Neki novi klinci vol. 11

Jelena Trajković 2. mar. 202210:00 > 14. mar. 2022 22:509 komentara
Podeli:
Remi Gardner
© KTM Images/Polarity Photo

Nova sezona, ista priča. Svake godine u kraljevsku klasu ulazi sjajna generacija novajlija koje smo upoznali u nižim kategorijama, a sezona koja startuje predstojećeg vikenda nije ništa drugačija.

Priče o novajlijama

Ovogodišnja klasa rukija broji petoricu vozača koje predvodi aktuelni šampion Moto2 kategorije, tu su i njegov veliki rival koji preti da postane velika zvezda, dvojica Italijana koji su i te kako interesantni, ali i momak koji je preskočio Moto2 kategoriju da bi stigao u najjaču klasu. Svaki od njih je imao svoj put, svaki je i te kako drugačiji, a u narednim mesecima pokazaće da li su napravili ispravan potez ili su možda požurili kada im se pružila šansa da se okušaju u kraljevskoj kategoriji.

Prošle godine je titulu najboljeg novajlije poneo Horhe Martin, koji je imao fantastičnu sezonu, uprkos činjenici da je zbog povrede propustio četiri trke. Već na drugoj trci u najjačoj klasi osvojio je pol poziciju i došao do prvog podijuma, da bi potom usledila povreda u Portugalu, ali je te nedaće brzo ostavio iza sebe. Na Velikoj nagradi Štajerske našao se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja i ekipi Pramak Dukatija doneo je prvi trijumf u istoriji. Do kraja sezone je imao mnogo uspona i padova, što je svakako i posledica nedovoljne fizičke spreme posle povrede, ali se još dva puta našao na podijumu i isto toliko puta startovao sa pol pozicije.

U borbi za najboljeg rukija Martin je najvećeg konkurenta imao u Enei Bastijaniniju, koji je bio znatno konstantniji od Španca, a na kraju ih je delilo devet bodova. Mladi Italijan, koji je branio boje Avintije, konstantno je napredovao da bi zablistao na dvema trkama na stazi “Marko Simončeli”. Oba puta je u samom finišu nadmudrio znatno iskusnije vozače i stigao do podijuma, a još 12 trka je završio među osvajačima bodova.

Marko Beceki
Mooney VR46 Racing Team

Pored njih dvojice, u prošlogodišnjoj klasi novajlija našla su se još dvojica Italijana – Bastijaninijev sada već bivši timski kolega Luka Marini i Lorenco Savadori. Mlađi brat Valentina Rosija dobio je priliku u ‘Doktorovom’ timu i sezonu je završio sa 41 bodom, a najbolji rezultat bilo mu je deveto mesto na Velikoj nagradi Emilije Romanje, na kojoj je prvi put u karijeri startovao iz prvog reda. Od vozača koji su odvozali pune sezone iza Marinija su se, inače, našli Iker Lekuona i Danilo Petruči, dok Savadori ne može da se ubroji među njih jer je dugo odsustvovao zbog povrede. Italijan je na Apriliji osvojio samo četiri boda, a najbolji plasman mu je bilo 14. mesto u Portugalu.

U ulogama koje su prošle godine bile poverene njima ove sezone naći će se Remi Gardner, prošlogodišnji šampion Moto2, njegov glavni rival i ujedno timski kolega Raul Fernandes, dvojica Italijana Marko Beceki i Fabio di Đanantonio, kao i Derin Binder, koji u kraljevsku klasu stiže pravo iz Moto3. I kao i svake sezone pred samu najavu predstavljamo buduće zvezde i krećemo od jedinog šampiona među njima…

Remi Gardner

Remi je sin šampiona kraljevske klase iz 1987. godine Vejna, a da krv nije voda pokazao je prošle godine kada je potpuno stasao i stigao do trona. Doduše ne kao njegov otac u najjačoj kategoriji, već u Moto2, ali titula je titula, zar ne? S obzirom na to iz koje porodice je to što se odlučio za motociklizam nije bilo nikakvo iznenađenje, a imao je dobru polaznu tačku jer se još u ranim tinejdžerskim godinama preselio u Evropu iz Australije.

