Evrobasket 2017: Dužnici, Rusi, "fudbaleri" i Porzingis

Saša Ozmo 23. nov 201614:37 > 14:39
Podeli:
Ezra Shaw/Getty Images

Velika Britanija, Rusija, Letonija, Turska, Belgija. To će biti protivnici Srbije na Evropskom prvenstvu 2017. godine.

Na prvi pogled nije idealno, mada je u novom formatu sa 24 ekipe teško i razlučiti šta je dobro, ali u svakom slučaju “Orlovi“ kao aktuelni olimpijski i svetski vicešampioni zaista nemaju koga da se plaše.

I da, jeste do početka turnira jeste ostalo više od deset meseci, ali nikada nije rano za preliminarni pogled u budućnost, barem nije u ovoj zemlji ludom za košarkom.

Navijački smo se nadali da ćemo biti smešteni u grupi u Klužu. Jefinije je za odlazak – može autobusom, može kolima, ni avionom nije smak sveta.

Istanbul je već skuplji i teži iz mnogo razloga, ali i tu razloga za radost imamo – naša selekcija neće morati da menja grad posle prve faze turnira. Ne mora da bude ključno, ali je svakako dobro došlo.

Getty Image/ Christof Koepsel

Turska ne može apsolutno ništa da uradi ni na jednom velikom takmičenju na kojem nije domaćin – na Evrobasketu 2001. godine su stigli do finala i tu izgubili od tadašnje dominantne Jugoslavije, a pre šest godina bili su vicešampioni sveta.

Upravo od tada Turci su Srbiji veliki dužnici – sudijska krađa tokom cele utakmice kulminirala je u poslednjem napadu Turske kada je Tundžeri izašao pola metra u aut pre nego što je postigao odlučujući koš.

Turci nemaju tim za bojazan, pa makar se pojavili i u najjačem sastavu, što je realno s obzirom na to da su domaćini. Omer Ašik ima sporednu ulogu u NBA, ali je odličan defanzivan, dok se Ersan Iljasova trenutno izborio za mesto u petorci Siksersa i igra sasvim dobro – njemu se u NBA igra uglavnom svodi na šut za tri poena, pa ume da “divlja“ u reprezentaciji. Generalno, šteta je što izvrsne predispozicije nije iskoristio za veću karijeru, ali baš kao i Ašiku, nedostaje mu pobednički mentalitet.

Zbog javne podrške Fetulahu Gilenu, Enes Kanter više ne sme da priđe ni Turskoj, a kamoli nacionalnom timu.

Getty Images/Boris Streubel

Džedi Osman igra vrlo dobro za Efes ove sezone – njegov napredak nije brz, ali je konstantan i možemo ga očekvati u ulozi jednog od nosilaca. Bobi Dikson trebalo bi da bude u timu kao “Ali Muhamed“, a tu je i večni Sinan Guler, koji slično Felipeu Rejesu uspeva u poznim igračkim godinama da dodaje nove dimenzije svojoj igri. Semih Erden trebalo bi da se oporavi, videćemo može li da nastavi tamo gde je stao, ali izrastao je u pristojnog igrača.

Furkan Aldemir je važio za talenta, ali teško da postoji veća disproporcija između plate i kvaliteta nego kod krilnog centra Darušafake, a Turci se nadaju da bi mogao da procveta Omer Jurtseven, koji se razišao sa trenerom Fenera Željkom Obradovićem i otišao u SAD. Isto važi za mladog šutera Furkana Korkmaza, a osim njih, Turska nema velikog talenta na vidiku.

Tu su i gomila igrača koji igraju sporedne uloge u najvećim turskim timovima i zarađuju ozbiljne novce samo zbog pravila o ograničenom broju stranaca u turskom šampionatu – npr. Birkan Batuk.

