Sezona kao nijedna ranije vol. 2

Formula 1 16. dec. 202010:00 > 10:1820 komentara
Podeli:
Luis Hamilton
Pool via REUTERS/Jose Sena Goulao

Bila je ovo sezona koju niko neće zaboraviti, uz nadu da se slična neće desiti. Imala je dva početka, i pre prvog je rasplet mogao da se nasluti (titula u rukama Luisa Hamiltona), ali je uprkos tome bila uzbudljivija nego što se očekivalo, barem što se trka tiče.

Tokom nje su ispisane nove stranice istorije, pošto je Hamilton ne samo osvojio sedmu titulu, već i nadmašio rekord po broju trijumfa koji je 14 godina držao Mihael Šumaher. Na taj način postao je najuspešniji vozač svih vremena, koji ima šansu da naredne godine postane prvi osmostruki svetski šampion u istoriji Formule 1.

Povezano

Iako se prvi put od 2015. godine nije našao na podijumu na otvaranju sezone, britanskom automobilisti nije bilo potrebno mnogo vremena da uspostavi potpunu kontrolu nad šampionatom. Najbliži mu je ponovo bio timski kolega Valteri Botas, ali njegov otpor praktično nije ni postojao, ne zato što mu Mercedes nije dozvolio, već zbog toga kako je vozio. U prilog tome ide i činjenica da mu drugo mesto nije bilo sigurno do kraja poslednje trke, pošto je Maks Ferstapen mogao da ga pretekne, uprkos brojnim problemima i svojim greškama.

Na 17 trka imali smo ukupno pet pobednika, a preostala dvojica osim već pomenutih priredila su prvorazredna iznenađenja – Pjer Gasli u Monci i Serhio Peres na drugoj konfiguraciji staze „Sakir“. To ujedno znači da se prvi put od 1993. godine na najvišem stepeniku pobedničkog postolja nije našao nijedan vozač Ferarija, koji je imao jednu od najlošijih sezona u svojoj istoriji. Probleme legendarnog tima na najbolji mogući način iskoristio je Meklaren, koji je nastavio svoj uspon, a takođe je profitirao od kazne izrečene Rejsing Pointu, a ispred Ferarija se našao i Reno, koji je isto napravio korak napred.

Serhio Peres
REUTERS/Giuseppe Cacace

A šta reći za ostale, ako se izuzme Alfa Tauri, čiji vozač se ipak našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja? Odlazak porodice Vilijams nekako je najjači utisak što se tiče timova iz donjeg dela tabele, kao i trenutak kada nam je svima stalo srce u Bahreinu. Roman Grožan je sa samo manjim opekotinama izašao iz udesa kakvi su obeležili period iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Srećom, posledice po Francuza neće biti velike, ali je taj udes označio kraj njegove karijere u Formuli 1. Has je imao još jednu tešku sezonu, u kojoj nije mogao da parira ni Alfa Romeu, dok je Vilijams ostao bez ijednog boda prvi put u istoriji. Krećemo redom…

Najbolji vozač – Luis Hamilton

Kada neko na 16 trka trijumfuje 11 puta, još tri puta se nađe na podijumu, a preostala dva se nađe među osvajačima bodova, ni nema konkurenciju u borbi za najboljeg vozača godine. Hamilton je na putu do sedme titule bio nezaustavljiv, a posle pet trijumfa na prvih sedam trka sve je praktično bilo rešeno. Usput je prvo izjednačio Šumaherov rekord od 91 trijumfa, što je simbolično učinio na „Nirburgringu“, a nadmašio ga je već na narednoj trci – Velikoj nagradi Portugala.

I tu nije stao, magični broj je u narednim nedeljama pomerao do 95, a ko zna šta bi bilo da nije bio pozitivan na koronavirus posle trijumfa na prvoj trci u Bahreinu. Titulu je obezbedio dve nedelje ranije, u Turskoj, posle možda i svoje najbolje vožnje ove sezone, s obzirom na to da se tokom većeg dela trke činilo da nema šanse za trijumf. Od ostalih njegovih pobeda izdvaja se ona na „Silverstonu“, kada mu je na polovini poslednjeg kruga pukao pneumatik, a on uspeo da se doveze do cilja na tri točka i slavi.

