Fenomen Bajern

Podeli:
Sebastian Widmann/Bongarts/Getty Images

Bekenbauer, Henes, Rumenige, Kan, Salihamidžić... Niz će biti nastavljen, a razne su projekcije ko će sve od asova Bajerna ući u upravu nemačkog giganta.

Verovatno bi navijači većine klubova voleli da su na čelu bivši igrači, legende i da obavljaju fantastičan posao kao kada su bili na terenu. Sa ovih prostora pečat je ostavio Dragan Džajić, koji je i kao igrač i kao funkcioner sa Crvenom zvezdom ostvario mnogo. Ali, mnogo je više primera gde je sve krenulo po zlu i tu ne mislim samo na klubove iz bivše Jugoslavije. Generalno u svetu to nije čest slučaj (pogledajte samo primer Paola Maldinija trenutno u Milanu), a raritet je da jedan klub u kontinuitetu na čelu ima bivše zvezde i da sa njima ređa uspehe. To je uspeo Bajern iz Minhena, a deluje da će se tradicija nastaviti jer se spremaju novi lideri u upravi.

Povezano

Ništa u životu nije slučajno. Jedan od osnivača Bajerna bio je Franc Džon, koji je sa još deset fudbalera tadašnjeg MRV 1879 Minhen osnovao novi klub – Minhen fudbalski klub Bajern, a upravo je on bio izabran za predsednika. Inače, Franc Džon je osnovao udruženje fudbalskih sudija u Bavarskoj. Na čelu kluba je bio od 1900. do 1903. godine kada ga je nasledio Viljem Heselink. U pitanju je Holanđanin koji je osnovao Vitese (doduše prva namena kluba je bila da se igra kriket, ali je fudbal brzo preuzeo primat). On je došao u Minhen kako bi studirao filozofiju i hemiju, a igrao je i fudbal za Bajern. Došao je 1902. godine, a posle prve sezone u kojoj je bio najbolji igrač, preuzeo je i ulogu trenera i ulogu predsednika kluba. Naravno, ovo su bila neka poptuno druga vremena, pa je tako nešto bilo moguće. Heselink se vodi i kao prvi reprezentativac neke strane zemlje koji je igrao za Bajern.

Čovek koji je ostao upisan u istoriju Bajerna je Kurt Landauer. On je sa 17 godina postao igrač Bajerna, bilo je to 1901. godine. Igrao je za Bajern, ali je morao na kratko da se odseli u Lozanu, pa se vratio u Minhen 1905.. Prvi put je za predsednika kluba izabran 1913. Ali je njegov mandat trajao samo godinu dana jer je počeo Prvi svetski rat. Landauer je inače bio šef marketing odeljenja u dnevnim novinama Nojeste Nahrihten Minhen, koje su u stvari preteča Zidojče Cajtunga. Posle rata ponovo je izabran za predsednika kluba i na tom mestu je bio sve do 1933. godine (uz kratak period gde nije bio na čelu 1921-22). Sa njim u predsedničkoj fotelji Bajern je osvojio svoju prvu titulu 1932. godine.

Bongarts/Getty Images

Ali, godinu dana kasnije morao je da napusti klub iz političkih razloga, nije bio podoban nacistima. Landauer je bio Jevrejin, a 1938. godine je uhapšen i odveden u logor Dahau. Međutim, pošto je učestvovao u Prvom svetskom ratu pušten je iz logora nakon 33 dana i zatim je prebegao u Švajcarsku, a samo jedan član njegove porodice je preživeo Holokaust. Bajern je 1940. godine otputovao u Ženevu na revijalni meč protiv reprezentacije Švajcarske, a kada su igrači primetili u publici bivšeg predsednika krenuli su redom da ga pozdravljaju. Priča se da su nakon toga primali pretnje od Gestapa. Kada se završio Drugi svetski rat Landauer se još jednom vratio u Minhen gde je opet izabran za predsednika kluba. Ukupno je proveo 18 godina kao predsednik kluba, najduže u istoriji i doneo je Bajernu prvu titulu. Zato je jedan od šestorice počasnih predsednika, a tu su još Franc Džon, Zigfrid Herman, Vilhelm Nojdeker, Franc Bekenbauer i Uli Henes. Ako vas zanima više stvari o Landaueru potražite TV seriju koju je 2014.godine o njemu snimila Bajerišer Rundfunk kompanija.

Samo kratko da pomenemo i preostalu dvojicu sa spiska počasnih predsednika, a koji nisu igrači. Herman je dugo bio član Bajerna, na čelu mlađih kategorija skoro dve decenije, a u dva navrata bio je predsednik. Bio je i šef policije u Minhenu i poznat je po tome što je 1925 .godine zabranio govor Adolfa Hitlera u Minhenu (kasnije je zbog toga degradiran u policiji), a kao predsednik Bajerna je 1934. godine doneo odluku da Jevreji mogu da ostanu članovi kluba. Vrlo brzo nakon toga je smenjen. A Vilhelm Nojdeker je tvorac modernog Bajerna i čovek koji je napravio čuvenu generaciju koja je donela prvi trofej Kupa šampiona sa Bekenbauerom, Milerom, Majerom, Brajtnerom… Ujedno je Nojdeker na mesto trenera doveo i Zlatka Čajkovskog, a postavio je i prvog sportskog direktora u bilo kom nemačkom klubu, to je bio Robert Švan.

