Inđić govori za SK: Magnus i Hikaru? Ipak, samo suparnici!

Blog 8. jan 202314:237 komentara
Aleksandar Inđić
foto: Privatna arhiva

Najbolje rangirani srpski šahista Aleksandar Inđić u više navrata demonstrirao je da ima kapacitet da postane jedan od vodećih igrača sveta. Na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u „rapidu“ i „blicu“ zabeležio je solidan rezultat, ali ambicije mladog srpskog velemajstora daleko su veće od toga.

U velikom intervjuu za Sport klub, Inđić (Elo 2641) je govorio o mnogim temama u vezi sa modernim šahom. Između ostalog, kako su kompjuteri promenili igru nagore, ali i nabolje, ali i kako sada siromašnije zemlje mogu da budu konkurentne.

Ako volite šah, pročitajte i:

Fanove šaha verovatno će zanimati i kako uživo deluju Magnus Karlsen, Hikaru Nakamura i ostale superzvezde današnjice, a nema bolje osobe da njihovu auru dočara od čoveka koji im je bio direktan protivnik.

Šta je ono što izdvaja najbolje od veoma dobrih i šta Inđić treba da uradi kako bi se priključio samom kremu svetskih igrača. Sa druge strane, kakva je budućnost srpskog šaha i šta treba da se dogodi, pa da dobije veću medijsku pažnju?

Upoznajte Aleksandra Inđića, istinsku zvezdu srpskog šaha, a u budućnosti uz određene korekcije i člana svetske šahovske elite.

Najaktuelnija tema bio je boravak u Kazahstanu na jednoj spektakularnoj manifestaciji. U šahovskom kalendaru period od 25. do 30. decembra rezervisan je za Svetsko prvenstvo u brzopoteznom i ubrzanom šahu. Ovog puta domaćin je bio grad Almati.

Aleksandar Inđić
foto: privatna arhiva

„Igralo se u prilično velikoj dvorani i bilo mi je interesantno – i kao gledaocu i kao igraču. Igraš na metar od najvećih svetskih imena, stalno se nešto događa. Kad završiš partiju, imaš još 30 interesantnih duela da gledaš oko tebe. Jedino što mi se nije svidelo je što su sudije i volonteri napujdani da te izbace iz prostora za igru čim završiš meč – pošalju te u ložu za igrače. Mislim da je to glupo jer mene interesuje da vidim – mogu da posmatram Magnusa i ostale vrhunske igrače u ‘akciji’… I da nisam igrač, došao bih kao gledalac“, započeo je intervju za Sport klub Aleksandar Inđić.

Šahista iz Stare Pazove je turnir u ‘cugeru’ (brzopotezni šah ili „blitz“) završio na deobi od 15. do 22. mesta (po dodatnim kriterijumima 21. mesto), dok je u ubrzanom tempu („rapid) bio 67. na svetu.

„Rezultaz u cugeru je okej, ali zbog ukupnog rezultata nisam zadovoljan. U 2023. godini planiram da non-stop ulazim u 10 na takvim turnirima. Zbog mog aktuelnog rejtinga put je nešto teži, ali to nije razlog da se žalim – imam priliku da igram protiv Vašije-Legrava, Andrejkina i ostalih velikih imena… U svakom slučaju, ja najviše pažnje pridajem klasičnom šahu – on je ubedljivo najbitniji, iako mislim da bi bilo bolje ako bi on bio za nijansu ubrzan, da partije traju sat vremena po igraču. Kakav god da je meč za titulu prvaka sveta, ni mene kao igrača ne zanima da gledam partiju od sedam sati“, kazao je 27-godišnji šahista.

Veliku pažnju privukla je činjenica da je Aleksandar u Kazahstanu za protivnika imao Hikarua Nakamuru – verovatno drugog najpoznatijeg šahistu današnjice. Remizirali su u partiji ubrzanog šaha.

Amerikanac japanskog porekla savršeno se snašao u „eksploziji“ šaha koja se odigrala u vreme početka pandemije kovida – postao je medijska ličnost, strimer čije snimke gledaju milioni, pojavljuje se u seriji „Billions“ u ulozi sebe, gostuje u najpoznatijim podkastima sveta… Svi znaju Hikarua.

Kako je bilo igrati protiv tako slavnog protivnika?

