Da li je ženski tenis nepravedno zapostavljen?

Saša Ozmo 11. jul. 201716:05 > 16:10
Podeli:
Shaun Botterill/Getty Images

Na Manic Monday, dan kada se igraju svi mečevi osmine finala, od ukupno šest zakazanih mečeva na Centralnom stadionu i Terenu broj 1, samo su dva bila iz ženske konkurencije. Pravedno ili ne?

“Smešno mi je… Mislim da sam ovde prvi put igrala u glavnom žrebu 1993, dakle tako je oduvek i nekih godina se govori o tome, a nekih ne. Uvek žene dobiju samo dva meča ponedeljkom, neobično mi je zašto se samo ponekad ljudi fokusiraju na to, mada mi se dopada što postoji diskusija. Sećam se, mislim da je bila 1998. godine, Venus je igrala sa Anom Kurnjikovom i stavili su ih na teren broj 18, svi su se sjurili tamo. To dakle nije novi problem“, kaže Lindzi Devenport, šampionka Vimbldona iz 1999.

Jedan od razloga što se ove godine glasnije govori o tome jeste i to što je Terenu broj 2 bio sudar Anđelik Kerber i Garbinje Muguruse, vicešampionke iz prethodne dve godine, a da stvar bude gora po organizatore, taj duel je bio najbolji na Manic Monday, uz okršaj Miler – Nadal.

To je ipak samo izoštrilo i u prvi plan izbacilo problem kojim će na Vimbldonu morati da se pozabave narednih godina. Englezi su rigidni i drže do tradicije, ali i najstariji turnir na svetu ipak se modernizuje:

“Ovo je nesumnjivo jedan od najvećih sportsih događaja na planeti i mnogo se poboljšao u pogledu odnosa prema strancima otkad sam prvi put bio ovde pre 27 godina. Jednom je to bilo mesto gde je uslovni refleks prečesto bio da se odgovori ’ne’, sada je Vimbldon evoluirao i otvoreniji je za konstruktivnu kritiku“, piše ugledni novinar Njujork Tajmsa Kristofer Kleri.

Shaun Botterill/Getty Images

Odgovor je često i dalje “ne“, na Vimbldonu su brojne sitnice bespotrebno zakomplikovane u odnosu na druge Slemove, ali veličina turnira i detaljna organizacija ne mogu se poreći. Ipak, raspored na Manic Monday izazvao je oštre reakcije i samih igračica (“bila sam zaista iznenađena što igram na ’dvojci“, rekla je Kerber), novinara, kao i bivših profesionalaca.

“Veoma dugo smo razmišljali o tome možemo li da pošaljemo Novaka ili Rafu na Teren broj 2 i na kraju nismo mogli to da opravdamo. Znamo koliko su oni traženi, koliko su te karte tražene i sve što ide uz to – mnogo se stvari meri. Imamo jak slučaj za njih i to nije kritika ženskog tenisa, samo je odraz toga da smo trenutno u zlatnoj fazi muškog tenisa“, objasnio je izvršni direktor Vimbldona Ričard Luis.

Jedna od ideja, koju zastupaju i Lindzi Devenport i Endi Mari, a kao potencijalnu u budućnosti naveo ju je i Luis, jeste da se ponedeljkom igraju po dva muška i ženska meča na dva najveća stadiona. Naravno, i tu postoji dobar protivargument, umanjuje se vrednost “groundpass-a“, ulaznice za ostale terene, koji bi ostao uskraćen za dva vrlo kvalitetna meča.

Činjenica jeste da je u poslednjih desetak godina muški tenis znatno iznad ženskog, ali ne mora da znači da će uvek biti tako. Nedavno završeni Rolan Garos, pa i sâm Manic Monday, potvrdili su nam da i ženski tenis ume da ponudi jednako kvalitetne i uzbudljive mečeve.