Čeng za SK: Rodžer i Rafa? Ne bi bilo bolje da se mrze

Saša Ozmo 13. jul. 20179:00
Podeli:
Adam Pretty, Getty Images

Osvajač Rolan Garosa 1989. godine i ukupno 34 titule u karijeri, nekadašnji drugi igrač sveta, a danas trener Keija Nišikorija.

Getty Image/ Scott Barbour

U intervjuu za Sport klu Majkl Čeng govorio je o aktuelnim temama u svetu tenisa, Agasiju, borbi sa različitim generacijama, atmosferi u svlačionici nekad i danas…

Mnogo se govori o tome da bi uskoro i u muškom tenisu mogao u nekom obliku zvanično da se uvede ’koučing’, tj. dozvoljena komunikiacija sa trenerom.

“Još nisam ništa zvanično čuo, ali znam da bi moj stav kao igrača bio da ne želim to jer mislim da snagu uma pokazuje upravo to da možeš da razumeš protivnika, smisliš taktiku i sprovedeš je“, počinje Čeng za Sport klub i dodaje:

“Sa druge strane, sada kao trener imam drugačiji pogled i gledam na ’koučing’ kao prednost jer je bilo mnogo mečeva u kojima se Kei mučio, onda smo zbog kiše imali pauzu od 10-15 minuta da porazgovaramo i da promenimo tok meča. Saveti su i taktičke i mentalne prirode, svi znamo da je za pobedu u tenisu potrebno i jedno i drugo“.

Od januara 2014. godine Čeng radi sa Nišikorijem, iste godine Japanac je igrao finale US opena, a najviše u karijeri dogurao je do četvrtog mesta na ATP listi.

“Za trenera je ključno razumevanje igrača, njegovih vrlina i nedostataka, na terenu i van njega. Odatle se počinje i onda se radi na svemu – svako ima nešto na čemu treba da radi, a trener treba u izvesnom smislu da ponudi drugačiju perspektivu i da ’otvori oči’ igraču. To posledično stvara poverenje i budi kod igrača stav koji ranije možda nije bio prisutan“.

Julian Finney/Getty Images

Potom nam se nakratko priključila jedna američka koleginica i postavila interesantno pitanje – šta je to što Federer radi što ga čini tako posebnim, a da mi sa strane to ne vidimo?

“Neverovatno je opušten za igrača koji je osvojio toliko Slemova i toliko dugo bio prvi na svetu – sa svima razgovara u svlačionicu, lako je komunicirati sa njim i to je jedan od razloga zašto svake godine osvaja nagradu za fer-plej. Stvorio je drugačiji ambijent u svlačionici u odnosu na onaj kada sam ja npr. dolazio na Tur – Borg, Mekinro, Lendl, svaki momak je bio u svom uglu i nije razgovarao sa onim drugim, tako da smo mi učili kako ’treba da se ponašaš’. Rodžer nije takav i mislim da je to stvorilo srdačniji ambijent u svlačionici – pokazuje da je moguće biti izraženo takmičarski nastrojen na terenu i istovremeno prijatelj van njega“.

Na istom talasu nastavili smo razgovor i upitali Majkla da li možda tenisu nedostaje više “loše krvi“ između igrača.

“Mislim da ne. Uzmimo za primer Rodžera i Rafe – da postoji animozitet između njih, da li bi to njihovo rivalstvo bilo veće ili na bilo koji drugi način posebno? Ne bi. Istina je sa druge strane da takve stvari i rivalstva kao što su npr Mekinro-Konors kreiraju dodatnu intrigu“.

Nik Kirjos jedan je od tenisera o kojima su mišljenja podeljena i koji je imao mnogo ekscesa na terenu i van njega.

“Talenat poput njegovog uvek je dobar za tenis, budući je Top 10 teniser i potencijalni osvajač Gren slem titula, ali nisam siguran za druge stvari koje je radio i govorio. Smatram da treba da stremimo tome da tenis uvek bude džentlmenski sport i da su pristojno ponašanje i fer-plej važan deo toga“.

Čeng je sa 17 godina, tri meseca i 20 dana i dalje najmlađi Gren slem šampion, a posle tog Rolan Garosa 1989. još triput je igrao u finalu najvećih turnira i presto mu je umalo izmakao.

“Godine 1995. došao sam do finala Rolan Garosa, zatim i do finala Australijan opena na startu 1996, da bih iste sezone bio vicešampion i u Njujorku. Bio sam blizu da postanem broj jedan i lepo je podsetiti se tih uspomena, ali Pit je tada bio neprikosnoven“.

Amerikanac poreklom sa Tajvana visok je samo 175cm i tokom cele karijere morao je da se bori sa višim i jačim suparnicima.

“Da, bio sam manji, ali onda sam gledao kako da što bolje upotrebim svoje prednosti – brzinu i kretanje. Uprkos svemu, mislim da će tenis zauvek ostati sport koji mora da se igra pametno – ako neko ima jak servis ili snažnije udara loptu, ne znači da je bolji igrač“.

Simon Bruty/Getty Images

Na pitanje koga smatra svojim najvećim rivalom, Čeng odgovara:

“Ne bih rekao da imam jednog, ali izuzetno mi je drago što sam imao priliku da igram sa različitim generacijama – za mene su starija generacija bili Lendl, Konors i Mekinro, posle su došli Beker, Edberg, onda Sampras, Agasi, Kurijer, Ivanišević, Brugera, a uhvatio sam i epohu u kojoj su bili Safin, Hjuit, Federer. Za nekoliko godina sam ’promašio’ Đokovića i Nadala – bilo mi je teško da igram sa toliko vrhunskih igrača, ali u isto vreme je to i divno iskustvo“.

Za kraj, vratili smo se na Čengovog učenika i pitali ga zašto Nišikori ne igra dobro na travi kao na drugim podlogama, samo je dvaput stigao do osmine finala Vimbldona (2014, 2016).

“Trava nije njegova omiljena podloga, ali problem je što je ovde prethodnih godina uglavnom imao probleme sa povredama. Mislim da može na Vimbldonu dobro da igra, sada je podloga dovoljno spora i odskok je dovoljno visok da Kei može da primeni svoj stil igre i bude uspešan“, zaključio je Čeng za Sport klub.