Da se vratimo na temu posle ovog kratkog osvrta na dva počasna predsednika. Legendarni Franc Bekenbauer je igrao za Bajern od 1964. do 1977. godine, osvojio je četiri titule prvaka Nemačke, četiri puta Kup Nemačke, tri Kupa šampiona, jedan Kup pobednika kupova i jedan Interkontinentalni kup. On je ulogu lidera doveo do savršenstva, a za Bajern je odigrao 582 meča i dao je 74 gola. Bio je u dva navrata i trener Bajerna, titulu je osvojio u sezoni 1993/94, a osvojio je Kup UEFA 1996. godine. Naravno, treba podsetiti da je Bekenbauer uz Dešama i Zagala jedini koji je osvajao Svetsko prvenstvo i kao igrač i kao trener… A predsednik Bajerna je postao 1994. godine i na tom mestu bio je sve do 2009. godine. Bajern je u tom periodu osvojio osam titula prvaka, šest pehara Kupa Nemačke, jednu Ligu šampiona, jedan Kup UEFA, jedan Interkontinentalni kup.

Bongarts/Getty Images

Bekenbauera je na mestu predsednika nasledio Uli Henes. Njih dvojica su delili svlačionicu punih sedam godina u Bajernu, od 1970. do 1977.godine kada je Bekenbauer otišao, a Henes je karijeru završio dve godine kasnije (imao je samo 27 godina, a za sve je kriva povreda kolena u finalu Kupa šampiona protiv Lidsa 1975. godine). Henesa je iz amaterskog Ulma u Bajern doveo čuveni Udo Latek. Za Bajern je odigrao 336 mečeva i dao 115 golova. Kao igrač je osvojio tri titule prvaka, jedan nacionalni Kup, tri Kupa šampiona i jedan interkontinentalni kup. Odmah po završetku igračke karijere postao je komercijalni direktor/generalni menadžer u klubu. Na tom mestu je proveo punih 30 godina i zaslužan je za mnoga dostignuća Bajerna. A nakon 30 godina na toj poziciji preuzeo je funkciju predsednika. 

Od njegovog ulaska u upravu kluba  Bajern je do sada osvojio 24 titule prvaka, 14 pehara u Kupu Nemačke, dve Lige šampiona, Kup UEFA, UEFA Superkup, Interkontinentalni kup i Svetsko klupsko prvenstvo. Naravno, sa njim je porasla i vrednost Bajerna, kao i godišnji obrt novca. Henes je bio i jedan od glavnih ljudi u projektu izgradnje Alijanc arene, koju je Bajern isplatio pre roka i to čak 16 godina ranije. Eto kakav su posao za vreme svoje vladavine napravili Bekenbauer, Henes i Rumenige. Inače, Henes je preživeo pad aviona 1982. godine, kada je putovao na prijateljsku utakmicu Zapadne Nemačke. Preostale tri osobe koje su bile u avionu su poginule, a on je prošao samo sa lakšim povredama. Sada o Henesu svi pričaju zbog vremena koje je proveo u zatvoru, ali treba napomenuti da je on finansijski pomogao (što lično, što kroz organizovanje prijateljskih humanitarnih mečeva) nekoliko klubova – Herti, Borusiji Dortmund, Minhenu 1860, Hanzi, Sankt Pauliju. A pomagao je i bivšim igračima Bajerna koji su se mučili sa depresijom poput Dajslera i Brena, dok je pomogao i Gerdu Mileru, koji je imao problem sa alkoholom.

Došli smo i do crnog dela za Henesa i Bekenbauera, mada mnogo više za Henesa, koji je bio u zatvoru zbog utaje poreza. U aprilu 2013. godine pokrenut je postupak protiv njega jer su otkriveni računi u Švajcarskoj banci, koji su mu služili da izbegne plaćanje poreza. Iznos o kome se pričalo je bio pozamašan, između 3,2 i 7 miliona evra na ime poreza. Ali, kada je počelo suđenje Henes je rekao da je taj iznos 28,5 miliona evra. Osuđen je na tri i po godine zatvora 13. marta 2014. godine, a istog dana se i povukao sa funkcije. 