Luis Hamilton
REUTERS/Giuseppe Cacace

Iako je sezona iza nas kada se uzme u obzir broj trka jedna od njegovih najuspešnijih, sigurno nije i najbolja, posebno zbog činjenice da su njegovi glavni konkurenti ’zakazali’. Hamilton je imao nešto više grešaka nego što smo možda navikli od njega, ali mu je i sâm Mercedes napravio nepotrebne probleme.. Setimo se samo incidenta na Velikoj nagradi Rusije, kada mu je tim poručio da sme da vežba start na mestu koje nije predviđen za to, zbog čega je i kažnjen, ali je uspeo da spase trku i dođe do trećeg mesta.

U Monci je već više bio sâm kriv, pošto nije dovoljno obratio pažnju da vidi da je zatvoren ulazak u boks, a to ga je izvesno koštalo i pobede. Na kraju je morao da se zadovolji sedmim mestom na legendarnoj stazi, što mu je ujedno i najlošiji plasman u ovogodišnjem šampionatu. Na podijumu nije bio još samo na otvaranju sezone u Austriji, kada prvo nije usporio u finišu kvalifikacija, a zatim je imao incident sa Aleksanderom Albonom, zbog čega nije mogao bolje od četvrte pozicije. Svakako, nije dugo razmišljao o svemu što se desilo tada i već nedelju dana kasnije je bio onaj stari. I to je bilo to što se tiče borbe za titulu, praktično.

Junak godine – Serhio Peres

Peresov trijumf na Velikoj nagradi Sakir bio je više od pobede. Došao je u pravom trenutku da pokaže da je Formuli 1 potreban, pošto za njega nema mesta u Aston Martinu naredne godine, uprkos činjenici da je imao ugovor. Ali, ako smo nešto naučili poslednjih godina jeste to da ugovori, ali i odanost, baš u Peresovom slučaju, ne vrede mnogo. A baš on je omogućio da Rejsing Point sada bude u šampionatu, pošto je tužio Fors Indiju, posle čega je Lorens Strol preuzeo tim i obezbedio mu budućnost.

Serhio Peres
Pool via REUTERS/Bryn Lennon

Ipak, mogućnost da se angažuje Sebastijan Fetel nadjačala je Peresovu odanost u teškim trenucima jer mlađi Strol Lens svakako ne može da dobije otkaz. Ne samo zato što je tatin sin, već zato što je i zaista dobar vozač, što je i pokazao više puta ove sezone. To što Nikolas Latifi ili Nikita Mazepin zauzimaju mesta talentovanijim vozačima je za diskusiju, ali to što je Strol tu nije.

Ali, vratimo se Peresu. Meksikanac je imao tu nesreću da se zarazi koronavirusom i propusti obe trke na „Silverstonu“, ali je pored toga bio jedan od najkonstantnijih vozača. U rozem Mercedesu je zauzeo četvrto mesto u generalnom plasmanu i iza sebe, između ostalih, ostavio Šarla Leklera, Sebastijana Fetela, Danijela Rikarda… Nekoliko puta je bio baksuzan, ali mu se nekako sve vratilo na tom spoljnom krugu staze „Sakir“, gde je zablistao i tako poslao jasnu poruku jedinom timu koji ima slobodno mesto za narednu sezonu – Red Bulu. I sada nam jedino ostaje da se nadamo da su u austrijskom timu dovoljno pametni da ga angažuju – em će imati vozača koji će moći da parira Ferstapenu (samo je pitanje da li to žele), em će ozbiljnije konkurisati u borbi za titulu, barem konstruktora.

