Ko su “matorci“ NBA plej-ofa?

Saša Ozmo 28. apr. 201714:24 > 14:26
Podeli:
J Pat Carter/Getty Images

Za 19 dana Toni Parker napuniće 35 godina, ali to mu nije smetalo da Grizlisima stavi rekord sezone od 27 poena, uključujući i dva ključna šuta u finišu, i da tako odvede Sparse u drugu rundu plej-ofa.

Andy Lyons/Getty Images

Parkera mnogi već dugo osporavaju, ali trener Greg Popović već je nekoliko puta istakao da je Francuz u pravo vreme pronašao formu, i igrački i kondiciono, a Toni je novinarima i rekao da ne bi ni znao da se njegov doprinos dovodi u pitanje da mu novinari to ne prenose pitanjima.

Ne računajući treći meč u kojem se nije upisao u strelce, Parker je bio tačno ono što se od njega i očekuje – koristio je višak prostora kada su se Grizlisi koncentrisali na Lenarda, Sparsi su delovali sigurno s njime na parketu i uglavnom je pogađao kada treba.

Pitanje koje stoji pred Tonijem jeste hoće li mu ponestati snage u drugoj rundi, i to protiv Hjustona koji igra u izuzetno brzom ritmu, ali šta god da se dalje desi, Parker je jedan od veterana sa značajnom ulogom u tekućem NBA plej-ofu. Ko su ostali?

San Antonio Spars – Toni Parker (1982), Emanuel Đinobili (1977), Pau Gasol (1980)

Getty Image/Ronald Cortes

O Parkeru je sve rečeno, a evo i statistike da to podupre – 16,3 poena, uz šut iz igre 53,3%, 2,2 skoka i 3 asistencije po meču.

Pošteno rečeno, Manu Đinobili se raspadao najvećim delom serije, u prva četiri meča šutirao je 0-15 iz igre. Kao što je i sâm rekao, mnogo je sporiji i više nikoga ne može da prođe, ali Popović mu je verovao i to mu se isplatilo u petom meču, kada je Argentinac ubacio 10 poena, a saigrači mu posle odali priznanje jer se bacao na terenu kao mladić i tako ih pokrenuo.

Jasno je da se Manuov kraj opasno približio, ali još jedna-dve dobre utakmice u seriji sa Rokitsima nemoj da vas iznenade.

Grizlisi su čvrsti, naročito na niskom postu, pa se Pau Gasol nije razmahao kako on ume ni u jednom trenutku serije, ali nije previše ni forsirao.

Za njega bi trebalo da bude više prostora protiv Hjustona, mada su i Nene i Kapela dobri defanzivci, ali Rokitsi timski ne polažu toliko na odbranu i ne pune reket efektno kao Memfis.

Memfis Grizlis – Vins Karter (1977), Zek Rendolf (1981)

Ronald Cortes/Getty Images

Grizlisi su tradicionalno potcenjeni, protiv Sparsa su pokazali da su neugodan plej-of protivnik i vrlo lako su mogli da odvedu seriju u maksimalan broj utakmice. I sve to bez čoveka na kojeg se kao na hleb računalo u ovoj seriji – Toni Alen, 35-godišnjak, trebalo je da čuva Lenarda i verovatno bi ga barem malo usporio. Ovako je Kavaj dominirao u seriji i sa hladnokrvnošću robota (lepo je rekao Fizdejl) probacivao je loptu kroz obruč svaki put kada bi se njegov tim našao u nevolji.

Ali Alenovo odsustvo omogućilo nam je da više uživamo u Vinsu Karteru, koji i sa 40 godina igra sasvim pristojnu odbranu, a prosečno je u seriji beležio 9,2 poena (47,6% šut iz igre) i 3,3 skoka. Borio se kao lav, kao da mu je krštenica desetak godina mlađa i pokazao je da je relativno daleko od kraja karijere.

https://youtube.com/watch?v=D_prEZ0mnEk

Solidnu seriju imao je i Zek Rendolf, u trećoj utakmici uništio je Sparse na niskom postu, a ukupno je imao 13,2 poena i 8,2 skoka po utakmici.