Thomas Lohnes/Getty Images

Kada se pominje ova priča za Henesa treba istaći da je i Bekenbauer imao svoje probleme, doduše u mnogo manjoj meri. On je optužen da je primao mito kada se odlučivalo o domaćinu Mundijala 2018. i 2022. godine. Njega je Etički komitet FIFA suspendovao iz fudbala na 90 dana jer nije hteo da sarađuje u istrazi oko pomenutih Mundijala. Kasnije je kažnjen sa 7.000 franaka zbog toga, ali je u međuvremenu rešio da ipak sarađuje. Sve se smirilo nakon toga, ali je u oktobru prošle godine „Black Mirror Leaks“ objavio i-mejl prepisku Bekenbauera i njegovog savetnika Fedora Radmana sa članom ruskog parlamenta Sergeja Kapkova da je trebalo da dobiju tri miliona evra da glasaju za Rusiju da bude domaćin Svetskog prvenstva. Navodno je kasnije taj novac i legao na njihove račune… O njemu se pričalo i da je bio umešan u pranje novca 2006. godine kada je Nemačka organizovala Mundijal, ali za sada ništa nije dokazano. I to su mrlje koje Bekenbauer i Henes nikada neće moći da izbrišu. 

Ali, da se vratimo na Henesa. On je iz zatvora je pušten 2016. godine i u novembru je sa 97% glasova ponovo postao predsednik kluba, gde je ostao do novembra prošle godine. Napravio je tada još jedan skandal, zbog kog su ga mnogi kritikovali, zabranio je legendarnom Paulu Brajtneru da prati mečeve iz lože jer je kritikovao igru tima. Ukupno je proveo 49 godina u Bajernu, od čega preko 40 kao funkcioner, a za to vreme su rezultati fascinantni. Kada je postao generalni menadžer 1. maja 1979.godine Bajern je imao 12 zaposlenih, 12 miliona maraka prihoda i osam miliona maraka duga. Prema izveštaju od pre dve godine Bajern ima preko 1.000 zaposlenih i godišnji prihod od 657,4 miliona evra.

A čovek koji nije bio na mestu predsednika kluba, ali ima podjednako veliku ulogu u svemu je Karl-Hajnc Rumenige. On je kao igrač bio deset godina u Bajernu, od 1974. do 1984. godine kada je prešao u Inter. Tri puta je bio najbolji strelac Bundeslige, a sa Bajernom je osvojio dve titule prvaka države, dva nacionalna Kupa, dva Kupa šampiona i Interkontinentalni kup. Fantastično je sarađivao sa Paulom Brajtnerom, njihovi dupli pasovi su izgledali perfektno, pa su ih mediji u Nemačkoj nazivali Brajtnige (nešto poput nadimka Roberi za tandem Riberi – Roben). Rumenige je bio izvrstan napadač, izuzetno brz sa sjajnim driblingom, a u dresu Bajerna je na 422 utakmica dao 217 golova. Od 1991. godine je bio na mestu potpredsednika kluba, sve do februara 2002. kada je postavljen za predsednika izvršnog odbora ćerke firme FC Bayern Munchen AG. On je uvek bio zadužen za kontrolu menadžmenta i komunikacije, kao i prezentovanje Bajerna u Nemačkoj i u svetu. Od 2002. godine ima i veće ingerencije.

Friedemann Vogel/Bongarts/Getty Images

Još je na poziciji predsednika pomenute kompanije čuveni Kale, koji se sada pita za većinu stvari u klubu i on je prelomio da će Hansi Flik ostati trener. Naravno, pitaće se još 64-godišnji Rumenige još neko vreme za sve u Bajernu, a mesto predsednika kluba od Henesa je preuzeo Karl Hopfner, koji je u Bajernu od 1982. godine kada se prijavio za posao preko oglasa (nije šala).

Ali, Bajern priprema teren i za odlazak Rumenigea… Došli su na red ljudi iz generacije koja je osvojila Ligu šampiona 2001. godine. Hasan Salihamidžić je sportski direktor Bajerna od 2017. godine i nema sumnje da će napredovati. Već sada se spekuliše o novoj poziciji u klubu za nekadašnjeg reprezentativca BiH koji je za Bajern igrao od 1998. do 2007. godine i osvojio šest salatara, četiri Kupa Nemačke i jednu Ligu šampiona.

A naslednik Rumenigea je ni manje ni više nego Oliver Kan. On je branio za Bajern 14 godina, osvojio 22 trofeja, a prilikom imenovanja na novu poziciju rekao je i sledeće:

“U igračkim danima, bio sam veoma zainteresovan i za ekonomiju. Tada sam studirao, ali i praksa je od velikog značaja. Osnovao sam dve kompanije i dosta naučio tokom tog procesa”.

Kan od 1. januara ove godine ima funkciju u Nadzornom odboru FC Bayern Munchen AG, gde je Bajern vlasnik 75% kompanije, a tri velika sponzora imaju u vlasništvu 8,33%.

Bajern ne mora da brine za budućnost, sa ovakvom idejom i ovakvim ljudima. I svi uvek naglašavaju jednu stvar, bitno je da znaju kako klub funkcioniše. Tako je i sa Flikom, koji je takođe bio igrač, a nemojte se začuditi ako posle trenerske karijere dobije i neku funkciju u upravi (već ima iskustva u tome). A pitanje je samo vremena kada će na neku poziciju doći i igrači iz generacije koja je 2013. godine osvojila Ligu šampiona, možda Filip Lam ili Bastijan Švajnštajger ili jednog dana kada završi karijeru Tomas Miler. Znaju u Bajernu šta rade i teško da će se ova dominacija prekinuti.