Roman Grožan
REUTERS/Hamad I Mohammed

Titulu junaka zaslužuju i svi oni koji su učestvovali u spasavanju Romana Grožana iz plamena posle udesa u prvom krugu Velike nagrade Bahreina. Taj udes nas je vratio kroz vreme, neizvesnost je trajala nekoliko minuta, ali je usledilo veliko olakšanje kada smo videli da je Francuz na bezbednom. Taj incident pokazao je i koliko je Formula 1 radila na poboljšanju bezbednosti i da je uvođenje ’oreola’ bilo jedno od najpametnijih odluka koje su donete poslednjih godina.

Gubitnik godine – Valteri Botas

Šta reći za Botasa? Finac je otvorio sezonu trijumfom na „Red Bul ringu“, najavljivao je da želi da izazove Hamiltona, ali se to završilo samo na rečima. Botasov problem je zapravo to što on zaista nema kapacitet da se uhvati u koštac ne samo sa Hamiltonom, nego sa skoro polovinom vozača u šampionatu. Praktično nema ko ga nije pobedio u duelima od vozača iz boljih timova, a to kako ga je Džord Rasel pretekao na „Sakiru“, kada je menjao Hamiltona, samo je potvrda da je zapravo pogrešan vozač od njih dvojice trenutno u Mercedesu.

Ono što je neosporno – Botas je ove godine bio izuzetno brz, ali u slobodnim treninzima, u kvalifikacijama znatno manje, a u trkama još manje. Pet puta je startovao sa pol pozicije, što je zapravo iskoristio samo na prvoj trci sezone, a na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našao se samo još u Rusiji. Kada bi se slobodni treninzi gledali kao nešto ozbiljno, a ne priprema za kvalifikacije, a posebno trke, možda bi i Finac bio bolji. Ovako, Hamilton je i bio više nego dovoljan Mercedesu da i sedmu godinu zaredom bude najbolji u konkurenciji konstruktora.

Valteri Botas
Rudy Carezzevoli/Getty Images

Posebno nisku tačku Botas je dotakao na Velikoj nagradi Turske, na kojoj se okrenuo na stazi ni sam on ne zna koliko puta, dok je njegov timski kolega krstario do sedme titule. Hamiltonu je za odbranu titule u tom trenutku bilo dovoljno samo da se finski automobilista ne nađe ispred njega, što se nije desilo ni u jednom momentu. Ali, Botasov otpor je završen praktično i pre nego što ga je i započeo…

Razočaranje godine – Ferari

Iz godine u godinu se ponavlja priča o Ferariju, samo što italijanski tim tone sve dublje i dublje. Nije ove sezone dotakao dno, ali je pao i te kako nisko, na šta ukazuje šesto mesto u generalnom plasmanu konstruktora. To je najlošiji plasman najuspešnijeg tima u istoriji još od 1980. godine, kada je sezonu završio na 10. poziciji. Inače, Ferari je od debija u Formuli 1 do danas samo četiri puta bio van pet najboljih u konkurenciji konstruktora, što toliko toga govori.

Još veći problem za legendarni tim je činjenica da su u Ferariju još tokom testiranja uvideli da je sezona za njih izgubljena, još pre odlaganja zbog pandemije koronavirusa. Čak su čelnici, ne ekipe, već cele kompanije najavili da Ferari počinje da razmišlja o 2022, što nagoveštava da su odustali i od naredne godine. I u takvoj situaciji, vozači su istrpeli daleko najveći teret jer jednostavno nijednog trenutka nisu mogli da pokažu svoje pravo lice.

