Najbolji bokser na svetu

Blog 23. jan. 202110:03 > 12:295 komentara
Podeli:
Canelo Alvarez
Steve Marcus/Getty Images

Ma koliko neko mogao da mu zameri sistem vrednosti ili ponašanje van ringa, retko ko je Flojdu Mejvederu osporavao status najboljeg svetskog “paund for paund” boksera pre nego što se povukao 2015. godine. P4P tron je tada ostao upražnjen – bilo je sjajnih momaka koji su pretendovali, ali se do 2020. godine nijedan nije nedvosmisleno izdvojio na čelu. U prethodnoj godini postalo je jasno svima – niko trenutno nije dominantniji od Saula “Kanela” Alvaresa.

Kada je posle početnog zatvaranja zbog pandemije koronavirusa boks počeo da se vraća, sve svetske zvezde pohrlile su da na jesen opet stupe u ring. Razlog je bilo održavanje takmičarske forme, ali i popunjavanje budžeta oštećenog recesijom.

Ako volite boks, pročitajte i:

U samo dva meseca videli smo ponovo na delu skoro sve najveće svetske zvezde, a neki su zabeležili impresivne pobede. Eksplozivni Japanac Naoja “Čudovište” Inue demonstrirao je zašto je najbolji bokser bantam kategorije na svetu. Terens “Bad” Kroford je bio fantastičan u svojoj pobedi i došao do impresivnog nokauta. Njegov kolega u velteru Erol Spens Junior pokazao je da mu teška saobraćajna nesreća nije naškodila, uprkos dugom oporavku. Ukrajinac Aleksandar Usik imao je prvi veliki teškaški test i prošao ga je uz poneki problem protiv Dereka Čisore. Entoni Džošua je skoro pa osramotio Kubrata Puleva. Genadij Golovkin je izgledao odlično u svom povratku.

Takođe, videli smo kako izgleda kada povratak velikog favorita ne protekne po planu – doskorašnji kralj lake divizije Vasilj Lomačenko ostao je bez svojih titula pošto je od njega prilično ubedljivo bolji bio Njujorčanin Teofimo Lopes. I tako je Loma, po mišljenju mnogih prva figura svetskog boksa, došao do pozicije u kojoj mora da se vraća na vrh u narednim godinama.

Ipak, ono što je ljubitelje boksa zadivilo više od svega je činjenica da smo videli još jednog momka – riđokosog sina Gvadalahare. Kanelo Alvares je 19. decembra sistematičnim rastavljanjem 16 centimetara višeg Britanca Kaluma Smita potvrdio ono što smo i ranije znali – čvršćeg, dominantnijeg, mentalno jačeg i naprosto boljeg trenutno u svetu boksa nema.

Kanelo je u duelu sa Smitom pokazao svaki kvalitet koji ga čini takvim asom – bio je Meksikanac razoran pri udarcima, ali ekonomičan sa trošenjem energije, veoma uporan, ali istovremeno i dovoljno strpljiv, pa Smitu nije bilo spasa. Svi su mogli da vide kako metodičnim pristupom može da vas lomi i na kraju potpuno “slomi” najbolji “body puncher” (udarač u telo) u savremenom boksu.

Sve i da je iko do tog okršaja imao dileme ko je trenutno najbolji bokser na svetu, posle još jednog nadmoćnog nastupa 30-godišnjeg Alvaresa diskusiji mesta nema. Kanelo je zaseo na Flojdov presto namenjen P4P kralju i ne planira da se odatle pomera još nekoliko godina. Šta ga čini toliko uspešnijim od konkurencije?

Kao što je to uvek slučaj u borilačkim sportovima, za uspeh nisu zaslužni isključivo nastupi u samim mečevima, već i način na koji se rukovodi vremenom provedenim između borbi. Kanelo ima tu “žicu”, u maniru sličnom Flojdovom, Kanelo je više od boksera – ostavlja utisak izvršnog direktora korporacije, koji drži konce u svojim rukama.

