Ljudi, nije mala stvar!

Blog 24. apr. 202211:00 > 25. apr. 2022 8:434 komentara
Podeli:
Tajson Fjuri
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Sedeo sam i razmišljao sam – kako je to izaći pred 94.000 ljudi u četvrorougao omeđen konpcima u kojem protivnik pesnicama želi da ti oduzme svest? I ne samo to, kakav li je osećaj pojaviti se na meču za koji si se pripremao mesecima, možda čak i od početka svoje karijere? Koliki li je pritisak?

Vrhunski fudbaler svakog vikenda izlazi na teren kako bi igrao prvenstvenu utakmicu, ali u podsvesti ima „sigurnosnu mrežu“ – ako izgubim, tu je sledeće kolo. Ako ne osvojimo titulu, postoji sledeća sezona. Ako ja ne budem dobar večeras, pokriće me saigrači.

Osvrt na prethodne Fjurijeve borbe:

A ako nema druge prilike? Ako nema sezona? Ako nema saigrača? Ako postoji mogućnost da ti protivnik, osim poraza, nanese i povrede koje trajno „osakate“ karijeru?

Koji je stepen ushićenja kada kao pobednik sve to prevaziđeš i uveriš sebe i ostale – „Na vrhu sam“? Sa druge strane, kako li izgleda duboki ponor neuspeha u kojem se pitaš „Da li je sve bilo uzalud?“

Gledao sam Dilijana Vajta kako uz zvuke gitara AC/DC prilazi ringu dok mu publika zviždi, manje-više jednoglasno. Znao sam da je momak sa Jamajke svestan da je veliki autsajder protiv najvećeg (bukvalno i figurativno) teškaša svoje generacije – Tajsona Fjurija.

Možda još i bitnije, znao je Dilijan kako je to biti žrtva nokauta koji postane „viralan“ – Entoni Džošua ga je dobro istukao davne 2015, ali nije to bilo ni blizu „onog aperkata“.

Vajta je 2020. godine u dvorištu kuće Edija Herna savršeno preciznim aperkatom u Zemljino jezgro poslao Aleksandar Povjetkin, a nokaut je bio hit društvenih mreža.

Tajson Fjuri
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Mogu samo da zamislim kako se Vajt osećao svaki put kada bi upalio televizor ili otišao na društvene mreže i video sebe kako se beživotno ruši na pod ringa.

A onda sam ga video kako snuždeno izlazi iz ringa manje od dve godine od tog, po njega izuzetno nesrećnog meča. Opet nokaut za špice. I opet taj prokleti aperkat.

Treba razumeti

Da se razumemo – Vajt nema razloga da mnogo žali jer je bio prilično inferioran u skoro svakom aspektu meča za titulu u subotu uveče na ispunjenom Vembliju. Kada ga je Tajson Fjuri u šestoj rundi uspavao jednim savršeno plasiranim i „izgrađenim“ udarcem, gledaoci se jesu iznenadili, ali Vajtov krah je bio samo pitanje vremena.

Udarač iz Brikstona nije boksovao dobro, to je bilo evidentno, ali sve opisane okolnosti jasno ukazuju – nije mu bilo lako. Poštovanje mu se mora ukazati, i to veliko – kada dođeš iz „bezube“ sirotinje Jamajke, odrasteš, mahom bez roditelja, na opasnim ulicama najlošijih krajeva Londona, sâm postaneš roditelj sa 13 godina(!), zaslužuješ taj respekt.

Tajson Fjuri, Dilijan Vajt
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

A kada na sve to radiš i napreduješ, pobeđuješ i koristiš prilike, pa dvaput padneš i opet se vratiš na najvećoj mogućoj sceni – to svedoči da si „pravi“, ma koliko nedostojanstveno izgledao dok se teturaš u pokušajima da nastaviš sa borbom.

A drugi momak? Onaj koji je sve ovo što smo spomenuli, ali je uz to i pobednik? Tu poštovanje mora da bude kolosalno.