Levoruki Zibo pokazao je da i te kako još može da doprinese i da je spreman da se pobije sa svakim, mada će uskoro biti vreme da više deluje iz drugog plana, pošto je trenutno treća opcija u napadu, iza Konlija i Marka Gasola.

Juta Džez – Džo Džonson (1981), Boris Dijao (1982)

Getty Images/Gene Sweeney Jr.

Njegov tim vodi sa 3-2 u seriji protiv Klipersa – Džonson je pogodio šut uz zvuk sirene za trijumf u prvom meču, u petom je takođe ubacio dva ključna šuta, u četvrtom je dao 28 poena i pokazuje se da je Juta mudro poslovala kada je Ajzo Džoa odabrala kao jednog od igrača koji treba da donese iskustvo mladoj osnovi tima.

Iako je igra jedan na jedan njegovo najjače oružje (otuda i nadimak), što se kosi sa filozofijom Džeza koji počivaju na protoku lopte, Džonson se fino uklopio, pogotovo u plej-ofu gde je često potrebno izmisliti poene.

Za sada je Džo dragocen i u pet mečeva sa Klipersima prosečno beleži 18,2 poena, uz 53,4% šuta iz igre, i 3,8 skokova i 2,6 asistencije. Nije loše za čoveka koji je na polovini četvrte decenije života.

https://youtube.com/watch?v=1sMB3yLPr1Q

Osim njega, 35-godišnji Boris Dijao dobija minute u doigravanju, u proseku igra 19,4 po utakmici, što je za nešto manje od dva minuta više nego u regularnoj sezoni.

Učinak Francuza nije toliko evidentan u statistici, što je slučaj kroz celu njegovu karijeru, ali ako je protok lopte polazna osnova napada, boljeg čoveka unutra za to od Dijaa teško da ima uzevši u obzir njegove dodavačke sposobnosti i visoku košarkašku inteligenciju.

Sa Sparsima je osvojio prsten, dakle donosi iskustvo, unosi smirenost kada je gusto i pouzdan je, a to su osobine potrebne za plej-of.

Los Anđeles Klipers – Džamal Kroford (1980), Pol Pirs (1977)

Getty Images/Gene Sweeney Jr.

Dugo je Kroford važio za najboljeg džokera u ligi, i dalje igra tu ulogu u Klipersima i u četvrtom meču razbio je Jutu sa 25 poena, uz 5-7 za tri.

Međutim, do tada je u seriji šutirao 0-11 za tri i više je koštao nego što je koristio Klipersima, a ni u petoj utakmici nije bio naročito produktivan (4p, 2-8 iz igre), dok je u odbrani loš po navici. Uzevši u obzir Grifinovu novu povredu, šanse Klipersa za prolaz dalje znatno su smanjene, a jedna od nada jeste nova vrhunska utakmica i prepoznatljivi driblinzi i trojke iz svlačionice 37-godišnjeg veterana.

Pol Pirs privodi karijeru kraju, u ovoj seriji provodi prosečno u igri 11,6 minuta – igra više posle povrede Grifina, ali jasno je da više ne može.

Hjuston Rokits – Nene Ilario (1982)

Zajedno sa Patrikom Beverlijem, u prvoj utakmici serije sa Tanderom pokrenuo je Rokitse posle slabijeg starta, u četvrtom meču je izjednačio plej-of rekord šutirajući iz igre 12-12, a peti meč završio je sa 14 poena i 7 skokova.

Nene je jedan od najvećih iks-faktora za sada u plej-ofu i odlično se nadopunjuje sa mlađim i skočnijim Kapelom.

Brazilac je i dalje jako čvrst na niskom postu i moći će da se tuče sa Oldridžom, solidan je i sa poludistance, a u timu u kojem ima mnogo igrača koji mogu da zaprepaste gledaoca svojim odlukama, lepo je imati i nekog racionalnog ko uvek bira najjednostavnije rešenje.