Remi Gardner
© KTM Images/Polarity Photo

Garner se do Svetskog šampionata probijao kroz špansko prvenstvo, da bi u Moto3 kategoriji debitovao 2014. godine, kada je dobio priliku umesto povređenih vozača. Te godine je osvojio i svoj prvi bod, zauzevši 15. mesto na Velikoj nagradi Malezije, da bi naredne sezone dobio priliku u CIP timu, na Mahindri. Bio je izuzetno konstantan, ali je tek u nekoliko navrata stizao do bodova, a 2016. godine je trebalo da vozi za AGP rejsing, ali se taj tim povukao iz klase. Umesto toga sezonu je započeo u Evropskom šampionatu u Moto2 klasi, da bi potom usledio poziv da na “Katalunji” vozi umesto Alesandra Tonučija, posle čega je zadržao mesto u ekipi Taska rejsinga.

U narednim sezonama je u pojedinim trenucima znao da zablista, ali nedovoljno da bi neko pomislio da je materijal za šampiona. Osvajao je bodove, ali bolje od petog mesta nije mogao sve do 2019. godine kada se nešto promenilo. Na drugoj trci sezone, Velikoj nagradi Argentine, došao je do prvog podijuma, a iako nije takav uspeh uspeo da ponovi do kraja godine njegov napredak je bio evidentan. Te sezone je vozio za SAG, mesto u tom timu je zadržao i za 2020, a problemi sa povredama onemogućili su ga da se možda i umeša u borbu za titulu. Ipak, na zatvaranju sezone je došao do prve pobede u karijeri, a prethodno je zabeležio još tri podijuma, što je bila savršena podloga za ono što će uslediti.

I prošle godine je Remi uspeo da postane drugi član porodice Garner koji je došao do šampionske krune. Na prvu pobedu je čekao do šeste trke, vožene u Muđelu, ali do tada je bilo očigledno da bi to mogla da bude njegova sezona. Do letnje pauze najlošiji rezultat bilo mu je četvrto mesto na “Katalunje”, a na ostalim trkama je ostvario tri trijumfa, četiri druga mesta i jedno treće. Kada je sezona nastavljena nije uspeo da zadrži isti ritam, odustajanjem u Ostinu je vratio svog timskog kolegu Raula Fernandesa u borbu za titulu, ali je od tada odradio sve šta je trebalo da bi stigao do trona. Tada je već bio potvrđen njegov prelazak u kraljevsku klasu i povratak u Teh3, a ponovna saradnja sa Erveom Ponšaralom samo može dobro da mu donese, ali ćemo videti za kakve rezultate će to biti dovoljno.

Raul Fernandes

Iako je Gardner jedini šampion među novajlijama, Fernandes je možda najtalentovaniji od sve petorice. Još nije stigao do trona, iako je imao šansu, kako u Moto3, tako i Moto2 kategoriji, a brojni timovi tokom prošle godine su se otimali za njega. On je želeo u Jamahu, ali je KTM imao potpisan ugovor sa njim i iskoristio je klauzulu po kojem ga je zadržao, ali ne u fabričkoj ekipi, već u Teh3. Blago je reći da Fernandes nije bio srećan zbog toga, ali tek ćemo videti kako će se ta situacija razvijati.

Raul Fernandes
© KTM Images/Polarity Photo

Uglavnom, pre ulaska u Svetski šampionat, mladi Španac je dve sezone proveo u Red Bulovom kupu novajlija, u kojem je u prvoj bio sedmi u generalnom plasmanu, a u drugoj osmi. U toj drugoj je kao zamena debitovao u Moto3 klasi i impresionirao je sve osvajanjem 11. mesta na Velikoj nagradi Valensije. Na pravi debi je morao da sačeka još nešto više od dve godine, ali je u međuvremenu postao svetski juniorski šampion, a priliku da ga angažuje iskoristio je Aspar. Ta njegova prva sezona bila je prava za učenje, na skoro svim trkama koje je završio osvojio je i bodove, ali je imao i šest odustajanja.

Pravo lice pokazao je pre dve godine, bio je izuzetno konstantan, a u prilog tome ide činjenica da je zabeležio samo jedno odustajanje. Međutim, iako je bio izrazito brz u kvalifikacijama mnogo vremena mu je bilo potrebno da bi stigao do prvog podijuma, a to je učinio u Aragonu. Slast pobede prvi put osetio je na Velikoj nagradi Evrope u Valensiji, ali je tada već bilo kasno da se umeša u borbu za titulu. Ipak, na sjajan način je završio sezonu trećim mestom i pobedom u Portugalu, a već od njegove prve trke u Moto2 bilo je jasno da će prilagođavanje na tu klasu biti mnogo lakše nego što je iko mogao da zamisli.

