Licemeri svih zemalja…

Podeli:
Mike Stobe/Getty images

Lično, prvi nagoveštaj da ova korona nije zajebancija, dobio sam kad je otkazan Indian Vels. Do tada je to bio „samo neki tamo virus“ koji ni na koji način nije uticao na moju i rutinu moje okoline.

Onda, posle otkaza IW usledili su i ostali, i od tada sam dobio bezbroj pitanja – kada će se teniska sezona nastaviti. „Naredne dve nedelje su ključne“, odgovarao sam, jer sa tom glupom pričom ubiješ svaku volju u čoveku za daljom diskusijom.

Povezano

Prognoza Ameli Moresmo da se tenis neće igrati do kraja godine je zvučala zastrašujuće, vizionarski i, srećom, samo delom je tačna. Igraće se, ali ne kako smo navikli.

Ruku na srce, u tom trenutku davati bilo kakve prognoze je bilo prehrabro. Da li je iko pre četiri – pet meseci, dok su iz Italije stizale one stravične slike, mogao pretpostaviti da će prvi turnir nakon pauze biti odigran baš u toj zemlji? Dok niko nije hteo da bude prvi koji će se odvažiti na taj korak, organizatori WTA turnira u Palermu su zagrizli i prelomili. Hrabri Sicilijanci. Ipak je to postojbina Tonija Soprana.

I – hajde budite iskreni. Da li išta na tom takmičenju odaje situaciju u kojoj se nalazi planeta? Ok, mnoge vrhunske teniserke, među njima i druga na svetu Simona Halep, nisu mogle da doputuju zbog karantinskih propisa, ali sam turnir funkcioniše kao da je sve najnormalnije. Teniserke, željne igre, se bore kao lavice, skupljači bez maski, publike brat bratu ima isto kao i svake godine. I to je, po meni, prava pobeda sporta i života nad virusom. Naravno, ni italijanska vlada se nije poigrala naivnošću organizatora, kao srpska Đokovićevom.

Zašto ostali otkazuju? Zašto je tenis prvi otkazan, poslednji se vraća? Zašto otpor? Nekoliko razloga:

1 Administrativni problemi, koji zaista nisu mali. Organizovati okupljanje nekoliko hiljada ljudi iz 100-tinak država je ozbiljan rebus. Tu je zatim nemoć zbog karantina, različite Covid 19 politike prema zemljama iz kojih dolaze igrači i samim tim nedolazak zvučnih imena. Ali Palermo je i tu dao primer – ko ne može, bez njega se može. Nema Simone? Preživećemo.

2. Lažni moral. To se pre svega odnosi na igrače. Kirjos neće da igra US Open jer „moramo da vodimo računa o zdravlju i bezbednosti cele zajednice“. Pa i ono „tenis bez publike je besmislen“. Običan hipokrit i egoista. Na žalost, dežurni pljuvač ili dupeuvlačitelj (po potrebi) nije jedini sa ovakvim stavom. Udružili se licemeri svih zemalja i teraju planetu u tri lepe.

3. Nedostatak kohonesa. Sveprisutni. Znam da se mnogi neće složiti sa mnom, ali – hoćemo li sad da se zavučemo u mišju rupu i grickamo dane, da ne citiram opet Miku Antića, ili ćemo da se pomirimo i prihvatimo novu formu života, i u sklopu toga izvlačimo maksimum?

Ja nemam dilemu.