Čelsijeva prva legija stranaca

Lazar Jovanović 15. maj. 20208:00 > 12:15
Podeli:
Gary M Prior /Allsport

Đanluka Vijali je bio na klupi tog 26. decembra 1999. godine, a prvi put u istoriji engleskog fudbala videli smo startnih 11 gde nije bio nijedan Britanac.

Bilo je samo pitanje vremena kada će se to desiti od onog dana kada je ukinuto pravilo da samo tri stranca mogu da budu u timu. Bilo je to pre vremena kada je Roman Abramovič ušao u klub sa svojim milionima, bilo je to vreme kada je Čelsi imao drugačiji izgled, kada je imao samo jednu titulu prvaka Engleske, a do tih devedesetih i samo po jedan FA i Liga kup, kao i jedan pehar Kupa pobednika kupova. Jedinu titulu plavci su osvojili u sezoni 1954/55, FA kup su uzeli u sezoni 1969/70, Liga kup 1964/65, a Kup pobednika kupova u sezoni 1970/71. Čelsi je bio u velikim problemima početkom osamdesetih godina, a tada je za jednu funtu Ken Bejts kupio klub. On je bio vlasnik sve do 2003. godine kada je prodao klub Romanu Abramoviču i on je najzaslužniji za uspehe tokom devedesetih godina. Kada je Bejts kupio Čelsi, klub je bio na ivici ispadanja u treću ligu (prvi put u istoriji), ali je godinu dana kasnije izborio plasman u elitu. Tada su bili i problemi sa stadionom, pošto je Stamford Bridž prodat ljudima koji su ga izgradili, ali je Bejts i to uspeo da reši, doduše deset godina kasnije. Čelsi je igrao u prvoj sezoni PL, ali nije imao veliku ulogu oko raspodele trofeja.

Sreća se konačno osmehnula plavcima 1996. godine kada je na mesto trenera-igrača postavljen Rud Gulit, koji je postao prvi Holanđanin na klupi jednog premijerligaša. Došla su i velika imena – Đanluka Vijali, Đanfranko Zola i Frank Lebef, potpisao je i Roberto Di Mateo, a ulaganja su se isplatila, osvojen je FA kup pobedom u finalu protiv Midlzbroa 2:0. Golove su postigli Di Mateo i Njuton. Ako se neko od mlađih pita otkud Midlzbro u finalu, treba samo reći da su tada za njih igrali Žuninjo, Ravaneli, Festa, a da ih je sa klupe vodio Brajan Robson. Bio je ovo prvi trofej za Čelsi nakon 26 godina.

Gulit je klupi počeo i sledeću sezonu, imao dobre rezultate, uveo je Čelsi u polufinale Liga kupa i četvrtfinale KPK, a u Premijer ligi je bio drugi, međutim u februaru je smenjen. Posle ove kontraverzne odluke, predsednik Ken Bejts je rekao: „Nije mi se sviđala njegova arogancija. U stvari, on mi se nikada nije sviđao“.

Gary M Prior/Allsport

Na mesto menadžera-igrača postavljen je Đanluka Vijali koji je vodio klub do trofeja u oba Kup takmičenja. U finalu Liga kupa savladan je Midlzbro sa 2:0 posle produžetaka (Sinkler i Do Mateo), a u Kupu pobednika kupova Čelsi je bio bolji od Štutgarta golom Đanfranka Zole, a Đanluka Vijali je postao najmlađi trener koji je osvojio trofej u evropskom takmičenju (sve do Viljaša Boaša je držao rekord, punih 13 godina). Osvojen je zatim u Superkup Evrope pobedom nad Realom. U narednoj sezoni Čelsi je bio u borbi za titulu, ali je ipak završio sa četiri boda manje od Mančester Junajteda, ali se prvi put plasirao u Ligu šampiona (nisu igrali u prvoj sezoni Kupa šampiona, jer su čelnici lige i FA smatrali da su domaća takmičenja bitnija, pa je Čelsi morao da se povuče u sezoni 1955/56). Bio je to i najozbiljniji pokušaj Čelsija da se domogne titule od te čuvene sezone 54/55.

