Đoković i Agasi: Zašto će uspeti i zašto neće?

Saša Ozmo 24. maj. 20179:00 > 16:43
Podeli:
Henning Bangen/Getty Images

Novak Đoković i Andre Agasi novi su par velikana koji će raditi kao igrač i trener. Ukupno imaju 20 Gren slem titula, mnogo ličnih i profesionalnih borbi iza sebe, a sada će se naći i na zajedničkom putu.

Zašto će uspeti?

1. Ambivalentan odnos prema tenisu

Bilo da je reč o ranima godinama kada ga je otac Majk terao da trenira u kući, uz mašinu za lopte koju je sâm projektovao, bilo da je reč o pubertetskim, butnovnim godinama na Akademiji Nika Boletijerija ili o godinama kada je patio jer javnost nije razumela njegovu pravu prirodu, a on nije bio dovoljno hrabar da joj je saopšti, Andre Agasi više nije voleo nego što je voleo tenis.

On u svojoj autobiografiji često kaže i “mrzeo“, ali ta reč više služi kao kontrast za ono što se desilo posle kada je prihvatio tenis kao sastavni deo sebe i naučio da ga voli i uživa u njemu.

Taj odnos koji u sebi sadrži suprotnosti najbolje je ilustrovan refrenom koji, slično kao u Beketovom “Čekajući Godoa“, Agasi ponavlja u svojoj knjizi: “Molim te, neka bude gotovo. Nisam spreman da bude gotovo“, piše iznova Andre misleći na svoju karijeru.

Đokovićev put je obrnut, mada nije ni izbliza toliko radikalan i smešten u krajnosti kao Agasijev. Novak je tenis počeo da igra iz ljubavi i ona je ostala osnovni pokretač uprkos finansijskim i potom igračkim pritiscima. Tako je bilo sve do juna 2016. godine i osvajanja Rolan Garosa – u narednih godinu dana nestalo je osmeha, nestalo je zadovoljstva, nestalo je želje za tenisom. Nije mrzeo Novak tenis, ali ga nije baš mnogo ni voleo.

Taj osećaj počinje da mu se vraća, još od Akapulka u tom smislu deluje kao onaj pravi, a od Agasija teško da ima boljeg čoveka da ga dodatno pogura u pravom smeru. Andre je iskusio mnogo drastičniji pad, uspeo je da se vrati i da posle tridesete godine osvoji još dve Gren slem titule, prethodno još tri kada je bio opasno blizu broju svećica na kojem je i Novak od ponedeljka.

Kao i svi veliki šampioni, i Andre i Novak mrze da gube – patnja na treningu, patnja na terenu, brojna odricanja, sve to će na kraju vredeti ako pobediš i ako daš sve od sebe. Agasi ima iskustvo i, zahvaljujući velikoj životnoj mudrosti koju je skupio, moć da ga prenese, da Novak ponovo počne da oseća ono što je osećao tokom cele svoje karijere i da razreši neke dileme uz Andrevou pomoć.

Michael Steele, Getty Images

2. Sličan senzibilitet

“Čovek ne može uvek da razazna šta je to što nas čini zatvorenima, kao da nas sahranjuje, ali čovek ipak oseća određene prepreke, barijere, zidove. Da li je sve ovo mašta, fantazija? Mislim da nije. I onda se čovek zapita: ’Bože, da li je to zauvek, za večnost?’ Znaš li šta je to što oslobađa čoveka toga ropstva? To je veoma duboka, ozbiljna naklonost. Biti prijatelj, biti brat, osećati ljubav, to je ono što otvara taj zatvor nekom magičnom moći“.

To je citat iz pisma slavnog slikara Vinsenta van Goga svome bratu Teu 1880. godine, citat koji stoji na početku Agasijeve autobiografije.

Andre je kompleksan, slojevit čovek sa svojim unutrašnjim suprotnostima, dakle neko kome su potrebni mir, red i ljubav da bi funkcionisao. Istovremeno je pronicljiv, introspektivan i veoma analitičan i u ličnom i u profesionalnom pogledu, i ranjiviji nego što izgleda.

“Ne želim da dajem savete dok ne poznajem njegove konkretne ’demone’, to ne bi bilo od koristi nikome“, odgovorio je Agasi u januaru na pitanje o Niku Kirjosu, odgovor koji jasno ilustruje njegov pristup stvarima.

Slične osobine možemo pronaći i kod Đokovića. Doduše, kroz celu karijeru Novak je bio otvoreniji od Agasija, naročito u svojim ranim profesionalnim godinama dok se još probijao, ali oduvek je bio zreliji nego što je pasoš pokazivao, ozbiljniji i dublji. Naročito se to odnosi na poslednjih nekoliko godina. Takođe, mir, red i ljubav takođe su podebljani u Đokovićevoj sveščici priorieta i lako je zamislivo da sa Agasijem bude na istoj talasnoj dužini.