Alvares je svestan svoje moći i popularnosti koju uživa među narodom – ne pada mu na pamet da dozvoli da iko zaradi na njemu više nego što bi trebalo. To veoma dobro ilustruje i njegov rat sa emiterom DAZN, sa kojim je svojevremeno potpisao 365 miliona dolara vredan ugovor, a koji je nedavno raskinuo zbog toga što je smatrao da kompanija ne izmiruje svoju stranu dogovora. Kanelo je smatrao i da promocija “Golden Boj”, na čijem je čelu legendarni Oskar de la Hoja, ne radi dobar posao, pa se bez mnogo razmišljanja zahvalio nekadašnjoj superzvezdi.

Kanelo je sa svojim trenerom i menadžerom Edijem Rejnosom sagradio imperiju oko ličnog brenda – “Kanelo Promoušns” već deset godina u Meksiku organizuje mečeve i pomaže lokalnim borcima. Kod njega na treninge dolaze velika imena kako bi rehabilitovala karijeru, kao npr. nekadašnji teškaški prvak Endi Ruiz Junior. Kanelovo sportsko carstvo bez dileme prati model koji je ranije uspostavio Mejveder, što je za svaku pohvalu. Da stvari idu u dobrom smeru govori i činjenica da je sâm Flojd uvek imao reči hvale za Meksikanca.

Logično je pitanje “Na osnovu čega Alvares gaji toliku finansijsku zaleđinu?”, a odgovor je prilično jednostavan – veoma je prokleto popularan i zna to da unovči. To koliko je voljen u rodnoj zemlji veoma lako se može uporediti sa statusom koji Novak Đoković ima u Srbiji, s tim što treba imati na umu da je Meksiko oko 20 puta mnogoljudnija država od Srbije sa monumentalnom bokserskom tradicijom.

Meksikanci s pravom smatraju Kanela borcem koji u moderno doba ide putem koji su utrle bokserske ikone poput Salvadora Sanćesa, Erika Moralesa, Horhea Arsea, Hulija Sesara Ćavesa, Marka Antonija Barere, Huana Manuela Markesa i brojnih drugih. Kada se Kanelo bori – to je praktično nacionalni sportski praznik. Kanelov meč za “Sinko de majo” je ono što je Đokovićevo finale Gren slema u Srbiji, samo „puta dvadeset“ usled većeg broja fanova i vrelog temperamenta ove centralnoameričke zemlje.

Floyd Mayweather, Canelo Alvarez
Al Bello/Getty Images

A Kanelo pobeđuje li pobeđuje. Velika harizma i njuh za biznis i građenje karijere ne bi imali nikakav značaj da riđi momak ne uspeva zasija u ringu svaki put kada u njega kroči. U profesionalnoj karijeri je na 57 mečeva slavio 54 puta, uz dva remija i jedan poraz. Taj neuspeh doživeo je od “Lepog momka” Flojda i ono što je Kanela učinilo velikim bio je način na koji je prihvatio činjenicu da ga je neko deklasirao.

Do tog poraza od Mejvedera 2013. godine sve je išlo idealno za Saula. On je od najranijeg detinjstva bio okružen boksom, pa nije ni čudo da je sa 15 godina postao profesionalac. Nije preterivanje reći da je za status svetskog šampiona spreman od pelena. Ipak, da li je normalno dopustiti detetu od 15 godina da ulazi u ring sa odraslim osobama u profesionalnim borbama? To je priča za neki drugi članak.

Kanelo je od samog starta pobeđivao, prvo na nivou savezne države Halisko. Zatim na nivou čitavog Meksika. Onda je počeo da dolazi do trijumfa na međunarodnom nivou. Posle toga je dobio priliku da osovoji svetsku titulu, a potom i da je brani protiv legendi sporta kao što su Kermit Sintron i Šejn Mozli. I stalno je pobeđivao.

Tada je usledio duel sa Mejvederom u kojem je “Money” pokazao zašto je u tom trenutku bio nepobediv. Potpuno je neutralisao Alvaresa, kao mnoge druge pre i posle njega – učinio je da padne “bez ispaljenog metka”. Bio je to prelomni momenat u Kanelovoj karijeri, samo se još nije znao hoće li je “prelomiti” u dobrom ili lošem smeru.