Sebastijan Fetel
Rudy Carezzevoli/Getty Images

Tako su bili i retki trenuci sjaja za Leklera i Fetela, a najbolji rezultat tima ostvario je Monegašanin na otvaranju sezone, osvajanjem drugog mesta. Lekler se našao na podijumu još na Velikoj nagradi Britanije, dok je četvorostruki svetski šampion stigao do pobedničkog postolja u Turskoj pre oproštaja od tima. Ono što je najžalije je činjenica da je tokom većeg dela sezone bilo više nego očigledno da je Ferari digao ruke od Fetela, koji, istina, nije ličio na sebe, ali mu ni tim nije pomogao da se situacija popravi. To je nekako i realna trenutna slika Ferarija…

Za drugo razočaranje se postarala Honda, koja je usred sezone objavila da napušta Formulu 1 na kraju 2021. godine, pre nego što na snagu stupe nova pravila. U neku ruku je to bilo iznenađenje, a u drugu i nije, s obzirom kada se zna prethodna istorija japanske kompanije u šampionatu. Ovog puta je barem takvu odluku najavila ranije, ali je svoje partnere – Red Bul i Alfa Tauri dovela u nezgodnu poziciju jer ni na vidiku nema rešenja za dobavljača motora.

Teško je pomisliti da će Mercedes ili Ferari popustiti i dati svoje motore jednom od svojih glavnih konkurenata, a svi se sećamo kako se završio razvod sa Renoom pre samo dve godine… Honda ove godine evidentno nije napravila korak napred kojem se nadala, zapravo je imala velike probleme sa pouzdanošću, ali su njeni vozači tri puta došli do najvišeg stepenika pobedničkog postolja – Ferstapen dva puta i Gasli jednom.

Maks Ferstapen, Abu Dabi
Pool via REUTERS/Hamad I Mohammed

Pouzdanost je i te kako koštala mladog Holanđanina, koji je do Turske sve trke na kojima je stigao do cilja završavao na podijumu. Na „Istanbul parku“ je imao okretanje na stazi, potpuno nekarakteristično za njega, a potom je napravio i glupost na drugoj trci u Bahreinu, kada je u pokušaju da izbegne Leklera i Peresa otišao preširoko i nastavio pravo u zaštitnu ogradu. Svakako ga je Honda koštala mnogo više nego što je on sam sebe, a da nije takav slučaj, ko zna da li bi japanska kompanija uopšte odlučila da napusti Formulu 1…

Aleks Albon nijednog trenutka nije mogao da parira Ferstapenu, dobro se držao na pojedinim trkama, na nekim nije imao sreće, ali je generalno utisak da kao vozač Red Bula mora više. Kod njega je, ipak, pitanje može li to uopšte.

Najbolja trka – Velika nagrada Italije

Na legendarnoj Monci viđena je najbolja trka ove sezone, a na njoj je pobedu odneo Gasli, koji je tako došao do prvog trijumfa u karijeri. Francuz je tako postao prvi predstavnik svoje zemlje koji se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja od Olivijea Panisa na Velikoj nagradi Monaka 1996. godine. Gasli je takođe svom timu doneo doneo drugi trijumf u istoriji, 12 godina pošto je Fetel takođe u Monci stigao do prvenca za ekipu koja se tada zvala Toro Roso.

Pjer Gasli
Jenifer Lorenzini – Pool/Getty Images

Francuski automobilista je najveći uspeh u karijeri ostvario je pošto je u samom finišu Velike nagrade Italije uspeo da se odbrani od napada Karlosa Sainsa u Meklarenu. Njih dvojicu su na kraju delile četiri desetinke, a na podijumu im se pridružio Strol.

Pored neverovatne borbe za trijumf, za koji je bilo jasno da će otići u ruke nekoga ko se ranije nije našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, trku je obeležio veliki kiks Hamiltona. Britanac je držao vođstvo od starta, da bi u 20. krugu na stazu izašlo bezbednosno vozilo jer se Kevin Magnusen u Hasu zaustavio pored ulaska u boks. Zbog toga je bio zatvoren ulazak u pitlejn, ali je uprkos tome Hamilton otišao na zamenu pneumatika, zbog čega je dobio kaznu ’stani-kreni’ od 10 sekundi.

