Nova era, era bez Rosija

Jelena Trajković 3. mar. 202210:00 > 11:0112 komentara
Podeli:
Vid Voršič

Svaki sport je poseban, ali za malo koji može da se kaže da je i približno uzbudljiv kao Moto GP šampionat. On ove godine ulazi u novu eru, eru posle one koju je većim delom obeležio Valentino Rosi, koji je na kraju prošle sezone završio karijeru dugu neverovatnih 26 godina, koliko je proveo u Svetskom šampionatu.

Moto GP 2022.

Iako će ostati zabeleženo da je prethodna sezona bila ’Doktorova’ poslednja, ona je mnogim drugim stvarima ostala upamćena. Dobili smo novog šampiona, i to u momku koji je prešao trnovit put do trona, vozači svih šest proizvođača su stigli do podijuma, dobili smo nove pobednike, a ono što je možda i najvažnije razlike između najboljih i ostalih su se smanjile.

Nova era neće nužno biti mnogo drugačija zbog toga što u njoj neće biti sigurno najveće zvezde u motociklizmu svih vremena (bez sumnje!), ali biće zanimljivo videti kako će sve izgledati. Odsustvo devetostrukog svetskog šampionata će se osetiti, ali je on dugo bio daleko od svoje najbolje forme, tako da se to neće mnogo odraziti na same rezultate. Na sve ostalo izvesno hoće.

Fabio Kvartararo
© 2022 YAMAHA MOTOR RACING SRL

Ali, iako Rosija nema, bar ne u istoj ulozi, to ne znači da je vozačka postava ovogodišnjeg šampionata manje impresivna, baš naprotiv. Ukupno 24 vozača učestvovaće u kraljevskoj klasi, među njima je 14 svetskih šampiona koji su između sebe osvojili 24 titule. Nikad ranije nije bilo toliko šampiona u najjačoj kategoriji, ali je broj titula zbog Rosijevog povlačenja znatno manji nego početkom prošle godine (30), dok je rekord svih vremena 32.

Najtrofejniji među aktuelnim vozačima u kraljevskoj klasi naravno je Mark Markes, koji jedini ima titule u sve tri kategorije, a ukupno osam, od toga šest u najjačoj, u kojoj su do trona stizali i Đoan Mir i Fabio Kvartararo, i to u prethodne dve sezone. Među njima trojicom treba tražiti glavne kandidate za titulu ove godine, ali im pridružiti i prošlogodišnjeg vicešampiona Frančeska Banjaju, međutim, lista se njime zapravo i ne završava. To su samo glavni pretendenti na presto, a prava gomila vreba iz prikrajka.

Od pripadnika te gomile titule u Moto2 kategoriji osvajali su Remi Gardner, Enea Bastijanini, Aleks Markes, Franko Morbideli, Žoan Zarko i Pol Espargaro, uz već pomenute Markesa i Banjaju. Na tronu u najslabijoj kategoriji našli su se Horhe Martin, Bred Binder, Maverik Vinjales, Andrea Doviciozo i, naravno, Mir i braća Markes. Od tih vozača 12 je stizalo do najvišeg stepenika pobedničkog postolja u kraljevskoj klasi, a oni između sebe imaju 111 trijumfa. Od tog broja skoro polovina (52) pripada Markesu.

Mark Markes
Honda Racing Corporation

Posebno zanimljiva činjenica je da samo jedan vozač koji će se naći ove sezone u najjačoj kategoriji nijednom u karijeri nije osetio slast pobede, a to je Aleš Espargaro, dok preostala 23 imaju 330 trijumfa. Među njima su petorica debitanata koje smo mogli da upoznamo u nižim kategorijama, a predvodi ih šampion Moto2 kategorije Remi Gardner, a tu su još i Raul Fernandes, Marko Beceki, Fabio di Đanantonio i Derin Binder, koji stiže pravo iz Moto3. O njima smo već pisali u posebnom tekstu, u tradicionalnom predstavljanju novih klinaca.

Vratimo se favoritima. Kao i svake sezone, teško je bilo šta predvideti, posebno jer su testiranja održana na dve specifične staze, u specifičnim uslovima, a u tome nam neće pomoći ni Velika nagrada Katara, koja ne može da se poredi ni sa jednom drugom trkom u kalendaru. Međutim, ono što je i te kako jasno jeste činjenica da će Kvartararo imati izuzetno težak posao u pokušaju da odbrani titulu. Prošle godine je mladi Francuz stigao do trona jer je jedini izvukao maksimum iz Jamahe, lošijem motoru od konkurencije, a tu se najviše misli na Dukati.