Fernandes je pokazao neverovatnu brzinu, u kvalifikacijama mu nije bilo ravnog, a realno su ga samo njegove greške koštale u borbi za titulu, u kojoj ga je Gardner pobedio za četiri boda. Imao je osam pobeda, tri više od Australijanca, ali je isto tako na tri trke ostao bez plasmana zbog izletanja. Po završetku sezone je izjavio kako je on zapravo “moralni šampion”, svoju ekipu je optužio da je u nekoliko navrata radila protiv njega, a kao što je već pomenuto nije krio ni svoje mišljenje o tome da ga KTM zadrži. Ipak, pomirio se sa time i ne krije kakve ambicije ima u kraljevskoj klasi, a kada se uzme u obzir kako se prilagođavao na Moto3 i Moto2 nikako ga ne treba otpisivati.

Marko Beceki

Beceki je četvrti polaznik Akademije Valentina Rosija koji je stigao u kraljevsku klasu, posle Franka Morbidelija, Frančeska Banjaje i Luke Marinija, čiji će ponovo biti timski kolega, i to baš u timu devetostrukog svetskog šampiona koji će se ove godine samostalno takmičiti, a ne u okviru partnerstva sa Avintijom. Mladi Italijan je mnogo puta poslednjih sezona naglašavao da mu je ‘Doktor’ praktično spasao karijeru, prošle godine je čak odbio mesto u Apriliji jer je smatrao da nije spreman za najjaču kategoriju, a čini se da sada jeste.

Marko Beceki
Mooney VR46 Racing Team

Pre debija u Svetskom šampionatu Beceki se takmičio u italijanskom šampionatu, kao i Svetskom juniorskom prvenstvu. U Moto3 kategoriji debitovao je na Velikoj nagradi Katara 2015. godine na kojoj je ostao bez plasmana, a u još tri navrata te sezone i naredne je dobijao specijalne pozivnice. Prvu ‘pravu’ sezonu imao je 2017. godine, kada je i počeo da radi sa Rosijem, a najbolji plasman tada imao je u Japanu kada je bio treći. Usledio je prelazak iz CIP tima u Pristel, sa kojim se borio za titulu naredne sezone, a već na drugoj trci, u Argentini, prvi put se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja.

Mnogo uspona i padova koštalo ga je te sezone kada je titula otišla u ruke Horhea Martina, ali je skrenuo pažnju na sebe sa tri pobede i još šest podijuma. Sledeće godine prešao je u srednju kategoriju i to je za njega bila sezona za privikavanje na klasu, što mu se kasnije isplatilo kada je prešao u Skaj VR46 tim. Prvi trijumf u Moto2 ostvario je na Velikoj nagradi Štajerske 2020. godine, ali su ga tri odustajanja u sezoni na koju je i te kako uticala pandemija koronavirusa koštala da se umeša u borbu za titulu. Prošle godine je bio najbolji među ostalima, pošto dvojcu Red Bul KTM Ajo tima niko nije bio ravan. Mladi Italijan se poprilično smirio u odnosu na prethodne godine, a njegov skor tokom prošle sezone bio je jedna pobeda, uz šest podijuma. Prelazak u Moto GP je zaslužio, sigurno mu je žao što neće na stazi odmeriti snage sa svojim mentorom, ali će mu rad sa njim svakako poslužiti da napreduje.

Fabio di Đanantonio

Popularni Diđa nije u nižim kategorijama pokazao onoliko koliko se od njega očekivalo otkako je stigao u Svetski šampionat posle osvojenog drugog mesta u Red Bulovom kupu novajlija 2015. godine. Ipak, povremeni trenuci sjaja, kao i sjajna saradnja sa ekipom Gresinija, čije boje je branio u četiri od prethodnih šest sezona, doprineli su tome da ga ove godine vidimo u kraljevskoj klasi.

Fabio di Đanantonio
motogp.com

Mladog italijanskog motociklistu je u borbi za titulu u Kupu novajlija pobedio Bo Bensnajder koji se zapravo lošije snašao u Svetskom šampionatu od njega. Na debiju u Moto3 kategoriji, na Velikoj nagradi Valensije 2015, Di Đanantonio je zauzeo 23. mesto, a od tada je konstantno napredovao. Tokom prve sezone bio je šesti u plasmanu, uz tri podijuma, da bi naredne godine napredovao za jednu poziciju, a potom 2018. se i borio za titulu koju je, kao što je već pomenuto, osvojio Martin. Te godine Italijan je trijumfovao u Brnu i u Tajlandu, još četiri puta je stigao do podijuma, ali vozaču Aspara niko nije bio ravan.

