Munje nad Valjekasom

Podeli:
Denis Doyle/Getty Images

Biti treći u gradu koji ima dva svetska fudbalska giganta, nije nešto što zvuči primamljivo u navijačkoj ponudi prilikom odabira kluba.

U Evropi i svetu zapravo se može naći svega nekoliko gradova u kojima se tri kluba smatraju „velikim“. Suprotno Londonu, Istanbulu i Rio de Žaneiru, mnogo je više primera poput Rima, Milana i Lisabona, u kojima vlada navijački dualizam.

Gledati vašu ekipu kako iz godine u godinu ispada iz prve lige i u istu se vraća, dok se gradski rivali međusobno bore za najsjajnija odličja, nezahvalna je uloga navijača jednog kluba iz predgrađa velike evropske prestonice.

Ovo je priča o Rajo Valjekanu, ponosu radničke klase Valjekasa.

Klub je osnovan 1924. godine u radničkom naselju na rubu Madrida. Iako je tek u godinama Drugog svetskog rata uspeo da se domogne četvrtog ranga takmičenja, mnogo pre toga zbili su se događaji koji su u godinama koje su usledile definisali čitavu zajednicu Valjekasa, samim tim i lokalni fudbalski tim.

Za vreme Španskog građanskog rata, Valjekas se našao na žestokom udaru snaga Fransiska Franka. Kako se nalazi na putu koji je prestonicu povezivao sa drugim najvažnijim uporištem republikanaca, Valensijom, pretrpeo je velika razaranja i gubitke u ljudskom i materijalnom smislu. Hitlerovi tenkovi i avioni značajno su doprineli ishodu sukoba, što je za posledicu imalo stvaranje antifašističkog raspoloženja među lokalnim stanovništvom i to će ostati utkano u identitet grada i kluba.

Kako se tokom sukoba našao na „pogrešnoj“ strani, Valjekas je i u narednim decenijama bio u nemilosti režima. Postao je utočište za najsiromašnije slojeve društva, a kriminal i droga su gotovo uništili lokalnu zajednicu. Sredinom prošlog veka u klubu je odlučeno da se na beli dres, po uzoru na River Plejt, doda crvena dijagonalna pruga, pa je Rajo Valjekano dobio vizuelni identitet po kome je i danas prepoznatljiv. Najvišeg ranga španskog fudbala Rajo se prvi put domogao 1977. godine, ali nakon tri sezone u eliti klub je ponovo postao drugoligaš.

Nuno Correia/AllsportUK /Allsport

Česte promocije i ispadanja doneli su Rajo Valjekanu epitet „jo-jo“ kluba, pošto je u prethodnih pet decenija čak 17 puta menjao rangove takmičenja. To nikada nije uticalo na ljubav lokalaca prema klubu, jer „Los Franjirrojos“ je predstavljao mnogo više od običnog lokalnog tima.

Najvatrenije pristalice kluba, pod nazivom „Bukanerosi“, koristile su svaku priliku da javno iskažu svoj antifašistički i antirasistički stav, a u novijoj istoriji postali su poznati u navijačkom svetu kao borci protiv modernog fudbala, u kome novac igra klučnu ulogu.

U januaru 2017. godine, Roman Zozulija stigao je na Valjekas na šestomesečnu pozajmicu iz Betisa. Ukrajinac je trebalo da predstavlja veliko pojačanje za tim koji se te sezone borio za povratak u Primeru, međutim čitav posao je propao kada su se u priču umešali navijači.

Bukanerosi su Zozuliju optužili za propagiranje nacionalističkih i fašističkih vrednosti, a svako ko na internet pretraživaču ukuca ime ukrajinskog fudbalera, može da se uveri da optužbe Rajovih ultrasa nisu bile bez osnova. Kako je već bio registrovan za novu ekipu, Zozulija nije mogao da se vrati u Betis te je narednih šest meseci praktično bio bez kluba. Narednog leta potpisao je višegodišnji ugovor sa još jednim članom Segunde, Albaseteom.

Krajem prošle godine priča o odnosu navijača Rajo Valjekana i Romana Zozulije dobila je svoj nastavak. Duel 20. kola Segunde, u kojem je Rajo dočekao Albasete, prekinut je nakon prvog poluvremena, pošto su domaći navijači sve vreme vređali protivničkog napadača, nazivajući ga „nacističkim g…….“. Drugo poluvreme nikada nije odigrano a ta priča još uvek nije dobila epilog.

Denis Doyle/Getty Images

Nisu samo navijači ti koji su Rajo Valjekanu davali poseban „šmek“. Mnogi klubovi su u svojoj istoriji na vodećim pozicijama imali ekscentrične, kontroverzne biznismene, ali samo jedan se pred sudom pojavio u kostimu Supermena. Hose Marija Riuz Mateos preuzeo je klub početkom devedesetih godina prošlog veka, a pažnju fudbalske javnosti privukao je kada se na opisan način borio protiv optužbi o finansijskim malverzacijama.

Nakon nekoliko godina, vođenje kluba preuzela je njegova supruga, Teresa Rivero, dok je „Supermen“ 2005. godine osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.

Da je Rajo mnogo više od lokalnog kluba, pokazalo se na primeru Karmen, starije žiteljke Valjekasa, koja je zbog dugovanja izbačena iz stana u kojem je živela. Kada su čuli za sudbinu starije sugrađanke, igrači su se sami organizovali i sakupili novčana sredstva kojima je obezbeđen novi životni prostor za pomenutu gospođu.

Poput Luvra i Ajfelovog tornja u Parizu, Santjago Bernabeu i Vanda Metropolitano obavezne su destinacije na mapi zaljubljenika u fudbal. Blistave pozornice na kojima nastupaju najveći virtuozi fudbalske igre, u potpunoj su suprotnosti sa stadionom i klubom koji je zadržao svoj prepoznatljivi identitet. Još dugo će munje sevati nad Valjekasom.