5 neoborivih GOAT Đoković argumenata

Roland Garros 14. jun. 202113:31 > 14:4467 komentara
Podeli:
Christophe Archambault/Pool via REUTERS

U nedelju je Novak Đoković osvojio Rolan Garos drugi put u karijeri za svoju ukupno 19. grend slem titulu. Kao i obično kada Đoković, Nadal ili Federer udare još jednu recku, pravi se presek u (čini se) večnoj debati o najvećem svih vremena.

Trijumfom u Parizu, Đoković je napravio džinovski korak i posao mnogo lakšim učinio onima koji prave „slučaj“ GOAT Novaka.

Novak sada u svojoj biografiji ima pet izvanrednih dostignuća koja nemaju Rožder Federer i Rafael Nadal.

Broj sedmica na prvom mestu

Novak Đoković
Alexander Hassenstein/Getty Images

Đoković je započeo 325. nedelju na prvom mestu na svetu. Federer je 310 sedmica bio najbolji, a Nadal 209.

Đokovićev broj 19:

Bio je to rekord koji je Novaku mnogo značio i kojem se posvetio do tog nivoa da je, recimo, išao u Beč kako bi stigao do četvrtfinala i osigurao broj jedan na kraju 2020. godine.

Istorijski broj jedan centralna je tema i dokumentarca koji bi trebalo da izađe krajem avgusta. Uz broj grend slem titula, broj nedelja na vrhu možda je i najilustrativniji kriterijum, pošto svedoči o kontinuitetu vrhunskih igara i trajanja na elitnom nivou.

Počev od 2011. godine, Đoković je osvojio 18 slemova, 31 masters, četiri ATP finala i proveo 324 nedelje na vrhu. U istom periodu, Nadal i Federer su zajedno uzeli 15 slemova, 28 mastersa, jedno ATP finale i bili na mestu broj jedan 132 sedmice.

Jasno je – ulaskom u drugu deceniju 21. veka, počela je era Novaka Đokovića.

Nole slem

Đoković 2016
Photo by Julian Finney/Getty Images

Niko nikada u istoriji muškog tenisa nije bio istovremeni šampion sva četiri grend slem turnira na tri različite podloge. U eri amaterskog tenisa i na ne tako raznovrsnim podlogama, to je uspelo Donu Badžu i Rodu Lejveru, ali u modernom tenisu nije nikome. Do Đokovića.

Period od početka 2015. i zaključno sa Rolan Garosom 2016. godine bio je verovatno najdominantniji period nekog igrača u istoriji. Veoma retko je Novak gubio, a u tom pohodu osvojio pet od šest slemova.

Na ruševinama poraza od Vavrinke u finalu Garosa 2015, počeo je da gradi novu, veličanstvenu katedralu. U dva uzastopna finala savladao je Federera, boreći se pri tom i sa fudbalskom publikom, na Vimbldonu i US openu. Zatim je, kao po navici, uzeo Australijan open, da bi pobedom nad Endijem Marijem u finalu Rolan Garosa zaokružio nestvarni podvig.

Taj poduhvat nije dovoljno cenjen i spominjan u inostranoj javnosti. Pa, i pred okršaj sa Marijem, više se govorilo o tome da Đoković ima šansu da prvi put osvoji Garos, nego da uradi nešto što nikome nije pošlo za rukom, ni Federeru ni Nadalu.

Švajcarac je dvaput bio na meč do tog dostignuća – 2006. i 2007. godine – samo da bi ga Nadal oba puta zaustavio u finalu Rolan Garosa. I Španac je imao svoju šansu, na Australijan openu 2011, ali tada je izgubio u četvrtfinalu od Davida Ferera.

Uz Nole slem koji je ostvario, Đoković je još dvaput imao priliku da drži sva četiri slema odjednom: Nadal ga je zaustavio u finalu Rolan Garosa 2012, a Tim u polufinalu takođe u Parizu, 2019. godine.

Zlatni masters, i to dvaput

Đoković Sinsinati 2018.
Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Po broju osvojenih mastersa, Đoković i Nadal trenutno dele prvo mesto sa po 36, dok je Federer na 28. Međutim, svoju raznovrsnost i sposobnost da bude sila na svim podlogama i u svim uslovima, Novak je dokazao time što je svaki masters osvojio barem dvaput.

Najduže se čekao Sinsinati, u kojem je izgubio pet finala, pre nego što je konačno 2018. godine dobio Federera u meču za titulu. Prošle godine „Sinsinati“ se igrao u Njujorku, a Đoković ga je osvojio. Zanimljivo, jedino je još Monte Karlo Đoković osvajao „samo“ dvaput.

Federer nikada nije slavio u Monte Karlu, mada je igrao četiri finala – tri poraza od Nadala će sebi oprositi, ali verovatno ne i onaj od Vavrinke 2014. godine. Švajcarac nije uzeo ni Rim uprkos tome što je igrao četiri finala – gubio je od Feliksa Mantilje (2003), dvaput od Nadala (2006, 2013) i jednom od Đokovića (2015).

Nadal nikada nije slavio u Majamiju uprkos tome što je pet puta igrao u finalu. Godine 2005, u epskom meču izgubio je od Federera (njihovo prvo međusobno finale), zatim od Nikolaja Davidenka 2008, od Đokovića 2011. i 2014, pa ponovo od Federera 2017. Nijednom nije Rafa slavio ni u Šangaju, ali jeste dok se taj masters igrao u Madridu (2005, pobeda nad Ljubičićem), dok u Parizu ima samo jedno finale – poraz od Davida Nalbandijana 2007.

Međusobni skor

Djokovic Nadal
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Posle osvojenog Australijan opena 2008. godine, kada je u polufinalu savladao Federera, dugo se Đoković mučio da probije špansko-švajcarski duopol. U naredne skoro tri godine uvek je udarao u zid, proglašavan večitim trećim i gubio većinu najvažnijih mečeva sa Federerom i Nadalom.

Zaključno sa 2010. godinom, Federer je u međusobnim susretima vodio sa 13-6, a Nadal sa 16-7 (bilo je i 14-4). To samo pokazuje koliki je Đoković napravio preokret otkad je postao elitni igrač 2011. godine: trenutno vodi sa 27-23 protiv Federera i sa 30-28 protiv Nadala.

To što Rafi nije dozvolio da izjednači u međusobnom skoru, samo je sladak i dobro došao bonus pobedi na Rolan Garosu, po svim kriterijumima jednoj od najvećih u Đokovićevoj karijeri.

Grend slem – isto dvaput!

USA TODAY USPW, Reuters

Konačno, došli smo do nove, važne recke koju je Đoković lupio u nedelju. Jedini je čovek u Open eri koji je svaki od četiri najveća turnira osvajao makar dvaput. U Australiji je slavio devet puta, na Vimbldonu pet, na US openu tri, a na Rolan Garosu dva puta.

Nadal je 13 od svojih 20 najvećih titula uzeo na Garosu, ima i četiri US opena, dva Vimbldona, ali samo jednu Australiju, kada je 2009. godine u finalu pobedio Federera. Melburn je slem na kojem je Rafa često imao problema sa povredama, a veoma blizu druge titule bio je 2014. godine – odlično je krenuo finale sa Vavrinkom, ali se potom povredio, i to je dobrim delom omogućilo Švajcarcu debitantsku slem titulu.

Igrao je Nadal još dvaput u finalu u Melburnu – 2012. godine je pet časova i 53 minuta proveo na terenu s Đokovićem, vodio 4:2 i 30-15 u petom setu, zatim promašio lak bekhend i izgubio sa 7:5. Godine 2019, drame nije bilo, Novak ga je samleo u tri seta. Još jednu veliku šansu u Melburnu, Rafa je imao 2017. godine – ponovo brejk prednosti u petom setu, sada u duelu sa Federerom, ali opet je izgubio.

Svoj jedini Rolan Garos, Federer je osvojio 2009. godine. Bio je veoma blizu eliminacije u četvrtom kolu sa Hasom, po kiši i blatu izbacio Del Potra u polufinalu, da bi u finalu lako izašao na kraj sa Nadalovim dželatom – Robinom Soderlingom. Gubio je još četiri puta Federer u finalu u Parizu, svaki put od Nadala (2006, 2007, 2008, 2011), u tri navrata je uzeo po set, a 2008. samo četiri gema.

GOAT je i pitanje ukusa

Đoković Federer
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Federer je šest puta osvajao ATP finale, Đoković pet puta, Nadal nijednom. Rafa ima olimpijsko zlato u singlu i dublu, Federer srebro u singlu i zlato u dublu, Đoković bronzu u singlu. Ukupno, Federer je osvojio 103 titule, Nadal 88, Đoković 84.

Diskusija o najvećem svih vremena nikada ne može da bude do kraja objektivna. I ne treba da bude, uvek je i pitanje ličnog ukusa, a pogotovo kada u jednačinu uključimo i igrače iz prošlosti i različito shvatanje tenisa ranije (recimo, period u kojem teniseri nisu baš često putovali u Australiju).

Međutim, u bitki Velike trojke, jedina relevantna kategorija u kojoj Đoković trenutno zaostaje jesu slem titule, trenutno za po jednu. S druge strane, kao što smo videli, ostvario je nekoliko dostignuća koja su ostala nedostižna za Nadala i Federera.

Komentari

Vaš komentar