Prvi utisak je da Jamaha nije napravila dovoljno veliki korak da bi Kvartararu olakšala posao u borbi za novu titulu, već mu je zapravo to otežala jer su drugi napravili značajan pomak. Vozač Jamahe jeste završio testiranja u Indoneziji kao drugi najbrži, ali je više puta iskazao nezadovoljstvo razvojem modela M1. Od japanskog proizvođača je tokom zime tražio samo jedno – veću najveću brzinu, a evidentno je da to nije dobio i to će ga izvesno koštati tokom sezone. Uz to, tim potezom Jamaha je sebi napravila poseban problem u pokušaju da zadrži Kvartarara posle ove sezone, što je i on sam priznao nedavno.

Frančesko Banjaja
© 2022 Ducati Motor Holding spa

Osim problema koje ima sa svojom Jamahom, poseban problem za Kvartarara je i to što su drugi timovi odradili mnogo bolji posao tokom zime. Na prvom mestu se tu misli na Dukati, a posebno Banjaju, koji je prošle godine više puta naglašavao da njegov plan zapravo i nije bio da se bori za titulu. Poznajući kako italijanski motociklista razmišlja, bogatiji za to iskustvo, na ubedljivo najboljem motoru na gridu, malo šta bi moglo da ga spreči u pokušaju da postane prvi čovek posle Kejsija Stonera koji je italijanskom timu doneo titulu.

Nije, ipak, sve jednostavno, pošto će se za nešto pitati i najtrofejniji vozač u šampionatu, koji je, čini se, probleme sa povredama ostavio iza sebe. I te kako je poznato koliko se Markes mučio sa povredom ruke koju je zadobio na otvaranju sezone 2020, da se vratio tek na trećoj trci prošle godine, ali njegovim nedaćama nije tu bio kraj. Tri puta je stigao do najvišeg stepenika pobedničkog postolja – na „Sahsenringu“, u Ostinu i Mizanu, a potom je u padu tokom treninga ponovo oštetio nerv u oku, sa čime je imao probleme 10 godina ranije, zbog čega je prerano završio sezonu. Pod znakom pitanja je bio nastavak njegove karijere, ali je španski motociklista uspeo da se oporavi i ranije u odnosu na sve prognoze i odlučan je u nameri da se bori za svoju devetu titulu, a čini se i da je Honda napravila pomak.

U ulozi koju ove godine ima Kvartararo prošle se nalazio Mir. Vozač Suzukija je do titule pre dve godine stigao iz prikrajka, zahvaljujući konstantnosti kojoj niko nije mogao da pripreti. A prošle godine, uprkos činjenici da je na kraju bio treći u generalnom plasmanu, šansu za odbranu titule nije ni imao jer je tim minimalno radio na razvoju novog motora. Srećom po njega, u Suzukiju su se opametili, angažovali Livija Supa za tim menadžera, a tokom testiranja je viđen i evidentan napredak.

Đoan Mir
© Suzuki Motor Corporation 2004-2022

Pomenuta četvorica su svakako glavni kandidati za titulu, a prate ih njihove timske kolege, koje iz različitih razloga nisu koristile svoje prilike prethodnih godina. Među njima se izdvaja drugi vozač Jamahe Franko Morbideli, koji je pre dve godine na starijoj specifikaciji M1 bio Mirov glavni konkurent, ali je prošle sezone imao velike probleme sa povredom kolena, zbog koje je morao i na operaciju. Italijan je sticajem brojnih okolnosti, najviše zbog odlaska Maverika Vinjalesa, neočekivano ranije prebačen u Jamahu, ali ga je povreda sprečila da se pokaže u pravom svetlu, što se očekuje od njega ove godine.

Svoje šanse prošle godine previše puta nisu iskoristili Džek Miler i Aleks Rins, koji su imali mnogo padova u trenucima kada to sebi nisu smeli da dozvole. I upravo zbog toga je pravo pitanje da li uopšte mogu da priprete i svojim timskim kolegama u Dukatiju i Suzukiju, a posle i ostalima. Ako su tokom zime uspeli da smire glavu imaćemo znatno zanimljiviju borbu za titulu, u koju bi mogao da se umeša i Pol Espargaro. Posle problematičnog prilagođavanja na Hondu čini se da je Espargaro u finišu sezone tokom testiranja pronašao baš ono što mu je potrebno, samo je ostalo da vidimo da li će to iskoristiti.

Preostala dva proizvođača čekaju svoju šansu – KTM je u nekoliko navrata znao da iznenadi u prethodne dve godine, dok Aprilija pokazuje znake napretka, ali još nije stigla do nivoa na kojem želi da bude. Na mesto šefa austrijskog tima stigao je Frančesko Đudoti iz Pramak Dukatija, a svoje nade KTM polaže u Breda Bindera i Migela Oliveiru, koji su pokazali da znaju da pobeđuju, samo ne još da mogu da budu konstantni. Obojica su primer za vozače koji znaju da zablistaju uglavnom kada se od njih to ne očekuje, a potom potpuno nestanu.