„Nismo se ranije nikada susretali uživo. Kada smo na Šahovskoj olimpijadi igrali meč protiv SAD ja nisam direktno igrao protiv njega. On je već deset godina u samom svetskom vrhu i zanimalo me je da vidim da li ću biti pod utiskom toga što je on velika zvezda i mislim da sam dobro prošao. Ja njega moram da gledam kao protivnika, ne kao najpoznatijeg šahistu ili bilo šta slično. On je prosto protivnik kojeg treba u budućnosti i da pobeđujem ako planiram da postanem top igrač. Popričali smo posle partije – malo smo je analizirali, ali nije bilo daljeg razgovora“, priča Inđić.

„Interesantno mi je kada igram protiv najponzatijih jer već neko vreme osećam da imam šta da kažem u duelima sa najboljim igračima današnjice. Imam dosad pobede protiv Firudže, Aronjana i drugih igrača iz top 10 – možda nemam pozitivan skor protiv njih ukupno, ali svakako mogu da ih pobedim. Očekujem da popravim skor u narednim godinama. Došlo je vreme da se borim sa njima na ravne časti! Sama činjenica da vidite uživo nekoga koga pratite godinama je interesantna – povezujete lik i delo. Veoma ih poštujem, ali to su ipak samo suparnici.“

Magnus Karlsen je u 21. veku toliko dominantan da neki kažu da je postao i veći od šaha. Postoji li neka naročita pompa kada je on u prostoriji?

„Postoji. Svi registruju kada se Magnus pojavi. Sećam se Olimpijade u Čenaju, oko 1.000 igrača došlo je na žurku veče pre slobodnog dana. Svi su hteli da se slikaju sa Karlsenom – otvoren mu je put za sve. Tako je bilo i sada. Prvog dana turnira u brzopoteznom šahu je iz nekog razloga kasnio na prvo kolo i došao sa dva i po minuta zakašnjenja obučen u trenerku – svi su samo o tome govorili. Njemu su progledali kroz prste što nije bio obučen po pravilima, a pitanje je da li bi to bio slučaj sa nekim drugim. Lično, nemam ništa protiv dres-koda, treba da se izgleda pristojno, ali mislim da se sudije u tome nekad zanesu – meni su prigovarali što sam došao u tamnim farmerkama, a ne u pantalonama. Mislim da je to preterivanje“, objašnjava Inđić.

Prosto i jednostavno – da li je Magnus GOAT?

„To je težak razogovor, ali moje mišljenje je da nije pogrešno reći da je Magnus najveći u istoriji. On ima mesta za tim stolom, što se kaže. Uz njega bih izdvojio još Kasparova i Fišera u tom konstekstu. Nikad nije jasno šta su kriterijumi – koliko si dominirao, kakvi su bili protivnici itd. Fišera mislim da izbacuje prekratak rok trajanja na samom vrhu, iako je imao tu misteriju iza sebe pošto je bio ekcentričan. U svakom slučaju, Magnusovi argumenti za status najboljeg šahiste u istoriji su izuzetno jaki“, kaže Inđić.

Koja su neka od poznatih imena sa kojima je Inđić imao priliku da bliže sarađuje tokom godina nastupa na najvećim turnirima?

„Aleksandar Morozevič je dugo bio svetski broj dva – sa njim sam sarađivao i trenirao. Bio mi je neka vrsta savetnika. Međutim, poslednjih godina zbog pandemije, a sada i rata, nismo imali prilike da se dugo vidimo. U kontaktu smo, ali ne radimo intenzivno, tako da trenutno nemam zvaničnog trenera. Što se igrača tiče, od aktuelnih zvezda, više puta sam igrao sa Šahrijarom Mamedžarovom iz Azerbejdžana. Ne znam da li me simpatiše jer ima dobar skor protiv mene, ali uvek igramo partije ‘na krv i nož’ i mislim da je trebalo da imam bolji bilans protiv njega. U svakom slučaju, ostvarili smo bliži kontakt. Što se ostalih tiče, to je uglavnom odnos na ‘zdravo-zdravo’.“

Aleksandar Inđić
foto: Šahovski savez Srbije

Lep rezultat u „cugeru“ u Almatiju godi, ali baš kao što Inđić naglašava – najbitniji je klasični šah. U njemu je trenutno Aleksandar 108. igrač sveta i najbolje rangirani srpski igrač. Kako se priprema za turnire?

