Lajović za SK: Suština života je da imaš zdrave misli

Nebojša Višković 11. maj. 202021:23 > 21:25
Podeli:
Print screen/SK

Srpski teniser Dušan Lajović govorio je u “Wish & Go“ Podcastu Sport Kluba o svojim aktivnostima u vreme koronavirusa, planu Novaka Đokovića da se finansijski pomogne nižerangiranim teniserima, njegovim komentarima o eventualnoj vakcinaciji protiv virusa i o slobodi govora u vreme pandemije.

Prve tri nedelje sam odmarao i nisam ništa radio. Čekali smo da vidimo kakva će biti situacija i šta će da se desi. Posle toga sam krenuo da radim kondiciju, što je bilo pre oko šest nedelja. Svakodnevno je radim sat i po i otprilike pola sata istrčavanje. Trening mi je trajao oko dva sata. Kako je ovo počelo da se otvara, počeo sam i sa tenisom lagano, da se vratim u formu. Dugo nisam igrao, ovo je najduži period da nisam igrao tenis od kada sam počeo da treniram. Sa druge strane, ovo je najduži period koji sam proveo kod kuće u poslednjih 12 godina. Bilo je potrebno vreme navići se na sve, ali sada je postalo sasvim komotno. Iako je situacija takva kakva je, pokušavam da izvučem dobre stvari iz nje“, istakao je Lajović.

Povezano

Novak Đoković je u poslednje vreme u centru pažnje zbog komentara u vezi sa vakcinom protiv Kovid-19. Rafael Nadal je takođe kritikovao špansku vlast zbog načina na koji se nosila sa pandemijom. Komentaru ljudi na to su uglavnom tipa: „Ćuti, igraj tenis“.

Oni imaju izuzetno mnogo pratilaca i fanova širom sveta i svaka njihova reč je teža nego reč običnog čoveka. Ako imaš toliko pratilaca i ljudi koji će uraditi ono što ti kažeš, onda moraš da budeš obazriviji. Sa druge strane, ja se slažem da svako treba da ima svoje mišljenje i svoje verovanje i da treba da ga je briga šta drugi ljudi o tome misle. Ta odgovornost o kojoj pričamo zavisi od toga o čemu pričamo. Ako ti kažeš: ‚Skočite sa mosta‘, to nije dobro, ali ako savetuješ ljude u odnosu na svoj lični primer, onda mislim da možda i jeste. Zastupaš svoj stav, ništa više od toga. Ja sam za to da svako ima svoj stav. Što se tiče Rafe, nisam ispratio tu situaciju, ali opet i on ima svoj stav o tome da nešto nije dobro. To pogađa ljude koji su u politici i u vrhu Vlade. Oni znaju da to njima šteti jer je to rekao Nadal, pa su oni zbog toga njega sada uzeli na zub. Sa druge strane, on valjda ima to pravo da iskaže svoje mišljenje, jer bi trebalo da živimo u demokratskom svetu. Pravo na mišljenje je osnovni pojam demokratije“.

O igračima sa kojima se uglavnom druži na turu, rekao je:

To su uglavnom momci iz našeg regije – Bosanci, Srbi, Hrvati. S njima se najviše družim. Sa druge strane – Španci, s obzirom da tamo treniram. Sa Rubljevom sam dobar, treniramo u istom klubu, ali i sa Argentincima. Španski znam osnovno, mogu da naručim u restoranu. Kad igram protiv naših igrača, to mnogo više osećam na terenu. Isti osećaj imam i kada igram sa svojim najboljim prijateljem, sa kojim sam osvojio dubl. Protiv njega sam pre toga igrao mogo puta u juniorskoj konkurenciji i ostali smo pored svega toga najbolji prijatelji, kao i naši roditelji, tako da verujem da tu može da se izrodi prijateljstvo„.

Viško smatra da je njegov teniski hendikep to što je previše fin momak – na terenu pokazuje previše ljudskosti i deluje kao da mu nedostaje životinjski instikt.