Situaciju je dodatno zakomplikovalo Leklerovo izletanje vrlo brzo pošto je trka nastavljena posle izlaska bezbednosnog vozila sa staze. To je izazvalo prvo novo usporavanje trke, a zatim i prekid, a posle pola sata kada su se bolidi vratili na stazu Hamilton je odmah morao da odradi kaznu, Gasli je nasledio prvu poziciju i nije se osvrtao. Tek u samom finišu je Sains počeo da ga sustiže, u pretposlednjem krugu mu je prišao na manje od sekunde, ali je Francuz odvozao maestralno i zasluženo slavio.

Pjer Gasli
Mark Thompson/Getty Images

Strol je na kraju bio tri sekunde iza vodećeg dvojca, ali njegovo treće mesto nije bilo ugroženo, uprkos tome što je napravio grešku kada je trka nastavljena posle prekida. Četvrto mesto pripalo je Landu Norisu u drugom Meklarenu, ispred Botasa, koji je mnogo izgubio na startu i od tada nije uspeo da se oporavi. Botasa je sledio Danijel Rikardo u Renou, ispred Hamiltona koji je morao da se zadovolji sedmom pozicijom, i to pošto je posle odrađene kazne pao na samo začelje, pola minuta iza Gaslija. Preostali bodovi otišli su u ruke Estebana Okona, koji je u drugom Renou bio osmi, drugog vozač Alfa Taurija Danila Kvjata i Serhija Peresa iz Rejsing Pointa.

Najluđa trka – Velika nagrada Toskane

Ako je nešto dobro donela ova sezona, to su svakako trke na stazama na kojima do sada nisu vožene i povratak na neke sjajne, kao što su „Nirburgring“ i „Istanbul park“. Tako su i najbolji vozači današnjice posle najboljih motociklista dobili priliku da upoznaju „Muđelo“, koji je bio poprište najluđe trke ove sezone. Na njoj je trijumfovao Hamilton, a obeležio ju je veliki broj incidenata, uz dve crvene zastavice, kao i tri perioda bezbednosnog vozila na stazi. Drugo mesto zauzeo je Botas, dok se na trećem stepeniku pobedničkog postolja našao vozač Red Bula Aleksander Albon, kojem je to prvi podijum u karijeri.

Velika nagrada Toskane bila je izuzetno haotična, a Hamilton ju je prelomio kada je trka nastavljena posle prve crvene zastavice. Sedmostruki svetski šampion je izgubio prvu poziciju na samom startu, kada ga je pretekao Botas, koji je više vodio iza bezbednosnog vozila, nego kada je trka bila u standardnom režimu. Prvi incident viđen je posle nekoliko krivina, Ferstapen je zbog problema sa bolidom izgubio nekoliko pozicija, a pored njega van staze završio je i Gasli. Pored toga, vozač Meklarena Karlos Sains se okrenuo na stazi, dok je Fetel okrnjio prednje krilo na svom Ferariju udarivši u njega.

Luis Hamilton
Miguel Medina – Pool/Getty Images

Trka je nastavljena u sedmom krugu, a tada je Botas znatno usporio na čelu, a vozači na začelju su praktično počeli da se trkaju pre nego što je on dao gas. Tako je i došlo do novog incidenta na startno-ciljnom pravcu, u kojem su učestvovali vozač Hasa Kevin Magnusen, Nikolas Latifi u Vilijamsu, vozač Alfa Romea Antonio Đovinaci i Sains, a iako je prvobitno ponovo izašlo bezbednosno vozilo istaknuta je crvena zastavica.

Prekid je trajao pola sata, a kada je trka nastavljena Hamilton je preticanjem sa spoljne strane preuzeo vođstvo od Botasa, ispred Leklera, dvojca Rejsing Pointa i Rikarda. Strol i Rikardo su se sjajno probili u narednim krugovima, poredak se nije menjao posle odlazaka u boks, da bi Australijanac uspeo da se nađe na trećoj poziciji.