Obojica imaju humanitarne fondacije koje su uglavnom posvećene obrazovanju i u tome pronalaze veliko zadovoljstvo.

Uopšte, to su ljudi kojima je potrebno da se ne završava sve na profesionalnom odnosu trener-teniser, Agasi je sa Bredom Gilbertom i Darenom Kejhilom izgradio prijateljstva koja i danas traju, a Đoković smatra Vajdu članom porodice.

Isto važi i za ostale članove tima – Miljan Amanović je Novakov kum, a Andre na svog koncidionog trenera Gila Rejesa gleda kao na drugog oca. Kad smo već tu, biće interesantno videti hoće li Agasi povući Gila sa sobom, Rejes je napravio čuda od Andreovog tela prepoznajući specifičnosti tenisa u odnosu na druge sportove.

Al Bello, Getty Images

3. Iste su to staze…

Agasi je bio neprihvaćen na početku karijere, posle je bio obožavan. Đoković je takođe bio neprihvaćen na početku karijere, sada je poštovan, mada je daleko od toga daje globalno voljen kao npr. Federer ili Nadal.

Andre je bio u njegovoj koži, ali ne samo u tom smislu – bio je i u teniskom, imao je suparnika nad kojim nije uspevao da preuzme primat (14-20 sa Samprasom u karijeri), što je nešto što je Đokoviću pošlo za rukom sa Federerom i Nadalom.

Obojica su karijerni Gren slem kompletirali u Parizu u mečevima koji su bili nalik bajci, ali Novak je posle toga stao, dok je za Agasija to bilo samo pogonsko gorivo. Sada će pokušati malo da ga prebaci i u Đokovićev rezervoar.

Beker je imao mnogo uspeha sa Novakom uprkos posve suprotnim stilovima igre, ali ne može da škodi ni što su Agasi i Đoković vrlo sličnog stila. Naročito se to odnosi na ritern, nije mali broj onih koji smatraju da su upravo njih dvojica najbolji riterneri svih vremena.

Ed Mulholland/Getty Images

Zašto neće uspeti?

1. Da li je Agasi spreman da se posveti?

Novak je rekao da se prethodnih sedmica na dnevnom nivou čuo sa Andreom, da će Agasi doći u Pariz da se bliže upoznaju, ali da neće ostati ceo turnir i da još nema dugoročnog dogovora.

U specifičnoj fazi u kojoj je Novak u karijeri, potreban mu je neko sa punim radnim vremenom. Agasi je očigledno “zagolican“ izazovom koji Đoković predstavlja, ali da li je spreman da zagrize do kraja?

Otkad se povukao 2006. godine, uglavnom vodi miran život, ne pojavljuje se previše u javnosti, tu i tamo odradi nešto sa sponzorima, a do skoro je bilo nemoguće zamisliti ga u ulozi trenera.

Bila bi velika šteta da partnerstvo Agasi-Đoković prestane i pre nego što je počelo.

Giuseppe Bellini/Getty Images

2. Pritisak javnosti

Borisa Bekera proglašavali su najgorim mogućim izborom od svih, a pritisak je dodatno rastao kada je Novak ispao u četvrtfinalu Australijan opena 2014. Na kraju se ispostavilo da je Boris bio savršen trener za ono što je Đokoviću bilo potrebno, mentalnih 2-3% u završnicama najvećih turnira.

Na prvi pogled, Đoković i Agasi su savršena kombinacija, ali u toj srazmeri će i očekivanja biti veća. Đoković je sa Bekerom bio strpljiv i sve je počelo da se isplaćuje od onog čudesnog finala Vimbldona 2014, hoće li tako biti i sa Andreom? Uprkos tome što Novak ne postaje mlađi, ipak ne bi smeo sebi da dozvoli da žuri i to verovatno neće činiti, ali i taj rizik postoji.

Joe Scarnici/Getty Images

3. Neiskustvo

Iskustvo sa dosadašnjim “supertrenerima“ uglavnom je pozitivno, ali nije nužno da uspešan trener prethodno bude vrhunski igrač (Vajda, Toni Nadal…)

Ne mora ništa da znači, ali Agasi do sada jednostavno nije bio trener. Imao je trenere, znao je tačno šta želi od njih i profesionalno i privatno, ali još se nije našao s druge strane.

Takođe, iako bi Andreov uticaj prevashodno trebalo da se vidi na polju motivacije i mentalne pripreme, teniski saveti uvek su dobro došli. Agasi jeste čovek kojem mozak radi 300 na sat, ali s obzirom na to da je dugo izvan tenisa u užem smislu, postavlja se pitanje koliko je u toku sa rivalima, trendovima itd.

Ako uporedimo argumente “za“ i “protiv“, očigledno je da “za“ pobeđuje. Đoković i Agasi deluju kao tandem snova, čista desetka, a sada ostaje da nam to i pokažu.

Pariz je prva stanica.