reprezentacija konstantno napreduju“.

Pešić posebno izdvaja jednu stvar.

Veće profesionalce nisam video. Ako trener kaže udariće glavom u zid, neće pitati zašto. Što se tiče samog grada i zemlje, svaka država bi trebalo da se ugleda na Južnu Koreju“, zaključuje Pešić, koji se potom vraća u Evropu i potpisuje za Makabi iz Tel Aviva.

Povratak u Evropu

Za trofejni klub postigao je 10 golova na 20 utakmica. Učinak bi verovatno bio bolji da ga virus covid-19 jedno vreme nije odvojio od terena. Na kraju zadesio ga je i građanski rat. Odlazak iz Izraela bio je neminovan. Imao je konkretnu ponudu Crvene zvezde, ali se odlučio za Fatih da bi igrao kvalitetniju ligu.

Za mene je sigurno dolazak u tursku ligu korak napred. Pored istanbulskih velikana i Trabzona koji svake godine imaju dobre ekipe u Evropskim okvirima i drugi klubovi su ambiciozni i sposobni da dovedu dobre igrače. Pored ostalih, moji saigrači su Lukas Bilja i Fabio Borini“, ističe Srbin, ali akcenat stavlja na izuzetno talentovanog i ambioznog trenera Fariolija, „Ima samo 32 godine. Radio je u Sasuolu, bio pomoćnik u Alanji, vrlo je posvećen, predstoji mu blistava budućnost. Igramo pas igru, lopta se iznosi u pet metara. Detaljno se priprema svaka utakmica, i ako pogledate bilo koji  naš meč, uticaj trenera lako uočljiv“.

Reprezentacija

Pešić iza sebe ima jedan nastup za selekciju Srbije, u vreme dok je selektor bio Slavoljub Muslin. Iako je trenutno u formi koja zaslužuje pažnju selektora Stojkovića, događaji iz prošlosti uticali sa na njegov rigidan stav. Da bi se razumeo, treba se vratiti u sezonu kada je za Crvenu zvezdu postigao 29 golova, uoči Svetskog prvenstva u Rusiji.

Uvek je najbolji strelac domaće lige bio deo reprezentacije na velikom takmičenju, a ja to nisam bio posle onakve sezone u Zvezdi. Daleko od toga da je trebalo da igram, ali sam zaslužio da budem deo tima. Tim potezom su praktično pokazali nepoštovanje prema domaćoj ligi, koja bi trebalo da regrutuje buduće reprezentativce. Da se razumemo i tada kao i danas Mitrović je neprikosnoven, a ubeđen sam da mu je Vlahović legitimni naslednik. U tom trenutku sam zaslužio poziv. Ne bih se vraćao na stvari koje su se dogodile. Hvala Muslinu što mi je omogućio i taj poseban momenat u karijeri da zaigram za reprezentaciju“, u dahu govori 29-godišnji centarfor i nastavlja, „Od srca želim da gledam Srbiju na Svetskom prvenstvu. Svi moramo da navijamo za reprezntaciju. Ova ekipa igra moćan, napadački fudbal. To je Piksijeva zasluga. Bila bi mi velika čast da radim sa našim najvećim igračem svih vremena jer sam siguran da bi od njega čuo mnogo dobrih saveta“.

Neke stvari koje je uradio prošle su nezapaženo, ali i pored toga, gradi lepu karijeru.

„Sve kroz šta sam prošao, sve me je to ojačalo kao čoveka i mnogo pametnije postupam. Ako ništa drugo, imam iskustvo da svom sinu ako se bude bavio sportom olakšam neke odluke“, zaključio je Aleksandar Pešić u razgovoru za Sport Klub.

Komentari

Vaš komentar