I dalje nedovoljno dobro

Blog 28. jan. 202113:495 komentara
Podeli:
Ognjen Jaramaz
KK Partizan NIS

Košarkaši Partizana nalaze se u prelomnom trenutku sezone 2020/2021, a problem je što i dalje nisu dostigli vrhunac svojih mogućnosti.

Budući da je sezona u ABA ligi praktično izgubljena usled brojnih kikseva i da je plej-of vrlo daleko, jedini način da se sezona okarakteriše kao uspešna trenutno je dobar rezultat u Evrokupu. Za takvo dostignuće ekipi Saše Filipovskog potreban je prvenstveno prolaz u plej-of iz Top 16 faze, a on je nakon poraza u Krasnodaru od Lokomotive Kubanj u sredu rezutlatom 74:67 u velikoj meri ugrožen.

Partizan sada ima skor od jedne pobede i dva poraza posle prva tri kola i, mada ništa nije nepovratno izgubljeno, jednostavno mora da pobeđuje u preostala tri duela Top 16 faze. Situacija je veoma delikatna, budući da se tim iz Humske nalazi usred kadrovskih promena, koje su uslovile da crno-beli u Rusiji nastupe bez plejmejkera Kodija Milera-Mekintajera.

Dok se zamena za KMM čeka, Filipovski je morao da pređe na kraću rotaciju i na spoljnim pozicijama koristi svega trojicu „izvornih“ spoljnih igrača – Markusa Pejdža, Ognjena Jaramaza i Džošuu Perkinsa, uz pomoć Uroša Trifunovića.

Ljudstvo je bilo manjkavo i na pozicijama četiri i pet – Rašon Tomas je doživeo povredu neposredno pred meč, pa je neplanirano veliku minutažu dobio Novica Veličković, 34-godišnji kapiten tima. Bez Rašona patili su i odbrana i napad i skok, ali je Veličković uložio velike hvale vredan trud da nadomesti njegov izostanak, uprkos fizičkim limitima u poznoj fazi karijere.

Partizan je dvaput išao u dvocifreni minus – prvi put se uspešno vratio tokom treće četvrtine, a čak je došao i do prednosti. U tom trenutku odlično je igrao Markus Pejdž, bek koji se nalazi u čudnoj poziciji – veoma je efikasan kada igra bez lopte i napada iz spot-ap situacija, a ipak nedovoljno opasan kada je on taj koji kreira sa loptom u rukama. Međutim, imajući u vidu oseku napadačke kreacije u redovima crno-belih trenutno, možda ne bi bilo loše da i Pejdž napada iz driblinga, baš kao što je to u prethodnoj sezoni često činio Nemanja Gordić.

Ipak, Partizan je doživeo krah koncentracije krajem trećeg perioda, a vođstvo Lokomotive ponovo je naraslo na +11. U poslednjoj četvrtini veteran Veličković svojeručno je pokrenuo još jedan potencijalni povratak, ali ovog puta iskusni bivši NBA igrači Mindaugas Kuzminskas i Džordan Kroford nisu dozvolili Partizanu da priđe na manje od -5 i meč je na taj način završen.

Dobra okolnost je da su crno-beli na kraju utakmice imali samo -7, što je razlika koja se može juriti u Beogradu i koja bi crno-belima dala prednost u odnosu na Ruse u slučaju eventualnog istog broja pobeda dve ekipe.

***

Partizanu je za plasman među najboljih osam timova Evrokupa potrebna korenita i sistemska promena – šok koji će prenuti ekipu i trajno uspostaviti novu paradigmu. U maloj meri to je bio slučaj pred meč sa Trentom u Beogradu, u kojem su crno-beli odlično igrali u odbrani, a u napadu bili inspirisani dobrom partijom novajlije Perkinsa. Ipak, bilo je jasno da nije mudro očekivati da taj uspešni nastup odjednom postane standard Partizanove igre bez podrške ostalih igrača na oba kraja parketa.

Partizan jeste igrao u Krasnodaru bolje nego u prethodnom kolu, u kojem je anemični nastup u Parizu razočarao brojne navijače. Međutim, i dalje košarka koju Partizan ispoljava nije ona koja se poklapa sa „fajterskim“ identitetom izgrađenim za vreme mandata Duška Vujoševića, ali u određenoj meri i tokom vremena koje je na klupi proveo Andrea Trinkijeri.

Otežavajuće okolnosti stoje – za poraz su u izvesnom procentu odgovorni dug put do Krasnodara, otkazani duel sa FMP, koji bi poslužio za bolje uigravanje nove rotacije, i nevolje sa povredama i otkazima. Problem je što je taj procenat mali. Uprkos nekim pozitivnim promenama u odnosu na smušenu igru iz Pariza, ostaje utisak da Partizan i dalje ne igra u skladu sa potencijalom svog rostera.

Neizmeran hendikep je činjenica da Partizan ne može da računa na publiku, koja bi u Beogradu bila od velike pomoći – koliko god „šesti igrač“ i slične floskule bile izlizane, jasno je da bi ekipa Saše Filipovskog profitirala od pune Arene. Ako ništa drugo, makar bi protivnik bio pod daleko većim pritiskom pred gostovanje u Beogradu.

Nema mnogo mesta razmišljanju kada je Partizan u pitanju – posle velikog „brodoloma“ u ABA ligi, ekipi je neophodan uspeh u Evrokupu, a do njega se može doći isključivo pobedama u sledeća tri meča, a naročito će obavezne biti one u „Hali sportova Ranko Žeravica“.

Partizan mora da „zbije redove“, podigne motivaciju na viši nivo, što je moguće više drži najefikasniju petorku na parketu i ogromnim intenzitetom, kao toliko puta u istoriji, natera protivnika da ne pruži ono što može. To je recept koji je prilično očigledan, ali neki nastupi u Evrokupu učinili su da povremeno takav scenario izgleda nedostižno.

Partizanu je trenutno najpotrebnije vođstvo primerom ekstremnog zalaganja jer trenutna igra neće doneti rezultate koje navijači očekuju.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar