Hteli su šou, dobili su ga, ali Formula 1 je izgubila

Formula 1 14. dec 202115:11107 komentara
Podeli:
Luis Hamilton, Maks Ferstapen
Getty Images / Red Bull Content Pool

Većina ljubitelja Formule 1 sanja sezone u kojima borba za titulu biva odlučena u poslednjem krugu poslednje trke, ali malo ko je i u najluđim snovima mogao da zamisli ono što se desilo na Velikoj nagradi Abu Dabija.

VN Abu Dabija

Ko god da je na kraju postao šampion, bilo Maks Ferstapen ili Luis Hamilton, bilo bi zasluženo, ali je na kraju Holanđanin imao više sreće. To što je vozač Red Bula stigao do trona nikako se ne dovodi u pitanje, pošto je bio impresivan na više nivoa, ali ono što je jeste problem je zapravo način na koji je vođena najvažnija trka u istoriji Formule 1 poslednjih decenija. Jer ono što se desilo pod reflektorima staze „Jas Marina“ po mnogo čemu nije bio sport, već šou, koji je servirala direkcija trke na čelu sa Majkom Masijem, čije su odluke više obeležile ovu sezonu nego sami vozači na stazi.

Šta se zapravo desilo u nedelju? ’Ludnica’ je možda najbolja reč koja opisuje dešavanja u poslednjih nekoliko krugova trke tokom koje je većim delom Hamilton bio na sigurnom putu do osme titule. Trka je tek počela i već smo bili svedoci prve kontroverzne odluke – vozač Mercedesa je poveo na startu, a nekoliko krivina kasnije Ferstapen je pokušao da ga pretekne, istina je da mu nije ostavio prostora, ali je Hamilton izašao van okvira staze i zadržao se na čelu. Pravila nalažu da u takvim situacijama treba da prepusti poziciju – Britanac to nije učinio, a nije se čak ni našao pod istragom, pošto su iz direkcije trke procenili da nije imao gde, a da je do kraja kruga vratio svu prednost stečenu time što je isekao krivinu.

Kako je trka odmicala bilo je sve više jasno da su male šanse da će Ferstapen moći da izazove sedmostrukog svetskog šampiona u slučaju da se ne desi nešto nepredviđeno. Isticanje perioda virtuelnog vozila bezbednosti kada se Antonio Đovinaci zaustavio na stazi dalo je nadu Red Bulu, pošto je Ferstapen mogao da ode po novi set pneumatika za razliku od Hamiltona. Holanđanin je u stvari malo dobio tim potezom jer je tek nekoliko krugova uspevao da bude brži od vozača Mercedesa, koji je potom samo održavao svoju prednost na čelu.

Luis Hamilton
© 2021 Daimler AG/LAT Images

I onda je pet krugova pre kraja vozač Vilijamsa Nikolas Latifi udario u zid i što bi Englezi rekli „all hell broke loose“. Na stazu je izašlo bezbednosno vozilo, u Mercedesu su odlučili da ostave Hamiltona na stazi, dok je Ferstapen ponovo otišao po nove pneumatike. U nemačkom timu tu nisu ništa pogrešili jer da su pozvali britanskog automobilistu u boks rizikovali su da njegov rival ostane na stazi, što bi se izvesno i desilo, a u tom slučaju svakako ne bi mogao da se vrati u vođstvo.

U tim trenucima još nije bilo jasno da li će se trka nastaviti bez bezbednosnog vozila ili ne, a postavljalo se pitanje zašto na stazi nije istaknuta crvena zastavica. S obzirom na to da je u mnogim situacijama ove sezone, a i prethodnih godina, trka prekidana zbog takvih incidenata dobili smo novu kontroverznu situaciju, a tu nije bio kraj. Bilo je jasno da u slučaju da se trka nastavi Hamilton gotovo da nema šansu protiv Ferstapena na novim pneumaticima, ali kako je vreme odmicalo nije se znalo šta će se sledeće desiti.

I desilo se to da je Masi odlučio da ne dopusti vozačima koji imaju krug zaostatka u odnosu na vodeće da se vrate u isti krug, što znači da bi petorica bila između Hamiltona i Ferstapena ako se trka nastavi u poslednjem krugu. To je već bilo kršenje pravila jer je praksa upravo suprotna, zbog čega su se iz Red Bula žalili i na kraju ubedili Masija da se predomisli. I sad, trkački direktor je dozvolio da se petorica vozača između kandidata za titulu vrate u isti krug, ali ne i preostala trojica koji su bili iza njih?! Tako su dvojica vozača ostala između Ferstapena i trećeplasiranog Karlosa Sainsa juniora u Ferariju, kao i jedan između Valterija Botasa i Jukija Cunode, koji su se borili za četvrto mesto.

Očekivano, Mercedes se požalio na to, ali za njih Masi nije imao sluha, pa je pustio da se trka nastavi u poslednjem krugu, u haotičnom stilu, i desilo se neizbežno – Ferstapen je pretekao Hamiltona, koji je pokušao da mu uzvrati udarac, ali pravu šansu nije ni imao. Ne jer kao vozač nije mogao da mu odgovori, već je njegov rival imao znatno svežije pneumatike sa više prijanjanja, zahvaljujući čemu je potom došao do najvećeg uspeha svoje karijere.

Jedino što je sigurno posle svega što se desilo u nedelju jeste to da je Ferstapen zaslužio titulu, a i da je Hamilton došao do nje isti bi bio slučaj. O svemu ostalom će se više pričati nego o samim veštinama dvojice neverovatnih vozača koji su ljubiteljima auto-moto sporta pružili ono što su godina priželjkivali. Na stazi je sve zaista bilo čisto, ali van nje je malo toga bilo jasno jer je jedan čovek odluke donosio ad-hok, bukvalno kako mu u tom trenutku dođe i sebe je stavio iznad sporta.

Da nije bila poslednja trka sezone, izvesno bi bila završena iza bezbednosnog vozila, ali ovako to za Masija nije bila opcija, što je razumljivo. Međutim, ako se time vodio, trebalo je da istakne crvenu zastavicu kada je došlo do Latifijevog incidenta i pruži nam četiri kruga trkanja, što bi bilo pravednije za sve strane, a ne samo za jednu. Prilikom svakog incidenta ove sezone većina je samo naglašavala da Hamiltona i Ferstapena treba pustiti da se trkaju, pa šta god da se desi, a kada je bilo najpotrebnije to učiniti jedan od njih dvojice je bio u očigledno podređenom položaju.

Ali, vratimo se na pravilo koje se tiče vozača koji nisu u istom krugu sa vodećima iza bezbednosnog vozila. Ono glasi: „Ukoliko direktor trke smatra da je bezbedno i istaknuta je poruka da vozači koji imaju krug zaostatka mogu da pretiču, bilo koji vozač koji je krug iza vodećeg će morati da pretekne vozače u vodećem krugu i bezbednosno vozilo“. Tu dolazimo do novog problema – određenim vozačima je stigla ta poruka, a nekima nije, što nije po pravilima. I tu nije kraj, pošto u istom članu pravilnika stoji i sledeće: „Pošto je poslednji vozač pretekao vodećeg, bezbednosno vozilo će se vratiti u boks na kraju sledećeg kruga“. U ovom slučaju sledeći krug je bio poslednji, kada je trka nastavljena, iako po pravilniku jasno nije trebalo da bude tako.

I te kako je jasno da u određenim slučajevima trkački direktor ima pravo da proceni drugačije u odnosu na pravilnik, ali da li to zaista znači da on može da odluči šta god želi u pojedinim situacijama, kao što se ovoga puta desilo? Ako se od vozača i timova traži da se drže pravila, kažnjavaju se kada ne urade tako, kako onda trkački direktor može da proceni u trenucima koji odlučuju o tituli da se ne pridržava onoga što od svih traži?

Tu dolazimo do narednog problema – Mercedes se po završetku Velike nagrade Abu Dabija žalio na dve stvari, od kojih je jedna baš procedura oko izlaska bezbednosnog vozila sa staze. U objašnjenju odluke da je ta žalba odbijena navodi se da u pravilniku stoji da „kada se istakne poruka da ’bezbednosno vozilo izlazi sa staze u ovom krugu’, bezbednosno vozilo mora da se povuče sa staze na kraju tog kruga“ i taj član negira ovaj ovaj drugi. To znači da su razni članovi pravilnika kontradiktorni sami po sebi i da očigledno neko treba ozbiljno da ih prostudira da se slične situacije više ne bi ponavljale.

Generalno gledano, Abu Dabi je na kraju bio samo vrh ledenog brega koji se povećavao tokom sezone i pretio Formuli 1 kao Titanik s obzirom na nesposobnost direkcije trke da pronađe balans u donošenju odluka koje se tiču spornih situacija. Svake sezone ih je mnogo, ali ove godine se čini kao da ih je bilo više jer su glavne uloge u njima imali baš Hamilton i Ferstapen. Do Abu Dabija je i moglo da se priča da li su naklonjeniji jednom ili drugom, a kad smo već došli do finala sezone trebalo je samo da ih puste da se trkaju, što nisu učinili.

Sve je krenulo od „Silverstona“, kada je Hamilton preambicioznim potezom preticanja izbacio Ferstapena sa staze posle samo nekoliko krivina, a udarac o zaštitnu ogradu bio je takav da je Holanđanin morao u bolnicu na preglede. Na stazi je istaknuta crvena zastavica, a direkcija trke je dugo većala i odlučila da je Britanac veći krivac za taj incident, zbog čega je dobio kaznu od 10 sekundu, uprkos čemu je stigao do novog trijumfa pred svojim navijačima. Hamilton je u tom slučaju profitirao i od prekida trke jer su njegovi mehaničari uspeli da saniraju oštećenja do kojih je došlo posle kontakta sa vozačem Red Bula, u suprotnom bi teško uopšte završio trku.