Zezanje je zezanje, a posao je posao

Čuli su se prvi taktovi legendarne „American Pie“ Dona Meklina, koja u ovoj fazi karijere znači samo jedno – 206 centimetara visoki „Kralj Cigana“ počinje da se gega ka ringu. „Kvinzberi“ promocija je besprekorno organizovala priredbu za najšire narodne mase, vodili su računa da sve bude „na nivou“, ali ne sumnjam da je želja Fjruijevog tima bila da se na bini ostavi presto na koji bi šampion mogao da sedne – koliko god to detinjasto delovalo.

Tajson Fjuri
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

I hodao je tako Fjuri smešeći se i delujući prilično samouvereno, a „walk-out“ pred borbu sa Vajtom bio je, sada već tradicionalno, spektakularan. Vatrometi, muzika, kadar na karakteristično našminkanu Paris Fjuri, hiljade ljudi koje đuskaju – svi se zabavljaju! Tajson ima sve argumente za svoju tvrdnju da je „šampion naroda“.

Ipak, koliko Tajson Fjuri ima vremena da se u tom trenutku i sâm zabavlja? Sigurno oseća džinovsku tenziju. Nepregledna masa ljudi došla je da ga gleda, prorodica i prijatelji su se poređali oko ringa, fanovi i analitičari su već upisali njegovu pobedu – sve je spremno za još jedno krunisanje, ali isto tako, sve pada u vodu ako samo jedna osoba ne „isporuči“.

Ta osoba, uprkos gigantskom pritisku, ove večeri nije ostavila promil sumnje – Fjuri je bio veoma koncentrisan.

Nadmoć

Nekoliko sati pre borbe sam u šali prognozirao – Fjuri dobija nokautom u šestoj rundi. Naravno da nisam zaradio na tom pogotku kojem je najviše doprinela sreća, ali bilo je i jasnih pokazatelja da će ishod biti ovakav – poguban po Vajta.

Fjuri danas jeste drugačiji bokser nego što je bio u danima kada je sa trona svrgao Vladimira Klička, čak je drugačiji nego u prvoj borbi sa Diontejom Vajlderom. A Vajt je, sada je lako to reći, „izgubio bradu“. Ili ju je makar izgubio u onoj meri u kojoj ju je imao ranije.

Strpljivo je krenuo Fjuri, dao je prvu rundu rivalu, koji je na startu upotrebio strategiju sličnu Vajlderovoj iz trećeg meča sa „Kraljem Cigana“ – prednji direkt u telo bio je njegovo oružje u borbi za odstojanje. Međutim, kako je borba odmicala, Fjuri je postajao sigurniji da u svojim pesnicama ima ono što je potrebno za pobedu prekidom. Iskustvo tri meča sa Vajlderom, čovekom koji najjače udara na svetu, nije mala stvar.

Ako volite boks, pročitajte i:

Nije Fjuri preterano rizikovao, a doveo je borbu tamo gde želi – kontrola prednjim direktom i poneki brzi „jedan-dva“, uz dosta rada u klinču. U četvrtoj rundi se malo „zakuvalo“ kada nijedan od dvojice Britanaca nije hteo da se rastavi, uprkos sudijskim apelima, a deluje da je neko iz Fjurijevog ugla bacio vodu na boksere, što je trebalo na neki način da bude kažnjeno.

Sada je tok meča bio drugačiji, takav da Fjuri zna šta treba da radi. U petoj rundi viđen možda i ključni detalj – eskivaža posle koje je Vajt divlje „odleteo“ na konopce, a Fjuri je u naletu samopouzdanja mogao da mu se naruga. Znao je da ga ima, da je brži i snažniji.

Istini za volju, Vajt u tim trenucima nije delovao dobro – umor i nekoliko pretrpljenih udaraca su učinili svoje. Kada je išao napred Vajt je bacao nekotrolisane udarce i držao bradu „u vasioni“. Fjuiri je prepoznao priliku za aperkat, koji možda nije bio najjači mogući, ali je savršeno legao, a svest Dilijana Vajta je napustila njegovo telo.

Znamo bez dileme – ovo je novi Fjuri!

Naravoučenije borbe sa Dilijanom Vajtom – Fjuri je nedovsmisleno potvrdio da se transformisao u bolju verziju sebe. Bio je svetski šampion, a sada je otišao i korak dalje. To je vredno divljenja.

U vreme prvih velikih uspeha Fjuri je usled najvećeg naboja ipak uspeo da ne pukne, iako je, kao što svi dobro znamo, bio prokleto blizu. Vratio se na impresivan način i uložio celog sebe u nove uspehe. Sledeći korak je u subotu uveče kompletiran – razvio je dodatne veštine i cementirao se na vrhu. „Nokauter Fjuri“ je sada standard, ne novitet

Fjuri je poslednja tri duela završio prekidima i razornija moć njegovih pesnica evidentna je otkad je započeo saradnju sa Šugarhilom Stjuardom. Neshvatljivo je da se onoliki čovek kreće tako lako, ali sada, na sve to, razbija kao maljem i svestan je koliko je ubitačniji.

Tajson Fjuri
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Zbog toga se posle borbe posebno zahvalio omalenom treneru iz Detroita, nekadašnjem policajcu i kuvaru, koji je od njega napravio „najjačeg udarača u kategoriji“. Ben Dejvison ga je vratio sa ivice provalije u telo i um šampiona, a Šugarhil je tu osnovu nadogradio, kako bi stvorio nekoga ko želi da postane istorijski velikan najteže divizije.

Povlačenje Fjurija posle ovog meča? Iskreno u njega ne verujem mnogo, deluje kao tipični marketinški trik iskorišćen da bi se i poslednja karta na Vembliju prodala. Sa druge strane, imao je Fjuri u prošlosti neočekivanih odluka, ali šokirao bih se ako ga ne bismo videli još mnogo puta u ringu. Čak je i sam rekao „Mogla bi ovo da bude moja poslednja borba“, što znači da su vrata više nego otškrinuta.

Fjuri je u više navrata naglašavao kako ga želja za uspesima u boksu drži u životu, a titula neprikosnovenog šampiona jeste nešto što će za sva vremena ostati upisano kao veliki podvig.

Sledeći korak

Nažalost, Vajt ove večeri nije bio dostojan rival, ali u kategoriji postoje protivnici koje bismo svi želeli da vidimo među konopcima sa Fjurijem.

Bokser iz Mančestera želi da se potvrdi kao istorijski velikan, ali teško da će to moći da učini ako ne bude imao borbe sa svim relevantnim „faktorima“ svog vremena. Ne može se u bitku za istoriju ako nisi postao neprikosnoven u sadašnjosti.

Tajson Fjuri
Reuters/Andrew Couldridge

Politika boksa će pokušati da se, kao i uvek, ispreči mečevima koje navijači najviše žele da vide, ali pobednik okršaja Usik – Džošua nema razloga da ne prozove Fjurija.

Da li deluje da je Fjuri najbolji? I te kako, ali nepobedivog nema, naročito ne u teškoj kategoriji u kojoj udarci „sevaju“ najsnažnije. Uradio je Fjuri mnogo, ali ima priliku da uradi još daleko više. Stati sada bio bi pravi greh.

Ne uzimati zdravo za gotovo

Ako kažete da je bilo lako, da Vajt nije bio dobar, da je Fjuri bio fizički nadmoćan, verovatno niste pogrešili. A opet, pali ste u zamku u kojoj zdravo za gotovo uzimate nešto što je pakleno teško ostvariti.

Ukoliko želite da tražite mane ove pobede, sigurno ćete ih naći, ali – treba li vam to? Zar je želja za „zakeranjem“ veća od svega?

Ne možemo znati šta je bilo u Fjurijevoj glavi pre, tokom i posle borbe. Šta god da je u pitanju, nije to lako obraditi.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar