Paradoksi srpskog fudbala: Milioneri protiv beskućnika

Blog 28. dec. 202022:21 > 22:449 komentara
Podeli:
Stadion Crvene zvezde
REUTERS/Marko Djurica

Naizgled klasična priča modernog života – o pijanim milionerima i nemim svedocima vremena – i u godini na izmaku imala je specifična izdanja na srpskim fudbalskim terenima. I kako dani odmiču, pod teretom sećanja na nekada lepa vremena, ovdašnji paradoksi zveče sve glasnije.

A, u tom nizu bez kraja jaz najvećih, Zvezde i Partizana, naspram ostalih zjapi sve više.

„Nama je iz nedelje u nedelju sve gore i gore. Zbog neplaćenih stanarina, neki prvotimci su ostali bez stanova i tražili su da ih smestimo na stadionu. To me je baš ganulo pre svega kao čoveka, a ne kao trenera. Koliko god sam bio iznerviran time, toliko sam i ponosan koliko su ti mladi ljudi spremni da se žrtvuju za zajednički uspeh“, zavapio je krajem novembra Dragan Aničić, šef stručnog štaba šabačke Mačve.

Dragan Aničić
Privatna arhiva

Pričalo se da su uoči pojedinih utakmica, prvotimci kluba bogate tradicije morali na doručak, u obližnju pekaru. Uoči polaska na put i superligašku utakmicu… Nije to, ipak, bilo sve.

„Teško mi je da motivišem igrače i tražim od njih maksimum. Nisu još nagrađeni za osvojeni kup, a duguju im se i rate, sada već i druga plata. Znam da svuda ima problema, ali ti problemi nikoga ne treba da zanimaju. Pogledajte kako je u Mađarskoj koja je otišla na EP, u njihovim klubovimase  zna da primanja igrača moraju biti redovna. Ti momci moraju da dobiju ono što im sleduje. Kad su nas dočekivali ovde kao osvajače kupa, svi su bili srećni. Ljudi iz uprave, ljudi koji vode ovaj grad, svi su se dičili tada. Od jula se sve nagomilava, pa su me sami igrači zamolili da ovo javno kažem i pomognem im da dobiju ono što im pripada. Ako hoćemo da idemo napred, moramo da se ugledamo na Mađarsku. Pogledajte njihovog premijera Orbana kako stoji iza svakog kluba, a onaj ko ne plaća igrače, odmah ide u drugu ili treću ligu. Tako mora da bude i u Srbiji“, „pucao“ je iz svog oružja Nenad Lalatović, po rezultatima i tradiciji, trener trećerangiranog srpskog kluba skoro istih dana kad i Aničić.

Nenad Lalatović
printscreen

Apel Lalatovića urodio je plodom – fudbaleri Vojvodine brzo su dobili novac. Prethodno je čitavu ekipu doveo pred novinare i to posle trijumfa nad većim sapatnikom – ekipom iz Šapca.

Ima li onda pravde i poštene igre u sitaciji kad jedan fudbaler Zvezde i Partizana ima godišnja primanja iznad budžeta običnog srpskog kluba?

Samo jedan privatan klub

Profesionalni rang domaćeg fudbala prepoznaje samo jedan privatan klub. Čukarički.

Fudbalski kolektiv, pod vođstvom uspešnog gazde Dragana Obradovića, privatizovan je na osnovu zakona, kao deo društvenog preduzeća. Takav model bio je moguć još jedino u Radu, kao delu građevinskog preduzeća, međutim, poslednjih desetak godina nije bilo volje, ni interesa, da klub sa Banjice krene putem Čukaričkog.

Popularni „brđani“ u novoj eri osvojili su i prvi klupski trofej, Kup Srbije, 2015. Redovno igraju u evropskim takmičenjima, ubiraju značajne prihode na ime transfera…

Svi ostali moraće da čekaju famozni zakon i konačnu dozvolu da krenu putem privatizacije. A, o tome se kod nas priča već 20 godina!

U domaćim okvirima, pola miliona evra je san snova za većinu superligaša. Ugovor prvotimca Crvene zvezde, Mohameda Bena, pre „korona revizije“ vredeo je 650.000 evra na godišnjem nivou. Pojam za srpsku superligašku scenu! Ili gledano iz drugog ugla – Zvezda, kao najveći klub, u 2019. godini servisirala je za plate igrača neverovatnih 13 miliona evra. Jeste i logično da tako bude, sa jesenjim prihodom od tri miliona evropskih novčanica, koliko je donela Liga Evrope, međutim, priča ima i drugu stranu. Takmičarsku!

„Zašto ne biste mogli da pobedite klub koji je bogatiji od vas? Nikada nisam video da vreća novca postiže gol“, rekao je legendarni Johan Krojf i postavio motivacioni kod u igri neravnopravnih budžeta.

Znaju to i naši „siromasi“, slično kao i evropski. Problem često donose nekada, po odori, anatemisani „ljudi u crnom“. Zavijali su u takvo odelo mnoge klubove, kod nas možda i češće nego bilo gde. Crveno-beli jesu rekorderi su broju dosuđenih penala u njihovu korist i to u kontinentalnim okvirima, međutim, bode oči da su čak tri kluba u tek završenoj jeseni imala priliku da postignu gol za bele tačke: Zlatibor, Mačva i Voždovac. A, dva najveća pet puta više – ukupno 15!

Povezane vesti

„Fudbalski dinar ima težinu funte“, imao je običaj da interesantnom metaforom slika muku najpopularnijeg sporta Dragutin Kostić, jedan od doajena našeg novinarstva.

A, upravo, zbog toga i radnicima unutar naprslih sistema nije lako. Kompromisi, po sebi, uvek vode u bezvlašće. Tako i deset godina posle obaveznog propisa o reflektorima na superligaškim stadionima, Inđija igra u eliti bez rasvete. Čudo?

FSS je morao da povuče taj propis pre tri godine.

U društvu od 20 klubova, po tradiciji, uvek je jedan – beskućnik. Tako i ove sezone, Zlatibor kao privremeni domaćin utakmice igra na Gradskom stadionu u Užicu. Ništa novo…

„Od 38 članova profesionalnog ranga mnogi nemaju zvaničan aktivan klupski sajt. Zajednica je nudila pomoć, međutim, nismo naišli na pozitivnu povratnu reakciju“, otkrio je zapanjujući podatak Aleksandar Pivić, direktor takmičenja u FSS, u čijoj nadležnosti je i briga o superligaškom društvu.

Zvanično, samo dva superligaša nemaju internet sajt – Zlatibor i niški Radnički. Možda to i nije loš podatak, ali jeste da još četiri kubure sa aktuelnim informacijama. Zapušteni, bez ijedne aktuelnosti…

Društvene mreže nisu još zaživele u domaćem fudbalu. Redovne objave i to iz najvećih klubova, potiru retkosti iz većine ostalih. Bez želje da komuniciraju sa javnošću, najviše navijačima kao prioritetnom ciljnom grupom, sužavaju ionako skroman manevar za promociju i povratak navijača na tribine u vremenu posle korona virusa.

Na sreću, decembarski dani obilovali su sunčanim zracima, pa je izostalo evociranje uspomena o tradicionalno blatnjavim terenima i domaćim kaljugama. Fudbalski savez Srbije, iako nije bio obavezan, odlučio je da poslednjih godina pomogne, upravo, najbogatije – donacijom za popravku terena. Renovirana je travnata podloga na stadionima Crvene zvezde i Partizana, ostali su morali da se snalaze kako umeju. Ne računajući letnju akciju instalacije terena sa veštačkom travom, uglavnom, u kratkoročne propagandne i predizborne svrhe.

Još jedan paradoks u temi bez kraja u fudbalskoj Srbiji. Dobrodošli u 2021.

Komentari

Vaš komentar