„Uglavnom igram onlajn i pripremam neke varijante. Analiziram partije nekih igrača koje cenim, ali i svoje. Tada pokušavam da uvidim gde sam pravio greške. Radim strateške i taktičke vežbe da ostanem u dobroj formi. Radim i na teoriji, ali moja igra se dosad nije previše bazirala na tome. Moja priprema je miks, nije stroga organizacija.“

Kako bi Inđić opisao svoj stil šaha nekome ko ga nije gledao?

„Ja sam iz tabora koji voli više da kreira, da se ponaša slobodnije. Ne volim kada neko nauči 30 poteza unapred, izbifla za tablom i onda je kao pametan zato što je memorisao. Više sam bio za nadigravanje, ali mislim da me je to dosta i koštalo u prošlosti – sada sam praktičniji, a ranije sam često radio na svoju štetu. Kvalitetan šah mora da bude srećan brak dve stvari – dobre pripreme i praktične veštine koja se primenjuje u igri. Danas svako mora da bude univerzalac. Ne možeš stalno da budeš ‘napadač’ – pozicije ti ne dozvoljavaju. Nekad treba da demonstriraš dobru tehniku završnice, ali nekad i strpljenje. Generalno, moja tendencija je ka živahnijim pozicijama i taktičkim žrtvama. Moj stil je mešavina strategije, dinamičnosti, elegancije i malo umetničkog nasilja“, rekao je smejući se srpski velemajstor.

Kako se svet šaha promenio u svetlu razvoja tehnologije? Često čujemo kako je šah od početka masovnog korišćenja računara postao nešto sasvim drugo.

„Mislim da je zabluda da se sada igra dosadniji šah nego ranije. Upotreba kompjutera je neka vrata zatvorila, ali je neka i otvorila. Nema više dogmatskog razmišljanja – neke ideje su svi smatrali za loše, a sada vam kompjuter poručuje da takva pozicija može da se drži. Osim toga, kompjuteri su izjednačili uslove – svima su dostupni ‘endžini’, šahovske knjige… Pre 30 godina onaj koji je slabiji bio je mnogo slabiji, a sada svi mogu da se pripreme i konkurentniji su. Nekada su nadmoć imali Rusi, a danas je razuđenije – prvak sveta je iz Norveške, najviše mladih velemajstora dolazi iz Indije, Uzbekistan je osvojio Olimpijadu… Igra se šah jači nego ikad, ali i dalje postoji protekcija na najvišem nivou. To je i dalje malo zatvoren krug, ali igrači iz top 10 kada siđu među ‘smrtnike’, ne provedu se uvek lepo. Sa druge strane, i oni su svojim ranijim zaslugama dostigli taj nivo, pa su sada malo zaštićeni“, objašnjava Inđić.

Kako doći do nivoa na kojem su spomenute zvezde poput Magnusa i Hikarua? Šta je ono što njih izdvaja od nivoa na kojem je trenutno Inđić i šta Aleksadnar treba da uradi da bi napravio iskorak do same elite?

„Više faktora. Delom je to konstantnost. Imaju i bolju pripremu. Recimo da ja imam slabije i jače dane. A oni imaju okej dane i sjajne dane i retko slabije. Na velikom uzorku se to često pokazuje. Svi oni su napravili veliki proboj kada su bili veoma mladi i u šahovskom svetu takve igrače smatraju velikim naslednicima, reinkarnacijama Fišera, Kasparova i ostalih… Daju im poštovanje, tapšu ih po ramenu, govore im ‘Ti si taj!’ i takvi šahisti steknu veliko samopouzdanje kao mladi – znaju kako da igraju ulogu šampiona. Neko ko se kasnije penje mora da pređe drugačiji put. Da bih se približio njima treba konstantno dobro da igram, a ne da imam samo povremene bljeskove.“

Aleksandar Inđić
foto: Šahovski savez Srbije

Kada je Aleksadandar Inđić shvatio da će biti profesionalni šahista, da u pitanju nije samo hobi već nešto mnogo više?

„Sve je krenulo iz kuće – šahom su se bavili i otac i stariji brat. Glavni iskorak sam napravio kada sam počeo da radim sa velemajstorom Dragoljubom Velimirovićem. Tada sam od dobrog kadeta postao velemajstor za tri godine – tada sam imao 17 godina i 8 meseci. U tom trenutku sam shvatio da je šah ono čime ču se baviti.“

Da li najbolje rangirani srpski igrači mogu da žive od šaha?