Do novog prekida došlo je u 43. krugu kada je Strol izleteo sa staze posle pucanja pneumatika, a nastavak je doneo Rikardovo probijanje ispred Botasa, s tim što je to bilo kratkog daha. Finac je uzvratio nekoliko krivina kasnije, a vozač Renoa zatim nije mogao da parira ni Albonu, koji je u samom finišu postepeno sustizao Botasa, ali nije uspeo. Razlika između vodeće dvojice je u poslednjih nekoliko krugova bila oko sekunde i po, međutim, Botas posle nekoliko sjajnih krugova popustio, a za utehu mu ide najbrži krug trke.

Formula 1, Valteri Botas, Muđelo
Mark Thompson/Getty Images

Rikardo je na kraju morao da se zadovolji četvrtim mestom, ispred Peresa, Norisa i Kvjata. Osvajače bodova kompletirali su Lekler, Kimi Raikonen u Alfa Romeu i Fetel, i to na 1.000. trci Ferarija u istoriji, a Finac je do devetog mesta došao uprkos kazni od pet sekundi zbog ulaska u boks kada nije smeo. Do cilja je došlo ukupno 12 vozača, a od njih su Džordž Rasel i Roman Grožan ostali kratkih rukava.

Najdosadnija trka – Velika nagrada Abu Dabija

Malo kome je jasno zašto svaka sezona mora da se završava baš u Abu Dabiju, jasno je da su pare u pitanju, ali „Jas Marina“ retko kada pruža bilo kakvo uzbuđenje. Ove godine je na zatvaranju sezone trijumfovao Ferstapen i tako postao prvi vozač koji ne brani boje Mercedesa koji je slavio u Abu Dabiju od početka hibridne ere 2014. godine. Najbliži Ferstapenu bio je Botas, dok se na trećem stepeniku pobedničkog postolja našao Hamilton, koji se vratio na stazu pošto je preležao koronavirus.

Velika nagrada Abu Dabija je bila izuzetno dosadna, pošto nikakvih promena na samom čelu nije ni bilo. Ferstapen je vodio od starta do cilja, ispred dvojca Mercedesa, a svi su imali identičnu taktiku od jednog odlaska u boks. I svi su po nove pneumatike otišli u 10. krugu, kada se Peres zaustavio na stazi, pošto je tada istaknut period virtuelnog bezbednosnog vozila.

Maks Ferstapen
Peter Fox/Getty Images

Najbliži najboljoj trojici bio je Albon, ispred dvojca Meklarena Landa Norisa i Karlosa Sainsa juniora. Rikardo je u Renou uspeo da nadmudri vozače britanskog tima posle odlaska u boks, međutim, posle druge zamene pneumatika pred poslednjih desetak krugova izgubio je korak za Špancem. Takav rasplet Meklarenu je doneo treće mesto među konstruktorima, iza Mercedesa i Red Bula, a ispred Rejsing Pointa. Australijanac je na kraju bio sedmi, ispred Gaslija, a osvajače bodova kompletirali su Strol i Okon, koji su vodili borbu do samog cilja.

Transfer godine – Fetel u Aston Martinu

Fetelov odlazak iz Ferarija najavljen je još pre početka ovogodišnjeg šampionata, a mesecima su trajale spekulacije da li će ostati u šampionatu ili ne. Kao što smo i pretpostavili, četvorostruki svetski šampion će karijeru nastaviti u Aston Martinu, sadašnjem Rejsing Pointu, gde stiže umesto Peresa. Za Meksikanca je jedina opcija da ostane u Formuli 1 Red Bul, a za to mesto konkuriše i Albon.

Jedno od glavnih pitanja sada, pošto je sezona završena, jeste i kada će Hamilton potpisati novi ugovor sa Mercedesom jer to još nije učinio, kao i šta bi moglo da se desi u slučaju da ne dođe do dogovora. Malo ko veruje da bi tako nešto moglo da se dogodi, ali bi odgovor u tom slučaju, kao i u onom ko će biti drugi vozač Red Bula, trebalo da dobijemo do katoličkog Božića.