Streeter Lecka/Getty Images

Rusija je sila koja želi da se vrati na stare staze, Andrej Kirilenko sada je na čelu košarkaškog saveza, ali još će vremena morati da prođe pre nego što Baćuške ponovo postanu ozbiljan igrač na najvećoj sceni.

Ipak, utisak je da bi u Turskoj mogli da naprave prvi korak u tom smeru i ne bi ih trebalo potceniti jer Rusi mogu da oforme čvrst i veoma dobar kostur tima, pod uslovom da dođu u najjačem sastavu.

Šved ima poene u rukama u igri jedan na jedan, sezona Timofeja Mozgova u Lejkersima sigurno će biti bolja nego prethodna u Kavsima, a šampionski pelcer iz CSKA vuku Andrej Voroncević, Nikita Kurbanov i Vitalij Fridzon.

Getty Images Sport/ Ronald Martinez

Voroncević širi odbranu šutem za tri poena i koristan je u skoku, dok se Kurbanov od defanzvisnog specijalca transformisao u svestranog i korisnog igrača u oba smera – ne troši mnogo lopti i ume da iskoristi to što odbrane uglavnom nisu koncentrisane na njega.

Fridzonova glavna odlika jeste šut za tri poena, iz CSKA dolazi i Kulagina, a Sergej Karašov, sin slavnog Vasilija, povratkom u Zenit želi da vrati samopouzdanje posle mučenja i povrede u NBA.

Iz drugog plana mogu da doprinesu igrači poput Zubkova i Antonova (čini se da je odlazak u CSKA bio greška), ali selektor Sergej Bazarevič najviše problema imaće na plejmejkeru – Hvostov ne uliva poverenje, baš kao ni Bikov i Ponkrašov.

Michael Reaves/Getty Images

To će biti najozbiljniji protivnici Srbije, ali Letonija ume da bude nezgodna – ekipa u kojoj najčešće svi šutiraju za tri poena i koja igra izuzetno brzo.

Ako u timu bude Kristaps Porzingis, to će posao svima učiniti dvostruko težim – 221 cm visoki krilni centar igra sve bolje u Niksima, a realno je pretpostaviti da će usavršiti igru na niskom postu do kraja sezone.

Letonci imaju i braću Bertans, Davisa i Dairisa, zatim Timu i Strelnijeksa – svi odreda su izuzetno precizni šuteri za tri poena i dobiće mnogo više prostora ukoliko Porzingis bude u timu.

Davis Bertans nedavno je u Sparsima imao svoj prvi NBA start – za sada ne blista, ali pronaći će se sigurno u Popovićevom sistemu. Dairis je u Darušafaki, timu sa 12 vrlo dobrih igrača, i nije moguće da na svakom meču ima veliki broj šuteva, ali on je igrač kojem ne treba mnogo prostora da se digne na šut.

Uz još nekoliko igrača koji mogu da odrade solidne minute, Letonija je jedan od onih timova koje ne voliš da vidiš preko puta sebe ako baš ne moraš.

Julian Finney/Getty Images

Prva asocijacija na košarkašku reprezentaciju Velike Britanije mi je fudbalski meč, i to meč Srbija – Francuska u kvalifikacijama za Mundijal. Taj 9. 9. 2009. bio je jedan od sportskih dana u kojima posebno uživamo, a ja sam u suprotnosti sa svojim afinitetima završio na ‘Marakani‘ iako su istovremeno košarkaši igrali sa Britancima, a Đoković sa Verdaskom.

Zažalio sam još na startu kada je 70% ljudi oko mene izvadilo telefone da fotografiše penal koji je izvodio Milijaš, a do kraja smo jedva izvukli 1:1 uprkos igraču više.

Posle pogledah snimak – Britanci su nas namučili sa Mensa-Bonsuom i Arčibaldom, ali na kraju je bilo 77:59.

Potonje srebro u Poljskoj bilo je početak renesanse srpske košarke, a sada ćemo se ponovo susreti s Britancima. Tauersi iz Londona igrali su u Evroligi početkom veka, glavni grad Britanije bio je domaćin fajnal-fora 2013, ali ne vredi mnogo – košarka jednostavno ne uspeva na Ostrvu.