„U Srbiji da. Mislim da igrači iz top 30 na svetu zarađuju dosta dobro i mogu lepo da žive. Što se mene tiče, u svojoj trenutnoj situaciji u Srbiji mogu da živim okej. Mnogi dobri igrači paralelno sa karijerom daju časove ili rade nešto sasvim drugo, ali ja trenutno živim samo od šaha. Moj plan je da u naredne dve godine pokušam da dođem do samog svetskog vrha. Mislim da čitava priča neće imati pun smisao ako se zadovoljim time da budem srpski broj jedan. Želim da se upetljam u top 30 na svetu“, objašnjava Aleksandar Inđić.

Šahovska reprezentacija Srbije u poslednje vreme igra dobro, ali utisak je da joj sasvim malo nedostaje da se uključi u borbu za medalje na najvećim takmičenjima.

„Imamo dobru atmosferu u timu i mislim da ova generacija može da napravi uspeh. Letos na Olimpijadi smo bili na 20. mestu, što nije naročito inspirativno. Međutim, kolo pre kraja smo bili nadomak pobede protiv Holandije. Da smo tu iskoristili laku poziciju i trijumfovali, u poslednjoj rundi bismo se borili za medalje. Sledi Evropsko ekipno prvenstvo i mislim da možemo do medalje. Voleo bih u narednoj generaciji da dođemo do medalje i na Olimpijadi. Trenutno smo tu velemajstor Velimir Ivić i ja, kao i stariji igrači, ali voleo bih ako bi nam se priključio neko mlađi.“

Šta može da podigne nivo polularnosti i zastupljenosti šaha u Srbiji?

„Jedan način je osvajanje medalje za Srbiju na velikom takmičenju, a drugi, za koji mislim da je realniji, jeste da Ivić ili ja napravimo proboj u sam svetski vrh. Kada budemo imali lice koje bismo vezali za uspeh Srbije u šahu, dobili bismo mnogo novih fanova. Što se zastupljenosti šaha u medijima tiče, kada bude boljih rezultata, biće i više pažnje. Nemam neku iluziju da treba da se hvalimo što si 20. Ili si napravio uspeh ili nisi. Mi nismo i to je – što je. Lepo je što je Beograd imao priliku da organizuje prestižni FIDE gran pri, ali i dalje to nije dovoljno za masovnu promociju ako nema uspeha srpskih igrača.“

Na internetu je poslednjih godina video-sadržaj u vezi sa šahom došao do velike popularnosti. Da li Inđić prati neke popularne jutjub kanale, strimere ili nešto slično?

„Jako retko. Nije mi potrebna ta vrsta zabave jer mi nije prirodno da mi šah bude i posao i hobi. Jasno mi je da je to zanimljivo ljudima kojima šah nije profesija, naročito je korisno onima koji tek počinju da se zanimaju za šah – njima približi igru na lep način. Međutim, meni je potreban ventil na nekoj drugoj strani. Pratim borilačke sportove, uglavnom UFC, ponekad odem u teretanu ili na treninge kik-boksa kada nisam na turnirima, gledam filmove i slično.“

Da li je nekad bilo predrasuda u vezi sa šahom kao životnim pozivom? Inđić na prvi pogled definitivno ne izgleda kao tipičan profesionalni šahista…

„Bilo je takvih slučajeva. Uglavnom ljudi pomisle da se bavim košarkom ili jednostavno misle da zezam kada kažem da sam šahista jer imam dva metra i 115 kilograma. Sa druge strane, predrasuda je da moraš da si mnogo pametan da bi igrao šah, a to nije neophodno. Takođe, mnogi misle da moraš da budeš dobar matematičar da bi bio uspešan šahista i povezuju šah sa štreberima, penzionerima itd. Šah je jako interesantan. Ono što bih rekao je da je šah možda malo elitistička igra – potrebno je da uložiš vreme i donekle uđeš u materiju da bi razumeo šta se zapravo na tabli dešava. Neki na početku misle ‘Šta se tu uopšte dešava?! Ovo je kao Ne ljuti se, čoveče!’ Kad se zagrebe prvi deo, onda se sve otvara i postaje zanimljivo.“

Prvi veliki turnir u novoj sezoni biće Pojedinačno prvenstvo Evrope. Ono će se od drugog do 14. marta održati u Vrnjačkoj banji, a Inđić cilja visok plasman.

„Već sam se plasirao na Svetski kup, tako da nemam neki pritisak da budem među prvih 20. Želeo bih da osvojim medalju ili da trijumfujem na turniru, naročito pošto se šampionat odigrava u Srbiji“, zaključio je Inđić novogodišnji intervju za Sport klub.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar