S kime će Zvezda pred evropske gigante?

Saša Ozmo 13. okt. 20160:17 > 0:20
Podeli:
Crvena zvezda mt:s

Četvrtu godinu u nizu Crvena zvezda takmičiće se sa najboljim timovima Evrope.

Prošle sezone crveno-beli su bili među osam, a sada će taj podvig biti vraški teško ponoviti – što zbog snage suparničkih timova, što zbog sistema takmičenja koji odgovara onim najjačima u kojem je prostor za iznenađenja sužen.

Ipak, ni prošle godine niko nije ekipu Dejana Radonjića video među osam najboljih timova Starog kontinenta, pogotovo posle vrlo lošeg početka, ali posle su padali Real, Himki, PAO, Efes, Lokomotiva…

Zvezdu su preko leta napustili neki od nosilaca igre, pre svih Kvinsi Miler i Majk Cirbes, Kinzi je takođe otišao, ali crveno-beli su ipak uspeli da zadrže dobar deo prošlosezonskog sastava, uz trenera koji je već sada među najuspešnijima u istoriji i oseća se kao svoj na svome u klubu.

Još veća odgovornost ove sezone biće na Stefanu Joviću – u javnosti se previđa koliki je napredak taj momak napravio u prethodne dve godine, kao kada nekoga viđate svaki dan, pa ni ne opažate promene.

Od čoveka koji nije dobijao mnogo minuta u Radničkom, u sistemu igre koji mu doduše nije odgovarao, transformisao se u reprezentativnog pleja koji drži evroligaški rekord po broju asistencija u jednoj utakmici (19).

U početku je važio za specijalistu za odbranu, a sada je svestran košarkaš – i dalje je izuzetan u odbrani, i timski i jedan na jedan, ali mu se napadački repertoar razgranao u brojnim pravcima.

Odličan je u piku, u početku mu je više lopti išlo ka unutra, ka centru koji se odmotava, ali već neko vreme sa jednakom lakoćom pronalazi i saigrače spolja. Šut je doveo na pristojan nivo, sa Jovića se više ne može skupljati niti ga rivali brane isključivo ispod bloka.

Uostalom, postigao je neke od najvažnijih koševa Zvezde u prošloj sezoni – trojku koja je najavila povratak u meču sa Bajernom koji je direktno odlučivao o plasmanu u Top 16 fazu, kao i flouter za produžetak sa Cedevitom u prvom meču polufinala plej-ofa ABA lige.

Podigao je i bazični nivo igre, tj. smanjio oscilacije, a jedini znak pitanja nad Jovićem jeste njegovo telo – naporno leto je iza njega, a u prošlosti je bio sklon povredama.

Crvena zvezda mt:s

U ovoj situaciji Zvezda ne može sebi da priušti da bude bez Jovića – najavljivano pojačanje na plejmejkeru još nije stiglo, pitanje je i hoće li, a podrška Stefanu za sada je samo mladi Nikola Rebić, uz Dženkinsa kao iznuđeno rešenje na kecu.

Prošle godine Rebić je zablistao u nekoliko navrata, protiv Bajerna u Minhenu i Reala u Beogradu na primer. Ipak, bilo je mnogo i mečeva u kojima je organizacija napada škripala sa njime, fizički nije mogao da se nosi sa nekima od direktnih rivala, pa je pitanje može li da isprati evroligaški nivo takmičenja. Ipak, na početku ove sezone u ABA ligi Rebić je znatno slobodniji i odlučniji, ostaje da se vidi može li isto razmišljanje da prenese i na evroligaški nivo.

Na mestu organizatora igre nedavno je priključen i Petar Rakićević – trener Radonjić ima visoko mišljenje o njemu, videćemo koliko će Rakićeviću biti potrebno da se uklopi i na koji način, s obzirom na to da do sada nije igrao na tako visokom nivou košarke.

Zvezdina igra umnogome počiva na pritisku na protivničku spoljnu liniju, a trojica igrača imaju naročit udeo u tome – Dženkins, Dangubić i Lazić.

Čarls Dženkins prošlu sezonu je protraćio u Milanu – Repeša ga nije koristio na adekvatan način, igrao je uglavnom bez lopte, pa je Amerikanac sa srpskim pasošem rešio da se vrati u sistem koji mu provereno prija. Dženkins je i takav tip čoveka da najbolje može da mu ponudi onda kada mu se veruje i kada mu okruženje odgovara, što je i najavio na početku tekuće sezone.

Osim vrhunske odbrane, Dženkins može da ponudi još mnogo toga – šut iz mesta, ali i iz driblinga, prodore u kontri, kao i u pozicionom napadu (mada tada zna da “zaglavinja“).

Crvena zvezda mt:s

U brojnim utakmicama prošle sezone Nemanja Dangubić čuvao je protivničke plejmejkere i to se pokazalo plodnim, a u međuvremenu je promenio i mehaniku šuta. Radonjić mu je našao mesto u ekipi sa tačno definisanom ulogom, videćemo može li Nemanja da napravi dodatni iskorak ove sezone.

Slobodno se može reći da je Branko Lazić jedan od najboljih odbrambenih košarkaša u Evropi, ali nije samo to – pouzdan je kada ostane sâm na šutu za tri poena, siguran sa linije penala, a i sposoban je da zadrži hladnu glavu kada ekipu obuzme panika, što se lepo videlo nekoliko puta prošle sezone. Igrač od izuzetne važnosti u Radonjićevom sistemu.