Usledio je prelazak u Moto2, u ekipu Spid Apa, u kojoj je proveo dve sezone, a zapravo je njegova prva bila mnogo bolja od druge, tokom koje je imao previše odustajanja i trka van bodova. Prelazak u Gresini nagovestio je i njegov transfer u kraljevsku klasu ove godine, s obzirom na to da se znalo da će Aprilija postati samostalan tim, a Diđa je opravdao to poverenje. Napravio je nekoliko grešaka, ali je i timu dao nadu posle smrti svog mentora Fausta Gresinija i izuzetno konstantnim rezultatima u drugom delu sezone se na najbolji način oprostio od srednje klase. Teško je predvideti šta se od njega može očekivati u kraljevskoj klasi, ali je na njegovoj strani to što će voziti za tim koji izuzetno dobro poznaje, a imaće i timskog kolegu sa kojim sjajno sarađuje.

Derin Binder

I na kraju stižemo do mlađeg od braće Binder – Derina. Njegov ulazak u kraljevsku klasu znači da ćemo ove sezone imati tri para braće, pošto su tu već braća Espargaro i Markes. Derin izvesno nije talentovan kao Bred, zapravo nije imao ni izbliza dobre rezultate kao njegov brat, a takođe se poslednjih godina više nalazio u centru pažnje zbog incidenata na stazi nego zbog dobre vožnje. Međutim, njegov ulazak u kraljevsku klasu je plod rada nekadašnjeg tima koji je sponzorisao Petronas, iz kojeg se izrodio nov – RNF Jamaha, čije boje će braniti ove godine.

Derin Binder
motogp.com

Malezijski tim je kao glavni cilj svoj projekta poslednjih sezona istakao napredak njihovih vozača iz Moto3, kroz Moto2 do kraljevske klase. I kada je Petronas povukao svoju podršku, nije bilo druge opcije osim da se tim povuče iz nižih klasa i koncentriše na najjaču. A kada je došlo vreme za izbor drugog vozača, uz Andreu Dovicioza, u konkurenciji Džona Mekfija, Ćavija Vjerhea i Džejka Diksona, Binder je zaista bio logičan izbor. I to iako je njegova vožnja prošle sezone u previše navrata bila diskutabilna, ali se svi nadaju da će ga prelazak u kraljevsku klasu osvestiti.

Mlađi Binder je u Svetski šampionat stigao 2015, tri i po godine posle Breda, i u prvoj sezoni nije osvojio nijedan jedini bod. Imao je previše odustajanja u svoje prve dve sezone, ali je ipak 2016. u Australiji došao do najboljeg plasmana – četvrtog mesta. I u sezonama koje su usledile imao je mnogo uspoma i padova, da bi 2018. dobio priliku u Red Bul KTM Ajo timu, sa kojim je njegov brat osvojio titulu dve sezone ranije. Sa tom ekipom je došao do prvog podijuma, da bi potom dve godine proveo u CIP timu.

Slast prve pobede osetio je na Velikoj nagradi Katalonije 2020. godine, a potom je dobio priliku u Petronasu. Sezonu je otvorio podijumima u Kataru, da bi potom na tri trke zaredom ostao bez bodova, iako je na svakoj stigao do cilja. Od tada je zapravo bio izuzetno konstantan, osim na “Sahsenringu” bio je u Top10, ali je na pretposlednjoj trci, Velikoj nagradi Algarvea, zbog karambola koji je izazvao diskvalifikovan. Od tada su mnogi dovodili u pitanje odluku malezijskog tima da ga angažuje, i to tako što će preskočiti Moto2 kategoriju, ali je Razlan Razali ostao pri svojoj odluci. U tom timu su pre tri godine iznenadili mnoge angažovanjem Fabija Kvartarara, pa je vrlo moguće da su u Binderu videli nešto što mnogi nisu. Odgovor ćemo dobiti u narednim mesecima…

Tradicionalnim predstavljanjem novajlija započinjemo najavu sezone u Moto GP šampionatu, koji ćete i ove godine kompletan pratiti ekskluzivno na kanalima Sport Kluba. Sezona startuje predstojećeg vikenda u Kataru, a narednih dana čekaju vas najava i javljanja ekipe direktno sa staze “Losail”.

Komentari

Vaš komentar