Novak Đoković – kriza, ne i tragedija

Saša Ozmo 15. okt 201614:10
Podeli:
Lintao Zhang/Getty Images

“Nisam se osećao baš dobro na mentalnom planu“. To je prva rečenica koju je Novak Đoković izgovorio na konferenciji za medije posle poraza od Roberta Bautiste Aguta (6:4, 6:4) u polufinalu turnira u Šangaju.

Lintao Zhang / Getty Images

I zaista, tamo gde obično Đoković odnosi prevagu, ne samo nad Bautistom, već i nad mnogo jačim teniserima, sada je tu potpuno zakazao.

Novak je izgubio samo četiri poena manje (75-71), imao je bolji odnos vinera i neiznuđenih grešaka (23/29 naspram 17/26 rivala), ali je iskoristio samo dve od devet brejk šansi, dok je Španac napravio brejk u svakom gemu u kojem je došao do brejk prilike (4/5).

Samo navodeći te statističke podatke, jasno je da je Đoković bio stegnut u ključnim trenucima, a to se videlo i na samom terenu – u jednom poenu pusti ruku i odigra agresivno, a već u sledećem lopte su pliće i stav neodlučniji. Promenljivi rezultati u poslednje vreme ostavili su traga na Novakovom samopouzdanju, što se manifestovalo i u nekim krajnje nekarakterističnim greškama pri lakim udarcima.

Kevin Lee, Getty Images Sport

A kako je tenis “zero sum igra“, što je Novak nesigurniji, to suparnici manje strepe od njegove aure broja jedan, aure dominantnog tenisera koja je bila neprobojna do pre nekoliko meseci.

Upravo je Bautista ilustrativan primer – u svakom od prethodnih pet mečeva sa Đokovićem, pa čak i kada je igrao dobro kao u Njujorku prošle i Parizu ove godine, bilo ga je lakše slomiti i naterati da odluta sa terena na deset-petnaest minuta, što je obično dovoljno da se duel prelomi.

Sada to nije bio slučaj – Španac je od starta igrao sjajno, odlično je miksovao servise i nekoliko puta je iznenadio Đokovića servisima u forhend stranu, a nije se dao slomiti ni kada je Novak pojačavao pritisak.

Posle propuštene tri meč lopte u devetom gemu drugog seta, Bautista nije ni trepnuo, već je u narednom gemu napravio novi brejk i rešio meč, a to je samo jedan primer.

Došlo je vreme da se govori o Novakovoj krizi, ali tu reč ne treba tragično shvatati – od početka 2015. zaključno sa Rolan Garosom 2016. godine Đoković je bio nadmoćan na način na koji niko nije bio u istoriji tenisa, a kada je kriterijum “najbolje u istoriji“, pad je neminovan, veći ili manji. I sâm Novak nagovestio je da je došlo do zamora materijala.

“Definitivno postoje stvari koje moram da povratim sa emocionalnog i mentalnog stanovišta. Fokusiran sam na to, trenutno sam u tranziciji jer možda sam iscrpljen brojem mečeva koje sam odigrao u prethodnih 15-20 meseci. Možda je, na kraju krajeva, to razlog zašto se osećam ovako“, rekao je Đoković i dodao:

“Opet, morao sam ovo da iskusim pre ili kasnije, znao sam da neću moći da igram sve vreme na najvišem nivou mnogo godina. Sada mi je ovo iskustvo korisno kako bi situacija postala bolja u narednom periodu“.

Upravo tako, a nije baš da Novak nema na čemu da gradi i, paradoksalno, poraz od Bautiste mogao bi da bude najava boljih igara.

U najvećem delu meča Đoković je dobro udarao lopticu, “prolazio“ je kroz nju, veći deo vremena je i stajao blizu linije, a bilo je i desetak udaraca kojima je podsetio na svoje A izdanje.

Rad nogu ponekad je bio problematičan, ali sa tehničkog aspekta jedini znak pitanja je servis. Naročito je u završnici meča nedostajalo lakih poena početnim udarcem, otuda i Novakovo “samo jedan“ ka loži, ali sa druge strane ohrabruju samo dve duple greške – u poslednje vreme bilo ih je mnogo više, šest u meču sa Zverevom na primer.

U suštini, jedino što je Novaku nedostajalo jeste završni udarac, jedan poen kojim bi se sve prelomilo – to što taj trenutak nije došao skopčano je sa gorespomenutim padom samopouzdanja i mukama na mentalnom planu o kojima je Đoković govorio poslednjih meseci i koji su bili predmet brojnih tumačenja.

Većina tih tumačenja išla su u smeru bukvalnog shvatanja Novakovih reči i konstruisanja teze da ga nimalo nije briga za rezultate, a upravo je meč sa Bautistom najefektniji dokaz da ta teza jednostavno ne stoji.

Nije Novak niti jednog trenutka bio malodušan, polomio je reket, raspravljao se sa sudijom i borio se svim snagama do samog kraja. Rečju, pokazao je da mu je i te kako stalo.

Borba za broj jedan na kraju sezone postaje sve otvorenija, Mari diše za vratom i možda će baš to probuditi Novaka i naterati ga da iz sebe izvuče i poslednju mentalnu rezervu pred ciljnu ravninu u Parizu i Londonu.