Na prvoj utakmici prošle sezone sedeo je iza koša kao prekobrojni, spominjala se i pozajmica MZT-u, a pogledajte gde je danas Marko Gudurić. Za samo godinu dana izrastao je u jednog od nosilaca igre i momka koji je prelomio bezbroj važnih utakmica.

Može sâm sebi da iskreira šut, kao i da prodorom završi u igri jedan na jedan, a poseduje i sasvim solidan pregled igre. Ako je prošle sezone bio džoker i iznenađenje, ove je na Guduriću malo veći pritisak – međutim, on je momak koji je u stanju da se fokusira jedino na košarku i da isključi spoljne faktore. Biće oscilacija, ne samo kod njega jer je sezona duga, ali Gudurić je neko na koga crveno-beli mogu da se oslone.

Spoljnu liniju crveno-belih kompletira Marko Simonović, koji doduše više vremena provodi na četvorci, pogotovo u sadašnjoj situaciji kada Zvezdi nedostaje još jedan igrač u reketu. Ponekad osporavan, ali reprezentativac Srbije konstantna je pretnja u šutu za tri poena i veliki adut u odbrani, pogotovo kada igra na trojci i pokriva rupe iz drugog plana – koncentriše se na ono što najbolje radi i to mu je između ostalog donelo Radonjićevo poverenje.

Glavni deo promena u sastavu Zvezde dogodio se u unutrašnjoj liniji – došli su Bjelica i Kuzmić, a i kapiten Mitrović veliki deo prošle sezone propustio je zbog povrede.

Crveno-belima je pojačanje u reketu preko potrebno, možda još potrebnije nego na pleju – sa Kuzmićem bi verovatno kompatibilniji bio neko nalik Cirbesu, ko može da donese više poena sa niskog posta, ali ne bi Zvezda bila na gubitku ako bi dovela i modernog “andersajz“ centra koji je prevashodno orijentisan na odbranu. U svakom slučaju, dubina je neophodna, pogotovo uzevši u obzir ritam u kojem će se igrati ove sezone.

Luka Mitrović još je enigma, verovatno i sâm sebi, posle povreda koje su mu usporile karijeru u prethodne dve sezone. Biće značajan za Zvezdu u defanzivnom skoku, to je sigurno, a kada je na vrhuncu, može i da poentira na različite načine, da povuče kontru i uopšte da doprinese uspehu ekipe sa više stanovišta – recimo, bio je Zvezdin lek za zonu rivala. Međutim, ponekad mu nedostaje čvrstine u duelima, ume da bude i neodlučan i pasivan, pa njegovi kvaliteti ne dođu do izražaja.

Crvena zvezda mt:s

Ako je suditi po početku sezone, Mitrović je na dobrom putu, baš kao i Ognjen Kuzmić, koji je izabrao Zvezdu kao mesto idealno za napredak centara.

Jović je nedavno istakao da Kuzmić brzo uči i da će se razumeti odlično u kratkom roku, ali Ognjenova najveća snaga je odbrana – “pojeo je“ Bilana i Begića u nedavnom okršaju sa Cedevitom, izuzetno je krupan i ima duge ruke. Nije ni prespor u reakcijama, ali nekada jeste kod donošenja odluka.

Nekada davno, pre više od decenije, Milko Bjelica debitovao je za Crvenu zvezdu u meču sa Primorkom. Sada, posle Nemačke, Litvanije, Španije i Turske, vratio se u matični klub – donosi sa sobom višegodišnje evroligaško iskustvo i lukavstvo koje ono sa sobom nosi, zatim mogućnost da pokrije pozicije četiri i pet, kao i da se bez zadnjih misli podredi timu, već su mu 32 godine.

Prvom timu pridodata su i dvojica mladića – Ognjen Dobrić mnogo podseća na Gudurića, ne samo zato što je levoruk, i izborio se za mesto pod suncem krvavim radom na pripremama, dok je Zvezda time što je zadržala Borišu Simanića izvojevala i veliku pobedu van parketa i etablirala se kao klub koji je privlačan za mlade igrače.

Crvena zvezda mt:s

Simanićev potencijal je ogroman, nekada i izgori u želji da se dokaže, ali Radonjić i stručni štab pažljivi su sa njime i dobiće šansu. Dosta se već govorilo o Boriši, pa mnogi zaboravljaju da je on tek 1998. godište – za sada je skoro isključivo igrao na krilnom centru, a možda bi neko vreme provedeno na trojci bilo dobro za njegov razvoj, pre svega na planu igre s loptom (tehnika, dodavanje…).

Sve u svemu, Zvezda za uslove ABA lige ima veoma jak tim – to se videlo i u prva četiri meča, nijedan protivnik nije izgubio sa manje od 20 poena razlike, a među njima je bio i jedan od konkurenata za trofej Cedevita, kao i crveno-belima tradicionalno neugodna Mega. Iz jake odbrane rađala se lepršavost u napadu, mnogo lakih poena, otvorenih pozicija i, posledično, visok procenat šuta.

Evroliga je sasvim drugačija zverka, to je svima jasno. Ipak, Zvezda ima dobru osnovu i, uz jedno ili dva pojačanja, može da se nada pobedama, pogotovo u Beogradu. Koliko će ih biti, o tome ne treba unapred razmišljati jer upravo je stav “korak po korak“ prošle sezone doneo Zvezdi ogroman uspeh.

A prvi korak je sudar sa Darušafakom (četvrtak, 21.00, Sport klub). Pionir će goreti.