Na prošlogodišnjoj Velikoj nagradi Portugala se oprostio od MotoGP šampionata, uz napomenu da ide samo na pauzu. Početkom godine smo pričali da je možda to onakva pauza kakvu su imali Ros i Rejčel u “Prijateljima”, a na neki način se ispostavilo da je baš bila takva. Jer, vratio se mnogo ranije nego što je i sâm očekivao – na poslednjih pet trka sezone, što mu je bila pametna odluka da bi se spremio za narednu godinu u kojoj želi da se ponovo bori za titulu.

Andreu Dovicioza mnogi vide kao jednog od najboljih vozača koji nije osvojio titulu u kraljevskoj klasi, a ona mu je izmakla u tri navrata, kada je zasluženo završila u rukama Marka Markesa. Kada je u leto 2020. godine objavio da će napusti Dukati bilo je jasno da pravih opcija za ostanak u MotoGP šampionatu za njega nema, ali i da želja da se vrati i te kako postoji jer ima neka nedovršena posla. To je bila samo jedna od tema intervjua koji je italijanski motociklista ekskluzivno dao za Sport Klub, u kojem je pričao i o tome zašto je pristao da testira Apriliju ranije tokom godine, da li je uopšte bilo realno da se trka na tom motoru, ali i još mnogo čemu…

Popularni Dovi se po odlasku na pauzu posvetio svojoj velikoj strasti – motokrosu, a od proleća je u nekoliko navrata testirao Apriliju. U kraljevsku klasu se vratio potpuno neočekivano, spletom raznih okolnosti, a najviše zahvaljujući otkazu koji je Jamaha uručila Maveriku Vinjalesu, na čije mesto je iz Petronas Jamahe prešao Franko Morbideli, kojeg je i zamenio u malezijskom timu. Upravo za tu ekipu, koja će nositi drugo ime – RNF voziće i naredne sezone.

“Bila je ovo čudna godina, to je sigurno, iz mnogo razloga. S jedne strane sam bio toliko srećan što sam radio to šta sam radio do leta jer sam se bavio svojom strašću na izuzetno opušten način. Poslednje dve godine sa Dukatijem su bile poprilično teške, nisam maksimalno uživao u onome što sam radio, bio sam srećan zbog toga i što sam bio fokusiran na neke čudne stvari jer kada je u pitanju trkanje na trkama sam bio svakog vikenda, to je bilo naporno i teško, ali lepo. Ali, u motosportu svašta može da se desi, ove godine se tako nešto čudno desilo između Maverika i Jamahe, pa su se vrata otvorila. I to je bilo mesto koje sam želeo, da imam ugovor sa fabrikom, da imam fabrički motor za sledeću godinu. Znao sam da je lakše izgubiti nego dobiti jer kada promenite motor uvek je suprotno, nemate mnogo vremena, a ja imam 35 godina, šampionat je izuzetno konkurentan, veoma je teško. Nisam mogao da kažem ne jer je to bilo mesto koje sam želeo i zaista sam osetio da želim da pokušam. Želeo sam da isprobam drugačiji motor, želim da se okušam u različitoj situaciji. Do sada je bilo teško, ali znali smo da će skočiti na potpuno različit motor za poslednjih pet trka jedna od najgorih stvari koje možete da uradite“, rekao je Doviciozo na početku intervjua za Sport Klub.

Tokom već pomenute pauze Doviciozo se udaljio od trkanja i radio neke druge ‘lude’ stvari koje ga opuštaju, a baš to mu je bilo potrebno da bi pronašao novi razlog za uživanje.

“Nisam izgubio motivaciju, nisam uživao, a to je drugačije. Bila je to motivacija na granici. Motivacija posebno dolazi kada radite na pravi način i kada se osećate dobro u timu, na motoru, i shvatite da možete da se borite za dobar rezultat. Ovih pet trka su bile najbolja priprema za fabrički motor, da bih primetio razlike i razumeo šta treba da se uradi na drugačiji način i koji deo motocikla je bolji. Bilo je teško posebno ostati miran jer kada ste na začelju gubite u mnogim aspektima i teško je raditi na pravi način, ali iz treninga u trening shvatio sam da je to veoma važno za budućnost. Nisam srećan jer sam u takvoj poziciji, ali na kraju krajeva moj ritam u trci je napredovao iz trke u trku, osvojio sam nekoliko bodova. Borio sam se uvek sa Valentinom, žuto je uvek bilo ispred mene i pokušavao sam da ga sustignem, to je lepo i to je ono što sam morao da uradim da bih bio najbolji što mogu na kraju sezone”.

