"Osjećaš li"

Podeli:
Getty Images / Thomas Kronsteiner

Gledam danas Krajinovića. Vodi 3:0 u gemovima.. Pa 5:0 u taj brejku.. Pa ima čovek sedam set lopti.. I – kanal. I da li je neko od vas pomislio da je moguć povratak? Naravno da nije. Ali to nije problem. Problem je što nije ni on. Zato je u drugom setu dobacio do jednog gema.

A za protivnika je imao direktora. Lopez se već neko vreme više bavi teniskom administracijom nego što igra ozbiljan tenis.

Povezano

Kad sretnem Filipovog oca, jednog divnog i tihog čoveka, kaže mi – nemoj toliko da mi hvališ sina. Sad kapiram zašto. Možda je, zapravo, tata Stipan kriv. Jer neko jeste. Za to što takav talenat ostane prozaičan. Kad pogledam ko je sve osvojio turnire dok Filip i dalje ima samo one pehare za poražene u finalima… Pa i taj Pariz, taj Bersi, taj Džek Sok, koji ceo ima talenta koliko Somborac u malom prstu, i to finale je izgubio. Kad bi se samo našao neko da ga vodi kroz te lavirinte u glavi koji mu prave nerešive enigme.

Džimi Konors je rekao još davno – tenis je 95 posto mentalan. Svi dođu do servisa od 200 na sat i forhenda koji čisti linije. Ali to rade kampanjski. Zašto je Novak broj jedan? Koji mu je udarac najbolji na svetu? Verovatno bekhend. Glava? Vanzemaljska. To što se ponekad desi momenat poput ovog bečkog, samo je dokaz da tu ipak ima i krvi i mesa.

Davno, baš davno, tezgario sam za jedan mesečni sportski magazin. Dobio sam zadatak da intervjuišem Aleksandru Ivošev. Ako ne znate ko je, sakrijte telefon od pogleda ostalih i izguglajte. U svakom slučaju, kad sam je pitao šta je u streljaštvu najbitnije, osim naravno perfektnog vida, razbila mi je iluziju ovakvim odgovorom, od reči do reči: „Vid? Ma, kakav vid. Pa mnogi strelci imaju dioptriju. Glava je broj jedan“.

“Osjećaš li oktane u svojoj krvi,
Osjećaš li kako tutnji pritisak u glavi“.

Svi osećaju, retki to kontrolišu. Zato su najveći.