Bred Binder
© KTM Images/Polarity Photo

I na kraju stižemo do Aprilije koja je prošle godine napravila veliki napredak, ali nedovoljan za ambicije kakve ima. Italijanski tim je prošle godine zahvaljujući starijem Espargaru upisao prvi podijum u kraljevskoj klasi, na Velikoj nagradi Britanije, ali je to samo korak ka cilju, a to je borba za titulu. Aprilija je iz dobro poznatih razloga ostala bez Andree Janonea, mnogi vozači su odbili šansu da ga zamene, a onda je iznenađujuće Vinjales pohitao ka prilici da pređe u italijanski tim. Zna se do kojih granica je bio spreman da ide da bi ga Jamaha pustila da ode, što je i izdejstvovao i već prošle sezone je debitovao za Apriliju. Bilo bi lepo kada bi se i italijanski tim pridružio borbi pri vrhu, ali ćemo sačekati nekoliko trka da bismo videli da li je to zaista i realnost.

I sad dolazimo do pitanja da li je realnost da se neki od privatnih timova umešaju u borbu za titulu. Morbideli je u Petronas Jamahi pokazao da je to moguće, a čini se da najveću šansu za to ove sezone ima Horhe Martin na Pramak Dukatiju. Mladi Španac je prošle godine bio najbolji među debitantima, slavio je na „Red Bul ringu“, nizao je pol pozicije, ali ga je povreda onemogućila da bude još bolji. Njegov timski kolega Žoan Zarko je čak jedno vreme vodio u generalnom plasmanu, zahvaljujući nizu podijuma u prvom delu sezone, ali je posustao. Martinova pobeda promenila je odnos snaga u timu, ali od obojice treba očekivati da će začiniti borbu na vrhu.

Pored dvojice fabričkih vozača, kao i dvojca Pramaka, na Dukatiju će se naći i vozači još dva tima – Gresinija i VR46. Gresini se odvojio od Aprilije i svoje nade polaže u izuzetno zanimljivu vozačku postavu koju čine Enea Bastijanini i Fabio di Đanantonio, a lepo je videti da je udovica Fausta Gresinija odlučila da vodi tim u njegovu čast. Sveitalijansku postavu očekivano ima i tim Valentina Rosija koji sada samostalno učestvuje u kraljevskoj klasi, posle prošlogodišnje saradnje sa Avintijom, a za njega će voziti Luka Marini i Marko Beceki.

Aleš Espargaro
motogp.com

Posle Rosijevog povlačenja najiskusniji vozač u šampionatu je Andrea Doviciozo, koji se vratio u finišu prošle sezone i braniće boje RNF Jamahe, novog tima koji je osnovao Razlan Razali pošto je Petronas odlučio da povuče sponzorstvo. Popularni Dovi će na raspolaganju imati fabričku Jamahu, ali je pitanje da li će mu ona omogućiti da se bori za titulu, kao što je bio slučaj od 2018. do 2020. godine dok je bio u Dukatiju. Male su šanse da će imati neku drugu priliku za to, pošto je više puta naglasio da predstojećoj sezoni pristupa kao svojoj poslednjoj. Ono što će svakako biti dobro za njegov tim jeste činjenica da mlađi Binder uz sebe u timu ima osobu od koje će moći mnogo da nauči.

I ostaju nam još dva tima – LCR Honda i Teh3 KTM. Tim Lučija Čekinela je zadržao identičnu vozačku postavu kao prošle godine – Aleksa Markesa i Takakija Nakagamija, koji nikako nisu uspevali da ovladaju Hondom. Neki od problema su rešeni, ali je pitanje za šta će to Markesu i Nakagamiju biti dovoljno, posebno zbog činjenice da je tim pre nekoliko godina zahvaljujući Kalu Kračlouu znao i da pobeđuje. Teh3 je nasledio šampionsku postavu Red Bul KTM Ajo tima iz Moto2 kategorije – Remija Gardnera i Raula Fernandesa, koju čeka teško prilagođavanje na najjaču klasu. Ali, kada se obojica prilagode mogli bi da budu spektakularni.

Nas svakako čeka spektakularna sezona koja će brojati rekordnu 21 trku širom sveta, a sve to ćete moći da pratite ekskluzivno na kanalima Sport Kluba. Tokom ove godine ćemo više biti prisutni na trkama, tako da možete da očekujete mnogo ekskluzivnih materijala, počevši od otvaranja sezone u Kataru. Mi smo spremni, nadamo se da ste i vi! 🙂

Komentari

Vaš komentar