Taj poraz se ispostavio kao nešto najbolje što je moglo da mu se dogodi jer je iz njega naučio mnogo toga. Kao da je Flojd silinom brojnih udaraca Alvaresu preneo i taj neopipljivi kvalitet – osećaj za karijeru. Kanelo je od tada do danas skoro pa nepogrešivo birao protivnike – relevantne i dobre borce, nipošto nedorasle rivale, ali ipak protivnike u fazi karijere u kojoj su vrlo “pobedivi”. To je strategija koju je često upotrebljavao i Flojd.

Osim toga, Kanelo je shvatio koliko bolji mora da bude u ringu i koliko više treba da analizira svakog narednog boksera sa kojim ima meč. Po prirodi vredan radnik, Alvares je prionuo na posao i razvijao veštine, ali i fizičke sposobnosti, što mu je i omogućilo da postane svetski šampion u četiri kategorije. Ne treba zaboraviti, Kanelo ima tek 30 godina, a u trenutku kada je izgubio od Mejvedera imao je 23. Svima se čini da je tu oduvek i da je makar 7-8 godina stariji, ali za tu percepciju je zaslužno njegovo ekstremno rano upuštanje u profesionalne vode.

Canelo Alvarez, Callum Smith
Ed Mulholland/Handout Photo via USA TODAY Sports

Brižljivo je planirao svaki svoj korak i sve se isplatilo – ko bi rekao posle poraza iz 2013. godine da ćemo u 2019. gledati Kanela kako osvaja titulu u poluteškoj kategoriji protiv Sergeja Kovaljova?! Impresivan razvoj!

Ipak, uz sve pobrojane prednosti, Alvares je tokom godina ipak ostavio “municije” za dežurne kritičare. Stekao je lošu reputaciju među nekim navijačima jer je ponekad bio preveliki miljenik sudija, čak i u situacijama kada je bilo izvesno da je u podređenom položaju.

To se pre svega odnosi na dva meča sa sjajnim bokserom iz Kazahstana Genadijem Golovkinom – posle 12 rundi u prvom duelu odluka je bila remi, a posle drugog meča slavio je Meksikanac na protivljenje dobrog dela bokserske javnosti. Čak je i protiv Mejvedera jedan sudija neobjašnjivo bodovao za Kanela! Ipak, u sudijskim odlukama nema Alvaresove krivice.

Neki kritičari Kanelovih bokserskih ostvarenja navode i problematične aspekte njegovog privatnog života vezane za porodicu – to definitivno nije relevantno za našu priču, niti je iko na ovom portalu izbliza pozvan da sudi o moralnosti njegovih postupaka.

Ipak, jedan skandal 2018. godine jeste bacio senku na Kanelove uspehe – Alvares je bio pozitivan na zabranjenu supstancu klenbuterol, što je i uslovilo odlaganje revanša sa Golovkinom. Meksikanac je kao opravdanje ponudio priču prema kojoj je za prisustvo klenbuterola zaslužno meso koje je jeo jer se ta materija ponekad nalazi u stočnoj hrani.

Verodostojnost ocenite sami, ali je činjenica da je Alvares testiran konstantno i da posle najvećih rezultata nije imao problema sa doping-testovima. Međutim, poslovična senka je zauvek u određenoj meri “bačena”.

***

Lično, mislim da je Genadij Golovkin bez problema mogao da dobije obe borbe protiv Kanela, prvu naročito. Isto tako, nemam ni najmanju dilemu da je Kanelo najbolji svetski bokser na startu 2021. godine.

Fascinantan je put koji je prešao: od supertalentovanog mladog lava, preko razočaravajućeg poraza iz kojeg je naučio, do uspona na vrh, na kojem je trenutno kao „Godfather“ svetske bokserske scene.

Svako ko gleda Kanelovu karijernu putanju trebalo bi da hvata beleške – ispravno prihvaćen poraz najveće je blago za borca koji nastoji da postane velikan. Ni na jedan drugi način nećete više naučiti.

Nikola Novaković (dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar