Milojević o RG: Zatvoreni u sobi, bez hrane i pravila

Podeli:
Print screen/SK

Srpski teniser Nikola Milojević bio je gost „Wish & Go“ Podcasta i tom prilikom je sa Nebojšom Viškovićem i Ivanom Govedaricom razgovarao o dešavanjima na Rolan Garosu, svim propustima i nelogičnostima koje je registrovao za vreme svog boravka u francuskoj prestonici.

Bilo je par nelogičnosti, najblaže rečeno. Nisam bio na US Openu, ali svi igrači koji su bili kažu da je bilo mnogo bolje. Što se tiče testiranja, bilo ga je na svakih 4-5 dana. Ne znam kako, ali turniri sada imaju pravo da te zatvore u sobu 24 časa jer ispred svake sobe ima kamera i ako si slučajno pozitivan, onda kreće kuršlus. Tako da, sigurno nije prijatno da budeš zatvoren u maloj sobi i da ti donose obroke, koji su pritom prilično mali. Mnogi ih nisu ni dobijali. Druga sramota je bila što su obećali da će svima javiti preko mejla ili poruke da je stigao rezultat, daj Bože negativan, a nikome nije stigao. Da bi moj trener saznao posle 4-5 poziva da nikome ne stiže i da si ok ako ti ništa nije stiglo, da možeš slobodno da siđeš na doručak i da uzmeš akreditaciju. To nigde nije pisalo“, istakao je Milojević i dodao:

Još jedna nelogičnost je što si smeo da bez bilo kakve pratnje šetaš izvan kompleksa Rolan Garosa, do Žan Boana, gde su svi momci trenirali. Jer, jedino si tamo imao pravo da treniraš ako ne igraš meč. Koga god da pitaš da li je to dozvoljeno, niko ne može da dâ konkretan odgovor. Od svakoga smo dobili odgovor – ne preporučuje se. Protumači sâm. Ja se nisam usuđivao to da radim, ali bilo je dosta igrača koji su hodali do tamo. Jeste to pet minuta šetnje, ali ako ti već ne daju da izađeš do hotela, kako ti daju da izađeš iz kompleksa? Nema logike“.

Igrači nisu bili u prilici da budu izolovani i zaštićeni ni u jednom delu hotela.

Možda najveća nelogičnost je kako u hotelsku teretanu može bilo ko da dođe? Ne mogu da kažem da sam na mom spratu video druge goste, ali je u teretanu mogao da dođe svako ko je inače išao u nju. Znači, virus možeš da pokupiš od bilo koga. Svako je skidao masku dok je u teretani, logično. Još nešto što je bilo nekorektno je što su svi igrači morali da nose maske, bilo gde da se kreću po hotelu. Mogao si da skineš masku samo ako si u svojoj sobi. Ok, prihvatam. Ali, ne mogu da prihvatim da neki drugi gosti u tom istom lobiju, poslovni ljudi, tokom dana, vode sastanke bez maske. Ispada da igrači poštuju sve što je do njih, sve što se kaže, ali će biti diskvalifikovani ako ne svojom krivicom dobiju virus“.

Getty Images/Srdjan Stevanovic

Upitan da li je možda zbog takvih stvari potrebna asocijacija igrača, 25-godišnjak je rekao:

Ne mogu da kažem da li je potrebno nešto tog tipa jer još nisu postavljeni jasni ciljevi. Znamo otprilike šta to može biti – bolji ‚prajz mani‘, bolji uslovi, tačnije veći procenat koji će ići igračima, više prava za igrače… To nigde nisam pročitao, ali ako je tako apsolutno se slažem, potpisao bih. Ali, prvo je veliko pitanje koliko je to izvodljivo. Ipak, mislim da ta inicijativa ima pozitivnog efekta jer je ATP napravio klip u vidu biznis plana šta oni planiraju za igrače u narednoj godini i kako će poboljšati sve uslove. To mi je delovalo kao da su igrači napravili pritisak i ATP je reagovao rekavši – radimo mi nešto, nemojte da se brinete. To je klasična politika. Igrači treba da imaju svoj glas i mnogo više prava, to je sigurno. Sad, na koji način možemo da dođemo do toga…

Milojević, koji je svoje učešće na Rolan Garosu završio u drugoj rundi posle poraza od Aljaža Bedenea 3:1, smatra da mišljenje igrača nije uvaženo u dovoljnoj meri.

Ispadalo je da to nisu bile kritike sa naše strane, nego sugestije, što ima totalno drugačiji prizvuk. Nekako se činilo u tom njihovom stavu da su se oni zaštitili sa svih strana i da ne može mnogo da se učini. Mislim da bi svaki igrač rekao da je Rolan Garos turnir organizovao zbog sebe, a ne zbog igrača. Nećeš možda previše da se žališ zato što ti donosi igračku platu. Na kraju krajeva, to je problem. Većina igrača ima stav – sve je bolje nego da mi budemo zaključani u koroni. Nije stvar ni novca, nego da ne igramo turnire. To je donekle tačno, ali u tome se gubi kiritka, koja bi morala da postoji. Čak je ‚kritika‘ i slaba reč, pre bih rekao žalba, i to oficijelna žalba. Gren slemovi su pravno mnogo jaki. Veliko je pitanje da li će Fernando Verdasko, Damir Džumhur ili bilo ko uspeti bilo šta da uradi. Voleo bih da se to desi jer bi to značilo da nisu nedodirljivi, ali veliko je pitanje“.

On je potom napravio osvrt na problem koji se dogodio bosanskohercegovačkom teniseru.

Vratiću se na situaciju koja se desila Damiru, tačnije njegovom treneru, a samim tim i njemu. To je ono što meni nije bilo logično – čim dođeš, odmah te testiraju i onda ponovo dva dana kasnije. Koja je tu logika? Ne mogu da se razviju simptomi. Svi znamo da neće biti tako, ali po nekoj logici bi morao da diskvalifikuješ veliku količinu igrača. Svaki čovek na Rolan Garosu će da bude u kontaktu sa pedesetoro ljudi. Pošto se objavi da je neko pozitivan, njih desetoro potom konstatuje da je sedelo sa njim. Tebe onda hvata hladan znoj, a ne treba da bude tako jer ti ništa nisi pogrešno učinio, niti je on išta pogrešno učinio. Pritom je upitno da li je to“.

Još mnogo zanimljivih priča sa Rolan Garosa poslušajte u narednom videu.