Sebastijan Fetel i Luis Hamilton
REUTERS/Kenan Asyali

Pre starta sezone smo znali i da će Sains zameniti Fetela u Ferariju, kao i da na njegovo mesto u Meklarenu stiže Rikardo. Odlazak Australijanca napravio je prostor za povratak dvostrukog svetskog šampiona Fernanda Alonsa u Reno, koji će od naredne sezone nastupati pod imenom Alpin, a Španac je debi u novom bolidu imao tokom testiranja mladih vozača u Abu Dabiju ove nedelje. Zanimljivo je kako neko od 39 godina može da bude klasifikovan kao „mlad“.

Prethodno smo znali da Lekler ima ugovor sa Ferarijem do 2024. godine, da Ferstapen ostaje u Red Bulu, kao i Okon u Renou, a rasplet oko većine ostalih mesta dobili smo tokom sezone. Botas je dobio novi jednogodišnji ugovor sa Mercedesom, odlučeno je da Rasel i Latifi ostaju u Vilijamsu, da će Alfa Romeo zadržati Raikonena i Đovinacija, kao i da Strol, Noris i Gasli neće menjati sredinu.

Pre nekoliko nedelja je stigla potvrda da će sin Mihaela Šumahera Mik napraviti skok u Formulu 1, i to pre nego što je osvojio titulu u Formuli 2, pošto je potpisao ugovor sa Hasom. Timski kolega biće mu rival iz nižih kategorija Nikita Mazepin, a očekuje se da će korak napred napraviti i Juki Cunoda, koji je navodno već potpisao ugovor sa Alfa Taurijem, samo to još nije potvrđeno.

Šta je još vredno pomena?

Na prvom mestu Meklaren, koji je nastavio da napreduje i sasvim zasluženo je osvojio treće mesto u konkurenciji konstruktora. Do prošlogodišnje Velike nagrade Brazila britanski tim je pet i po godina bio bez podijuma, a ove godine su se Sains i Noris po jednom našli na pobedničkom postolju. Obojica su u vozačkom smislu napravili korak napred, bilo je tu i ponekih grešaka, ali bolje zaista nisu mogli.

Karlos Sains junior
Giuseppe Cacace – Pool/Getty Images

Meklaren je borbu za treću poziciju vodio sa Rejsing Pointom, a na kraju ih je delilo sedam bodova, a tim iz Vokinga je profitirao i od kazne koja je izrečena njegovom rivalu. Rejsing Pointu je oduzeto 15 bodova zbog kopiranja dizajna kočionog kanala sa prošlogodišnjeg bolida Mercedesa, ali je uprkos tome napravio veliki napredak, koji se ogleda u pobedi Peresa i još tri podijuma njenih vozača. I Peres i Strol su u pojedinim trenucima bili odsutni zbog koronavirusa, obojicu je menjao Niko Hilkenberg, koji je osvojio ukupno 10 bodova.

Već smo pomenuli da je Ferari sezonu završio na šestom mestu, a ispred njega se našao i Reno. Francuski tim je napravio napredak, vratio se na podijum, ali nije ozbiljnije mogao da parira ekipama koje su sezonu završile ispred njega. Najbolji rezultat Renoa je Okonovo drugo mesto na Velikoj nagradi Sakira, to mu je bio prvi podijum u karijeri, dok se Rikardo dva puta našao na pobedničkom postolju. Ostaje žal što to partnerstvo nije potrajalo nešto duže, pošto je očigledno da je australijski automobilista vukao Reno napred, ali…

Vozač koji bi mogao da bude budućnost francuskog tima svakako je Gasli, ali njegova budućnost trenutno leži u Alfa Tauriju. Francuski automobilista je imao uspone i padove, a pored trijumfa u Monci najbolji rezultat mu je peto mesto u Portugalu, ali što je važnije pokazao je da je spreman za velika dela. Za to će mu, ipak, biti potreban bolji bolid, a njegove vožnje nisu bile dovoljne da se vrati u Red Bul, ali je tako verovatno i bolje za njega. S druge strane, Kvjat je sezonu završio sa samo četiri boda, često se nalazio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i čini se da je njegova karijera u Formuli 1 gotova, barem za sada.

Džordž Rasel
REUTERS/Kamran Jebreili

Što se tiče ostalih timova, očekivano je Alfa Romeo sezonu završio ispred Hasa i Vilijamsa. Raikonen i Đovinaci su osvojili po četiri boda, svaki od njih više od Grožana, Magnusena i Latifija zajedno, ali i Rasela, kada je bio u bolidu Vilijamsa. Mladi Britanac je na drugoj trci u Bahreinu menjao Hamiltona, bio je nadomak pobede, ali je zbog gluposti tima morao da se zadovolji osvajanjem prvih bodova u karijeri. I nije neka uteha kada vam je malo falilo da pokažete da spadate u kategoriju vozača gde je sedmostruki svetski šampion, a ne njegov timski kolega (Botas).

Još od početka sezone bilo je jasno da su Has i Vilijams izgubili svoj put, posebno britanski tim, koji nikada ranije nije šampionat završio bez osvojenog boda, uprkos lošim sezonama. Vilijams je tokom godine pretrpeo velike promene, pošto je prodat američkoj investicionoj grupi Dorilton, a nekoliko nedelja kasnije usledio je kraj jedne ere pošto se porodica Vilijams povukla iz tima posle Velike nagrade Italije. Rasel je nekoliko puta uspeo da prođe u drugi deo kvalifikacija, a za najbolji rezultat tima zaslužan je Latifi, koji je dva puta bio 11.

S druge strane, vozači Hasa nijednog trenutka nisu krili frustraciju zbog ovogodišnjeg bolida kojeg je bilo nemoguće voziti, po njihovim rečima. I Grožanu i Magnusenu je odavno bilo jasno da neće zadržati svoja mesta, a to je i te kako i uticalo na njihovu vožnju. Francuz je, nažalost, ranije završio sezonu zbog povreda koje je zadobio u Bahreinu, na poslednje dve trke zamenio ga je Pjetro Fitipaldi, i trenutno se ne zna gde će nastaviti karijeru. Danski automobilista se odlučio za Indikar, čini se da se oprostio od Formule 1, ali tek ćemo to videti…

Šta nas čeka dogodine?

Za narednu sezonu su bile najavljene velike promene pravila koje bi Formulu 1 trebalo da učine zanimljivijom, posebno što se tiče preticanja. Međutim, pandemija koronavirusa dovela je do odlaganja tih pravila za 2022. godinu, ali će na snagu stupiti ograničenje budžeta po kojem će svaki tim moći da potroši maksimum 145 miliona dolara. To se odnosi na broj od 21 trke, a ukoliko ih bude više biće povećan za po milion po trci. Ograničenje se, ipak, ne odnosi na plate vozača, za koje ne postoji limit.

vozači Formule 1
Bryn Lennon/Getty Images

Ono čemu se mnogi najviše raduje je novo partnerstvo Meklarena i Mercedesa, pošto je prethodno bilo i te kako uspešno. Britanski tim je zbog toga i dobio dozvolu da obavi odrešene promene na svom bolidu zbog novih pogonskih jedinica, a određenih sitnih promena propisa će biti, kao i svake sezone.

Sama naredna sezona bi trebalo da izgleda kao prethodne, pod uslovom da situacija u svetu oko pandemije koronavirusa to dozvoli. Trenutni plan je takav da bi trebalo da imamo standardni kalendar od 23 trke, među kojima su dve debitantske – one u Vijetnamu i Saudijskoj Arabiji, a očekuje se i veliki povratak Velike nagrade Holandije prvi put od 1985. godine. Naredni šampionat trebalo bi da počne 21. marta u Australiji, a moći ćete da ga pratite na Sport Klubu.

Pozivamo vas da nam u komentarima napišete šta je za vas obeležilo ovogodišnji šampionat Formule 1, kao i da budete uz Sport Klub i podkast „Lap 76“ dok odbrojavamo do naredne sezone.

Komentari

Vaš komentar