View this post on Instagram

A post shared by Jelena Trajković (@jeca_zvezdica)

Mnogi su naslutili da bi Italijan mogao da se vrati u šampionat još u aprilu, kada je prvi put testirao Apriliju. Na kraju do dogovora nije došlo, a da li je mogućnost uopšte postojala?

“U početku nisam želeo to da radim, ali je Masimo (Rivola, šef Aprilije) odradio dobar posao i ubedio me. Moj menadžer me je takođe ubeđivao da to uradim i smatram da su bili u pravu jer je to bilo dobro za obe strane. Za njih jer su vozači sa drugačijim iskustvom uvek od velike važnosti za razvoj motora, a za mene je bilo dobro što sam ostao na MotoGP motociklu. Odradio sam četiri testiranja i bilo je dobro jer sam ponovo došao do toga da se trkam u MotoGP šampionatu. Od početka sam im rekao da nisam tu jer želim da se trkam u tom trenutku, hajde da odradimo nekoliko testiranja, pa ćemo videti. Ali, u mojoj glavi ta ideja nije postojala. Oni su želeli to, ali smatram da je na kraju ispalo dobro za obe strane jer sam ja gde sam želeo da budem, a oni su srećni jer imaju Maverika. Srećan sam zbog njih i srećan sam sâm“.

Ne tako veliki broj vozača može da kaže da su vozili tri različita MotoGP motocikla u jednoj godini, zapravo za manje od godinu dana, ali je sa Dovijem upravo takav slučaj. Prošle sezone je vozio za Dukati, proletos je testirao Apriliju, a zatim se našao na Jamahi, doduše ne na najnovijoj specifikaciji, već onoj iz 2019. godine.

“Nisam se trkao na Apriliji, tako da je to malo drugačije. Mislim da Aprilija nije toliko drugačija u odnosu na Dukati. Osnova Aprilije je veoma dobra, ove godine su napravili veoma dobar motor, ali postoje još neke stvari koje moraju da unaprede. U kraljevskoj klasi sada ako niste dobri u svim aspektima ne možete da budete u vrhu. I Jamaha je potpuno drugačija, to je potpuno različit motor, kao druga klasa jer morate da vozite na totalno drugačiji način, snaga je drugačija, različito je prijanjanje… Da biste bili brzi morate da vozite kao Fabio, a to je teško jer smatram da postoji samo jedan način da se vozi Jamaha“.

Pet trka koje je vozio ove godine svakako će biti od velike važnosti za Dovicioza, uprkos tome što će sledeće sezone će na raspolaganju imati najnoviji model Jamahe M1.

“Ne mislim da će motori biti toliko drugačiji, to nije ono što zaista očekujem. DNK motora će, mislim, biti isti. Sigurno će mi iskustvo od ove godine pomoći, a to je i razlog zašto sam se vratio na poslednjih pet trka – ne da bih ostvario neki rezultat, već jer je to bio najbolji način da bih se prilagodio potpuno drugačijoj situaciji. Nemoguće je objasniti koliko različitih stvari postoji i način na koji treba da upravljate motorom“.

Italijanski motociklista, inače šampion klase do 125 kubika iz 2004. godine, već je pomenuo da smatra da Jamaha mora da se vozi na način na koji to radi Fabio Kvartararo, koji je ove sezone osvojio titulu. Na pitanje šta misli zašto je baš mladi Francuz jedini koji je zaista izvukao ono najbolje iz modela M1, Dovi je odgovorio:

“Smatram da je Jamaha imala čudnu godinu jer je Fabio imao ludu sezonu od samog početka, od testiranja. Franko (Morbideli) je bio vozač koji je imao najbolje rezultate sa Jamahom prošle godine, ali je na prvoj trci shvatio da su svi ostali konstruktori napravili korak napred i da je za njega nemoguće da se bori na takvom motoru. On je tako već na prvoj trci ispao iz konkurencije, a posle se povredio. I Valentino nije našao taj poseban osećaj da bi bio brz kao Fabio. Za Jamahu je ovo bila veoma čudna sezona. U svakom slučaju mislim da je Fabio od prvog trenutka kada se našao na Jamahi bio brz. Za mene je to nešto magično jer svako ima svoj stil, a mislim da ga on nije toliko promenio u početku da bi bio toliko brz. Posle je, naravno, odradio neverovatan posao i za dve godine je postao svetski šampion jer je radio na mnogim aspektima i bio je toliko konstantan na svim trkama, a to je izuzetno teško postići. Čak i Banjaja, iako je u većini slučajeva bio brži, na kraju nije mogao da bude konstantan kao Fabio. Tako da je Fabio uradio nešto ludo, ali isto tako mislim da je stil koji Jamaha traži upravo ono što on radi i taj odnos snaga mu je pomogao“.