I dolazimo do sezone koja je i razlog ovog teksta, 1999/2000. Prvo učešće u Ligi šampiona, plasman u četvrtfinale, osvojen FA kup, ali ono što će zauvek ostati upamćeno jeste meč protiv Sautemptona u Premijer ligi, odigran 26. decembra 1999.godine. Pamtiće se meč na Delu na boksing dej kao prvi u istoriji engleskog fudbala kada je jedan tim počeo meč sa svim strancima. Na golu Ed de Guj, u poslednjoj liniji Albert Ferer, Dan Petresku, Emerson i Frank Lebef, na sredini Selestin Babajaro, Didije Dešam, Gus Pojet i Roberto Di Mateo, a u napadu Gabrijele Ambrozeti i Tore Andre Flo. Dobio je Čelsi taj meč sa 2:1, a oba pogotka postigao je Tore Andre Flo. Ovo je promenilo istoriju, a jedan od citata koji je ostao upamćen je sledeći: „Sve se promenilo, promenilo se u potpunosti, rađa se užasna lepota“.

Kako vole da kažu navijači Čelsija, možda je taj boksing dej 1999. godine otkrio put jednom klubu da otkrije svoj identitet.

Gary M Prior /Allsport

Svi su znali da je samo pitanje momenta kada će se ovo dogoditi, a mnogi su bili skeptici kako će sve funkcionisati. Tako je Gardijan pisao da ne vidi kako će funkcionisati tim gde su Holanđanin, Španac, dva Francuza, Brazilac, Urugvajac, Nigerijac, dva Italijana i Norvežanin…

Svi se dobro sećaju te utakmice, prve u 111 godina, tri meseca i 17 dana postojanja Engleske fudbalske lige gde su meč počeli za jedan klub svi stranci.

Niko od igrača nije znao šta se dešava. Nismo imali ideju. Bilo je malo britanskih igrača u sastavu te godine. Naravno, Denis Vajs, pa zatim Kris Satim, Grejem le So, Džodi Moris i Džon Hartli, neki od mlađih su bili blizu prvog tima. Zato kada je saopšteno ko će igrati nikome ništa nije bilo čudno“, priseća se Roberto Di Mateo, „Ali, kako se približavao početak meča svi smo shvatili. Bilo je mnogo novinara, fotoreportera i shvatili smo razlog. Tokom meča se nismo obazirali na to, navikli smo da igramo sa fudbalerima drugih nacionalnosti, a svi smo govorili engleski, kako i na treninzima, tako i na mečevima, pa nam to nije bilo bitno. Inače, engleski je najbolje govorio Tore Andre Flo. Te sezone smo bili odlični, a svi smo bili prijatelji. Bilo je tog engleskog i dalje u svlačionici, pre svega zbog Denisa Vajsa, koji je bio Englez baš onoliko koliko možete da zamislite u svojoj glavi“.

Gary M Prior /Allsport

Utakmice se seća i Gus Pojet.

Kako se ne bih sećao, bio sam kapiten tog dana, što nije bilo uobičajeno te sezone jer je traka uvek bila kod Denisa Vajsa. On je inače bio i igrač godine. Kako sam izašao iz tunela i video sve one reportere i kamermane nije mi bilo najjasnije. Onda mi je jedan od kamermana rekao da je to je zato što smo svi stranci. Sve je prošlo dobro jer smo pobedili, ali mislim da smo eventualno izgubili da bi bilo mnogo više kritike od uobičajenog. Mediji bi nas ’ubili’. Ali, kada pobediš onda je sve dobro. Kasnije sam saznao da je sva pažnja medija usmerena ka ovom meču tek kada su objavljeni sastavi timova“, naglasio je Pojet.

A 20. maja na Vembliju u finalu FA kupa, Vijali je imao samo jednog Engleza u startnoj postavi, bio je to kapiten Denis Vajs, a pored njega pobedu protiv Aston Vile doneli su De Guj, Melhiot, Desai, Lebef, Babajaro, Dešam, Di Mateo (strelac jedinog gola), Pojet, Zola i Vea, dok su sa klupe ušli Flo i Moris.

Vijali je sa Čelsijem osvojio još jedan trofej, bio je to Komjuniti Šild i tada je Italijan postao najtrofejniji stručnjak u istoriji kluba sa ukupno pet trofeja, a to je bio i poslednji trofej pre ere Romana Abramoviča i dolaska Žozea Murinja.