U seriji sa Sparsima njegov napadački učinak verovatno će opasti, ali u Vašingtonu verovatno sada gledaju Nenea sa žaljenjem – dobro bi im došao u seriji sa Hoksima.

Oklahoma Siti, rival Hjustona u prvoj rundi, ima samo dvojicu igrača preko 30 godina – Nik Kolison ne ulazi u igru, a Tadž Gibson sa 31 godinom ne spada baš u kategoriju veterana. Lep podsetnik da, uprkos celoj fami oko Vestbruka, Tander ima mlad tim i ima na čemu da gradi, uz prave poteze menadžmenta.

Golden Stejt Voriors – Andre Iguadala (1984)

Jonathan Ferrey/Getty Images

Igi još nije baš veteran, ali toliko dugo igra (sećate li ga se u Siksersima uz Ajversona?) i način igre mu je takav da deluje stariji – ne zato što je spor, nego zato što je lukav.

Iguadala je defanzivno važan za Voriorse, u napadu dobro radi svoj posao, mada je u seriji sa Blejzersima promašio svih osam trojki (u sezoni je na 36,2%). Ipak, ako za Voriorse u nekom trenutku zagusti u ovom plej-ofu i ako glavne zvezde ’nestanu’, budite sigurni da je Iguadala spreman da preuzme svoj deo odgovornosti.

Ratnici imaju i 37-godišnjeg Meta Barnsa, ali on uopšte nije ulazio u igru u prvoj rundi, bio je povređen. Niti će dobijati mnogo minuta, pogotovo sada kada je Durent zdrav.

Slično Tanderu, i Portland Trejlblejzersi vrlo su mlad tim, najstariji je Evan Tarner sa 28 godina – Nurkićem su rešili centarski problem, ali treba im još pomoćnog osoblja kako bi pokrpili rupe na obe strane parketa i bili ozbiljniji tim u godinama koje dolaze.

Čikago Buls – Dvejn Vejd (1982)

Maddie Meyer/Getty Images

Fleš već neko vreme nije onaj čovek zbog kojeg je taj nadimak i dobio, ali za Bulse je sve delovalo kako treba dok se Radžon Rondo nije povredio. S obzirom na krhku hemiju u timu i nedostatak prave zamene, Čikago je sada na ivici eliminacije (dobili su prve dve utakmice u Bostonu, sada gube 3-2), a možda je Fred Hojberg pogrešio što mu Vejd nije više igrao plejmejkera.

Karter-Vilijams pokazao se neupotrebljivim, Grant takođe, pa je omaleni Ajzea Kenan u poslednje dve utakmice zbirno igrao 70 minuta – uradio je šta je mogao na Tomasu, ali ne može da zameni Rondovo iskustvo, namazanost, doprinos u skoku i organizaciji igre.

Vejd igra pristojnu seriju, ima 17,6 poena (40% šut iz igre), 5,4 skoka i 4,2 asistencije po utakmici, ali previše je soliranja u igri Bulsa i Dvejn više nije u stanju toliko samostalno da povuče i da pruži još veću podršku Batleru.

Boston Seltiksi u svojim redovima nemaju veterana, najstariji je Džerald Grin sa 31 godinom, a on se pokazao kao jedno od pogođenih taktičkih prilagođavanja trenera Breda Stivensa u niskoj postavi tima iz Masačusetsa.

Klivlend Kavalirs – Ričard Džeferson (1980), Kajl Korver (1981), Čening Fraj (1983)

Getty Images/Jason Miller

Džeferson je prošle godine bio važan deo mašine na putu ka tituli, ali u poslednje dve utakmice serije s Pejserima igrao je zbirno četiri minuta. Klivlend ne igra dobro, a Toronto je sazdan da bi njima izašao na megdan, mada ni Reptorsi nisu blistali u prvoj rundi i videćemo da li je Lu samo čuvao Džefersona ili će on sve manje vremena provoditi u igri.