Iako je znatno iskusniji od Kvartarara, Doviciozo je i te kako svestan da ima šta da nauči od svog mlađeg rivala da bi se bolje adaptirao na Jamahu.

“Da, 100 odsto ću nešto morati da promenim. Nije toliko sve u stilu vožnje. Jeste za kočenje u mnogim delovima staze, već sam i uradio nešto po tom pitanju, a i dalje ću morati da nastavim da menjam, ali mislim da se to više odnosi na linije. Jer stil vožnje i držanje na motoru ne možete da promenite toliko u kratkom periodu, sve se više svodi na pristup samoj stazi, pristup linijama i uglovima, to mnogo toga menja“.

Već je pomenuo da je trenutno na mestu koje je želeo, a to je na fabričkoj Jamahi, za koju se nada da će mu omogućiti da se dogodine ponovo bori za titulu. Italijan je tri puta od 2017. do 2019. morao da se zadovolji time da je sezonu završio kao vicešampion, iza Markesa.

“Da biste se borili za titulu u kraljevskoj klasi sada sve mora da bude savršeno, a to je izuzetno teško. Znam koliko je to teško, tri puta sam bio drugi, tako da sam toga svestan. I da bih to uradio sa Jamahom, znam da će biti teško. Ali, ne trkam se u MotoGP šampionatu samo da bih bio tu. Ako sam tu to znači da verujem da mogu da postignem nešto, i to je to. Nemam drugu opciju, tu sam zbog toga jer da ne želim to ostao bih kod kuće i nastavio da se trkam u motokrosu“.

Pre 10-15 godina je bilo praktično nemoguće da se neki vozač satelitskog tima umeša u borbu za titulu, ali se čini da se to poslednjih sezona promenilo. Sa tim je saglasan i Doviciozo.

“Već jedno tri-četiri godine satelitski timovi nisu više pravi satelitski timovi. Sve zavisi kakav ugovor imate, ali sada svaki proizvođač menja odnos snaga. Većina satelitskih timova ima fabričke motore, većina ima fabričke vozače jer imaju ugovore direktno sa proizvođačem, i to se promenilo. Spolja, kada ljudi gledaju na televiziji vide drugačije boje i misle da to nije isti motocikl, ali to nije istina. To se promenilo već neko vreme i to je potvrda da su svi brzi, svi mogu da se bore za pobedu, a ono što takođe potvrđuje je to što je Morbideli bio drugi prošle godine“.

Tokom karijere je uvek bio na suprotnoj strani u odnosu na Valentina Rosija, ali se to promenilo ove sezone. Kako je za Dovija zapravo bilo imati devetostrukog svetskog šampiona za timskog kolegu na poslednjih pet trka sezone, ujedno poslednjih u ‘Doktorovoj’ karijeri?

“Bilo mi je čudno jer sam uvek bio na drugačijim motorima, ali veoma lepo i srećan sam što sam mu timski kolega u poslednjem delu njegove karijere, posebno na poslednjoj trci, u Valensiji. Teško je jer, kao što lako vidite, nije toliko brz od početka trkačkog vikenda, ali iz treninga u trening, a potrebno je vreme, dostiže dobar nivo, ali, nažalost, kada startujete sa začelja nemoguće je nadoknaditi nekoliko pozicija, takođe i ako imate dobar ritam na polovini trke. Čudno je videti Valentina u takvoj poziciji jer je mnogo toga osvojio, ali to je normalno, to je život. Želeo je da se trka što duže je mogao jer oseća veliku strast prema ovom svetu, ali normalno je da stižu mladi vozači… Mnogo toga se promenilo, ali tako je u svakom sportu“.

Za kraj, Doviciozo je otkrio kako gleda na uticaj koji je Rosi imao na MotoGP šampionat, ali i na njega samog.

“Sećam ga se još iz vremena minimotocikala, ja sam počinjao sa trkanjem, imao sam sedam godina kada je on vozio svoju poslednju sezonu. Bilo je to odavno, 1993, 1994, 1995… Valentinov uticaj je najveći uticaj koji sam ikada video u motociklizmu, definitivno. Jer nije važno koliko titula je neko osvojio, već to što su ga pratili ljudi koji nisu čak strastveni prema motociklizmu, to je on stvorio. I to iz mnogo razloga – zbog karaktera, harizme, počeo je da pobeđuje i uradio je mnogo toga, dok su za ostale pobede bile samo to. To je bilo sjajno za nas jer nas je više navijača gledalo kako se trkamo i borimo. S druge strane, on je uzeo sve za sebe jer su svi pratili njega, svi su želeli da on pobeđuje, ali smo i mi izvukli mnogo toga pozitivnog, sigurno“, rekao je Andrea Doviciozo u intervjuu za Sport Klub.