Sa jedne strane, tako sam odgojen i vaspitan. Mislim da je suština života da ne mrziš druge ljude, da imaš pozitivne i zdrave misli. Ipak, u sportu je to možda sukob interesa jer on predstavlja nadmetanje izmedju dva čoveka, što dolazi od davnih dana, kada su to bili gladijatori. Vidimo da je ta borba bila ne samo fizička, nego i mentalna jer ti ne možeš da naškodiš nekome ako ga ne mrziš. Današnji sport je finiji i moguće da bi mi to pomoglo u nekim situacijama. Ali, radimo na način da budem agresivan, ali da imam taj borilački nagon kroz trening, vežbe disanja, mentalne stvari koje sam počeo da radim i osetio sam napredak. To je nešto što sam skoro počeo da upražnjavam i u šta sam uložio malo vremena. U forhend i bekhend ti ulažeš ceo život, tako da kada to uporediš, shvatiš da ima još mnogo prostora gde možeš da napreduješ. Mislim da imam jako dobar tim oko sebe i da oni znaju kako u tim situacijama da se ponesu, sa mnom razgovaraju na pravi način. Kao što sam rekao, počeo sam u pripremnom periodu da radim na taj način i osetio sam ne poboljšanje na terenu, već prepoznavanje tih situacija i način na koji ja reagujem i na koji bi možda trebalo da reagujem, kao i gde se ja nalazim u svemu tome. Mislim da je to dobar početak za taj drugi stepen“.

Novak je nedavno preložio da najbolji igrači sveta finansijski pomognu svoje niže rangirane kolege, uz pomoć Gren slem turnira i ATP. Po njemu bi 23. na ATP listi trebalo da priloži oko deset hiljada dolara.

Niko ne bi mogao da kaže da je loša stvar inicijativa da se pomogne drugome. Sa druge strane, većina igrača koji su u Top 100 su bili u toj situaciji u kojoj se nalaze igrači van 100 i van 200. Oni bukvalno igraju tenis na mesečnom nivou kako bi preživeli. Recimo, igrač koji je 400. na svetu nije ništa zaradio i u minusu je. Sa tim rangom oni igraju lige po Evropi, tamo zarade neki novac da bi platili putovanje i da bi preživeli. Osim toga, imamo igrače koji su bili u top 100 i zaradili, ali su sada 200, 300. Ne znam koliki je to procenat, ali sam siguran da ih ima dosta. Treća stvar je što imamo igrače iz zemalja gde su federacije jake – oni imaju pomoć, nemaju troškove, tako da ne osećaju finansijski pritisak. Ima nivoa gde bi pomoć nekima došla bukvalno kao vazduh, a drugima ne bi ništa značila. Igrači iz prvih 100 ne mogu da se nateraju da doniraju jer bi oni to morali samoinicijativno da urade. Isto tako, ova situacija može da traje šest, sedam, osesam meseci, a tih deset hiljada dolara nisu na mesečnom nivou, već predstavljaju jednokratnu pomoć. Neki kažu da on možda taj novac nije zaradio za vreme dok je igrao. Dobro, ali on možda ne bude igrao godinu dana, od čega će da živi? Ljudima koji imaju ušteđevinu ovo vreme dođe kao druženje sa porodicom i on provode vreme kod kuće. Međutim, ljudi koji rade na mesečnom nivou da bi platili račune i da bi preživeli, njima je ovo pakao kad‘ nema posla. Tako je isto i u tenisu. Verujem da bi vrhunski igrači trebalo da pomognu slabijim igračima i u ovoj situaciji. Ako je to deset hijada dolara, svakom to mnogo znači. Potrebno je da se nađe neki sistem kako bi se pomagalo, to bi bilo fer rešenje“.

Top grači su bili ti koji su pokrenuli inicijativu, a onda su federacije – ATP i ATF shvatile da situacija nije nimalo naivna.

Odrešena je neka pomoć, mislim da je oko šest miliona dolara skupljeno. Neće biti lako naterati igrače da iz svog džepa plaćaju drugima, ali možda iz penzionog fonda ili nešto slično. Ima tu raznih opcija. Bivši indijski teniser Somdev Devarman je dao ideju da to može da bude neka vrsta pozajmice. Da se igrači, koji žele da dobiju taj novac, prijave, pa u periodu kada se vrate u igru ili dođu do top 100 ili 200, vrate taj novac kao neki kredit. Na taj način ne moraju svi da dobiju, ne moraju svi da uzmu, već samo oni kojima je taj novac potreban. Ako dođu do nivoa da mogu da vrate taj novac, vratiće ga. Ali, ako bude 400, dobije pomoć i na kraju završi karijeru kao 700, on neće biti u prilici da vrati i onda je to bespovratni kedit“.