Ferstapen je uzvratio udarac u Monci, takođe u dramatičnom stilu, kada je izbacio sedmostrukog svetskog šampiona sa staze u šikani posle prve krivine, a incident je bio takav da mu je bolid završio na Hamiltonovom. Obojica su ostali bez plasmana na toj trci, a holandski automobilista je kažnjen pomeranjem za tri pozicije na startu Velike nagrade Rusije. Red Bul je u Sočiju odlučio da promeni pogonsku jedinicu na njegovom bolidu, zbog čega je startovao sa samog začelja, ali mu to nije smetalo da se u promenljivim uslovima probije i zauzme drugo mesto, iza Britanca.

Do novog njihovog žestokog okršaja došlo je u Brazilu, gde Ferstapen nije kažnjen kada je izgurao Hamiltona sa staze, a sve se nastavilo na pretposlednjoj trci, u Džedi, koja je sama po sebi donela kontroverze među kojima se ističu Masijeve ponude Red Bulu i Mercedesu oko poretka kakav bi trebalo da bude na startu kada trka bude nastavljena posle drugog prekida. Pre nego što je na stazi istaknuta crvena zastavica kada je Nikita Mazepin udario u Rasela, Hamilton je uspeo da se vrati u vođstvo koje mu je Ferstapen preoteo na startu, ali ga je Holanđanin pretekao izašavši sa staze, a njihov duel iskoristio je i Esteban Okon u bolidu Alpina.

Masi je tom prilikom Red Bulu nudio da Ferstapen prilikom restarta bude drugi, na šta je dobio odgovor da će to biti prihvaćeno ukoliko je Okon prvi. Ispostavilo se da trkački direktor zapravo nudi da bude iza Hamiltona, pošto su verovatno prvobitno zaboravili da je i Francuz učestvovao u toj borbi, pa je na kraju ustanovljen poredak: Okon, Hamilton, Ferstapen. Da je vozač austrijskog tima dobio kaznu od pet sekundi, koja se daje za takve prekršaje, svakako bi pao na treću poziciju, ali je problem bio u načinu na koji je sve odrađeno, iako je Masi posle trke rekao da te ponude nisu ništa novo, već se samo te komunikacije nisu puštale u prenosu.

I tu dolazimo do onoga što se desilo na poslednjoj trci, o kojoj je praktično sve rečeno. Vozači su na stazi odradili sve što su mogli, a direkcija trke, od koje se očekuje da drži sve konce u rukama, potpuno je zakazala. Toliko se polaže na poštovanju pravila, da bi se odlučilo da se njih ne pridržava u najvažnijem trenutku sezone – u poslednjem krugu poslednje trke sezone. I neko će jednostavno morati da plati cenu, a to bi trebalo da bude Masi, pošto je više puta otkako je preuzeo ulogu trkačkog direktora pokazao da nije sposoban za tu ulogu.

Niko od njega ne očekuje da bude Čarli Vajting, kojeg je nasledio, to je nemoguće, ali ovako deluje kao da ništa nije naučio od čoveka od kojeg je učio godinama. Njegova najgora odluka možda zapravo i nije to što je uradio u Abu Dabiju, već što je insistirao na održavanju Velike nagrade Belgije po potopu, da bi ona trajala dva kruga iza bezbednosnog vozila. I za dva kruga, konstantno u usporenom režimu, dodeljena je polovina bodova, a od trkanja nismo videli ni ’t’.

Masijeve odluke direktno su uticale na ishod šampionata, a tako ne sme da bude. Sve mora da bude rešeno na stazi, zbog čega je njegov odgovor kada mu je Toto Volf rekao da treba da prizna rezultate iz pretposlednjeg kruga u Abu Dabiju „to se zove trkanje“, iako je odlično ’spuštanje’, pomalo i licemeran. Svi mi smo želeli upravo to trkanje, ali je to u ovom konkretnom slučaju bilo moguće samo da je istaknuta crvena zastavica i da su im dali četiri kruga da se trkaju, pa neka bolji pobedi. Možda bi ishod bio isti, možda bi bio drugačiji, ali ne bismo imali gorak ukus zbog činjenice da je neko želeo da napravi šou, a da je zaboravio na samu srž sporta čiji je trkački direktor.

Sami kandidati za titulu su svaki na svoj način bili impresivni i ko god da je na kraju stigao do trona bilo bi zasluženo. Kad god bi izgledalo da je neki od njih dvojice na korak od predaje uvek bi se vraćali jači nego ranije, a možda je i najprikladnije bilo to što su pred poslednju trku bili izjednačeni po broju bodova. To je značilo da pobednik na kraju uzima sve, a to je učinio Ferstapen, koji je sačekao svoj trenutak, i to zasluženo. Hamiltonu je ponestalo sreće, koja je mnogo puta ove sezone bila na njegovoj strani, a svakako zaslužuje pohvalu za način na koji se poneo u porazu. Biće on dogodine spreman da uzvrati udarac, novi šampion će imati dodatni motiv, a nova era Formule 1 svakako bi mogla da nam pruži i neočekivne kandidate za presto. Ne znam za vas, ali ja ne mogu da dočekam 20. mart i Veliku nagradu Bahreina, iako se bura oko ove sezone neće stišati još neko vreme.

Komentari

Vaš komentar