To ipak ne znači da se s vremena na vreme ne pojavi nekoliko finih igrača – videćemo kako će se odvijati karijera Bena Gordona i koliko će on biti raspoložen da igra, nastupio je u kvalifikacijama u suštini jer nije imao ništa pametnije da radi.

Getty Image/Christian Petersen

Džoel Friland se već drugu sezonu u nizu muči sa povredama, pa je nad njime trenutno veliki znak pitanja, a u kvalifikacijama je najbolji strelac bio Gabrijel Olaseni, 210 cm visoki centar “stare škole“ koji trenutno nastupa za Dinamo Sasari i u promenljivoj je formi.

Ovdašnja publika poznaje i bivšeg plejmejkera Zadra Endrua Lorensa, koji je posle sezone u San Sebastijanu potpisao za Sigal Prištinu, a sada u ABA ligi igra Danijel Klark, krilni centar sa preciznim šutom za tri poena, koji se u prvih nekoliko mečeva za MZT nametnuo kao jedna od glavnih napadačkih opcija.

Daleka mogućnost jeste da zaigra i Luol Deng, mada je on naglasio da je razočaran odnosom prema košarci i da nacionalni tim ne dobija dovoljnu podršku – za njega nije bilo plaćeno osiguranje i on nije nastupao u kvalifikacijama, a trenutno 12.400 ljudi manje igra košarku u Britaniji nego 2012, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo igralo na Olimpijskim igrama u Londonu i bilo na korak do trijumfa nad Španijom.

Jedan od većih aduta Britanaca nalazi se na klupi – od 2013. vodi ih Džo Pranti, koji važi za analitičnog i temeljnog asistenta u NBA ligi. Trenutno je u stručnom štabu Baksa, a u prethodnih 14 godina radio je i u Netsima, Kavsima, Blejzersima, Meveriksima i Sparsima.

Christof Koepsel, Getty Images Sport

Poput Engleske i ostatka Britanije, i Belgija je još jedna zemlja na koju je prva sportska asocijacija fudbal – lično su mi to Mišel Prudom i Enco Šifo na Svetskom prvenstvu 1994. godine.

Ipak, Belgijanci se sada već mogu smatrati redovnim učesnicima evropskih prvenstava – u Litvaniji su se vratili posle 18 godina pauze, a pre dve godine su savladali Estoniju i Ukrajinu, kao i Litvaniju u jednom od najdramatičnijih mečeva na šampionatu. Jesu ubedljivo poraženi od Grčke u osmini finala, ali ostavili su pozitivan utisak.

Met Lodžeski, bek šuter Olimpijakosa, igra za Belgiju i on im je najbolji igrač, a tim poseduje fino jezgro solidnih do dobrih igrača. Sem van Rosom, plej koji je bio deo osovine tima, dobija sve manje minuta u Valensiji i karijera mu je u padu posle dve-tri sezone u kojima je blistao, a zenit je prošao i Aksel Ervel, mada je on i dalje značajan u rotaciji Bilbaa.

Iskusni plej Džonatan Tabu igrao je u Italiji, kratko i za Albu, a sada je već drugu sezonu u Španiji (trenutno u Bilbau), a on je uz Maksima de Zeuva, krilnog centra Oldenburga, najviše povukao u kvalifikacijama.

Tu je bio i snažni Kevin Tumba, kao i krilni košarkaš Ostendea Žan Salumu, a Belgija ima još nekoliko atletski dobrih igrača koji joj omogućuju da igra solidnu odbranu.

Evropsko prvenstvo, 40. po redu, na programu je od 31. avgusta do 17. septembra 2017. godine. Do tada će se mnogo toga promeniti, ali jedna rečenica važi sada i važiće i tada – Srbija želi medalju.