Planete

Nebojša Višković 12. okt. 202014:09 > 14:11
Podeli:
Getty Images/Shaun Botterill

Pre desetak dana otvaram sedmični raspored za komentatore, i vidim – Viško, nedelja 11. oktobar, 18h, Hrvatska – Švedska. Pogledam odmah kada je finale RG, piše 15h.

U sebi se mislim – igraće Nole i Rafa, poklopiće mi se. Nema šanse da završe za manje od tri sata. Razmišljam da li da se menjam sa nekim, ali odustajem. Malo zbog toga što volim za sebe da mislim kako sam surovi profesionalac, malo zbog tog zent momenta koji imam ceo život, nervira me ali tu je, kad je frka a ne zavisi ništa od mene voleo bih da lepo sve prespavam.

Povezano

Kao meda zimu. Pa u fazonu – bolje da kometarišem kako Modrić pokušava da prođe pored Lindelefa nego da gledam istoriju. Nekad baš ispadnem idiot.

Ali ne i ovog puta. U trenutku kad je krenula špica pred utakmicu, Nadal je osvojio taj poslednji poen. Kao da sam ja režirao, samo što bih u tom slučaju Novaku dodelio ulogu velikog vinera. Moje je dete, zagotivio sam ga otkako me je kao 13-godišnjak jurio do kola jer sam u svlačionici Gemaxa zaboravio patike.

Posle je još mnogo puta pokazao kakav je čovek, i to bi bilo dovoljno da uvek budem uz njega, čak i da zanemarimo milijarde tona sreće koje je doneo ovom narodu ovde. Čak i njegovi najveći botovi, iako hoće da crknu od muke zbog toga, duboko u sebi moraju da priznaju da su i sami bar jednom osetili taj dodir ponosa i topline oko srca.

Ali u nedelju na Šatrijeu nije moglo. Jer preko puta je bila mašina. Ovaj meč je dokazao – u tenisu ne postoji niti će postojati teža prepreka od „pobedi Nadala na šljaci“. Naročito na RG, gde ga moraš nadjačati u tri dobijena seta.

To se desilo dva puta u 102 slučaja, i možda će još jednom. Neko, nekad, dok Rafaelu ne posedi preostala kosa. U duelu dva vanzemaljca najvažnije je na čijoj se planeti igra. Pariz je Nadalova, ali univerzum je veliki.