Korver je stigao iz Atlante da bi šutirao trojke – u drugačijoj je poziciji, sada uglavnom čeka povratne lopte, dok je u Hoksima prolazio kroz blokove. Od prelaska u Kavse je 48,5% za tri, protiv Indijane je šutirao 5-13 i za njega bi trebalo da bude prostora u seriji sa Reptorsima ukoliko defanzivno ne bude prevelika “rupa“.

Fraj je potencijalni džoker u pohodu Kavsa ka odbrani titule, neko ko može da raširi teren na poziciji pet i kao takav će biti dragocen u eventualnom finalu sa Voriorsima. Dobro je počeo plej-of, u četiri meča sa Indijanom šutirao je trojke 7-15.

Indijana Pejsersi, rival Kavsa u prvoj rundi, imaju trojicu igrača starijih od 30 godina – Ala Džefersona (32), Erona Bruksa (32) i Monteja Elisa (31).

Milvoki Baks – Džejson Teri (1977)

Dylan Buell/Getty Images

Džet je doveden kao neko ko će pomagati mladom timu Baksa u svlačionici, bivši je saigrač trenera Džejsona Kida – zajedno su osvojili prsten sa Meveriksima. Teri je u proseku provodio 11,5 minuta na parketu, a najbolje je odigrao u šestom meču – Baksi su nadoknadili -25, Teri je ubacio trojku za vođstvo u poslednjoj četvrtini (80:78), još jednu u završnici kojom je održao Milvoki u igri, a svojom energijom pokrenuo je mlađe i nije im dozvolio da se predaju.

Nije bilo dovoljno, Baksi su ipak izgubili, ali u ovakvoj ulozi, još ima mesta za Terija u ligi.

Toronto Reptorsi imaju trojicu 30+ igrača – najstariji su Kajl Lauri (31) i Pi-Džej Taker (31), a Demare Kerol u julu puni 31.

Atlanta Hoks – Hose Kalderon (1981), Majk Danlivi jr (1980)

Getty Images/Daniel Shirey

Španac je stigao u Hokse u martu i viđen je kao igrač sa kraja klupe, ali je uspeo da ukrade mesto u rotaciji Malkolmu Dilejniju kao rezervni plej. Zablistao je u četvrtom meč serije sa Vizardsima, toliko da je trener Majk Budenholzer deset minuta Šrudera držao na klupi – Kalderon je meč završio sa 10 poena i 5 asistencija, a njegovo radovanje u tom meču pokazalo je da nije izgubio žar.

U preostalim mečevima uglavnom je korektno odrađivao minute, Atlanti je potreban neko smiren i iskusan, mada je Kalderon imao izgubljenu loptu na centru u poslednjoj četvrtini pete utakmice.

Danlivi je toliko spor da ga je bolno gledati, ali nekako igra deset minuta po utakmici, na to što protivnici ipak ne mogu da ga ostave potpunio samog na trojci i to stvara više prostora ostatku tima.

Vašington Vizards – Marćin Gortat (1984)

Rob Carr/Getty Images

Poljski Čekić na meti je kritika posle užasnih napadačkih partija u poslednja tri meča, nakon što je u prva dva bio sjajan sa po 14 poena i 10 skokova.

Ruku na srce, stvarno je neverovatno šta je sve Gortat uspevao da promaši, ali kao što je i trener Bruks rekao, njegov doprinos je nemerljiv – dobro gradi i skače, postavlja jake blokove koje Bil i Vol obilato koriste, a u petom meču Milsap se u poslednjoj četvrtini nije naigrao protiv njega, dok Morisa ’puni’ još od druge utakmice koševima i ličnim greškama.

Uz to, Čekić zakucava i 2,8 rampi po meču u seriji – dakle, i te kako se pozitivno oseti njegovo prisustvo na terenu.