Marijana za SK: Kako "uhvatiti" loptu od 200 na sat

Saša Ozmo 15. jul 20179:00
sport klub

Krajem 2015. godine dobila je ’zlatnu značku’ Međunarodne teniske federacije (ITF) i postala je deo elitnog tima sudija koji može da se nađe u stolici i na najznačajnijim duelima najvećih turnira.

Na US openu je sudila polufinale ženskog singla, baš kao i na Australijan openu (Serena Vilijams – Lučić Baroni), na ovom Vimbldonu bila je u stolici za duel Kuznjecova – Mugurusa u četvrtfinalu, a sudila je i na svakom najvećem stadionu na sva četiri Gren slem turnira.

Sa 30-godišnjom Marijanom, koja nam je iz Pariza pisala blog, sada smo razgovarali uglavnom o Vimbldonu, ali i o sudijskoj birokratiji, njenom najdužem meču u karijeri, neugodnim situacijama…

Ovo je tvoj sedmi Vimbldon, kako se drugačije osećaš u odnosu na prvi?

Sada znam šta me očekuje svaki put kada se ovde vratim, osećam se sve slobodnije i smirenije. Prvi put je to bilo ostvarenje sna, proći kroz kapije Vimbldona, a sada sam se već navikla da sam tu – rutina na neki način, ali uživam u svom poslu.

Možeš li da nam uporediš kako izgledaju najveći stadioni na sva četiri Gren slem turnira, kakav je tvoj utisak?

Definitivno se najmanjom osećam kada napravim prvi korak na stadionu Artur Eš u Njujorku, zapravo se osećam minujaturnom – kada pogledam gore, nema kraj, veoma je veliki. Centralni stadion na Vimbldonu ne odaje mi takav utisak jer je krov spušten i onda se ne vide tribine do kraja. Stadion Filip Šatrije u Parizu takođe mi deluje manje u poređenju sa Artur Ešom, što i jeste slučaj, a isto važi i za Rod Lejver arenu. Svi su slični, zavisi i od toga kako su postavljene tribine.

Upravo na stadionu Artur Eš sudila si svoje prvo Gren slem polufinale singla, između Anđelik Kerber i Karoline Voznijacki?

Bilo je treme, ali one pozitivne koja je uvek prisutna i koju volim da osećam – mislim da mi ona pomaže da se bolje koncentrišem i da budem što spremnija za ono što dolazi. Retko kada imam osećaj opuštenosti i ne volim da ga imam jer može da bude opasan. Osim tog meča, tada sam u Njujorku radila i prvo finale, u ženskom dublu doduše, ali osećaj je bio drugačiji jer je bilo finale – to me uvodi u završnice i još veće mečeve.

Sudijski posao ne svodi se jedino na mečeve – koje su još obaveze?

Ima birokratije dosta. Ocenjujemo linijske sudije i podnosimo izveštaje o mlađim kolegama čiji smo mentori – to je obično formular koji ima svoj šablon, ispunjavamo razne kolone, ali sada se tu uvode i neke inovacije jer žele da navodimo još više činjenica i da budemo još precizniji u evaluaciji, da što bolje prenesemo na papir kako bi neka treća osoba mogla da stekne pravi uvid.

Prošle godine si baš ovde na Vimbldonu sudila najduži meč u karijeri, kako je to izgledalo?

Jeste, trajalo je ili tačno pet sati ili pet i petnaest minuta. Sećam se tačno da je tokom celog dana bilo vrlo hladno, pa je i padala kiša i prekidali smo, pa smo se vraćali. Prošle godine trebalo je da sudim prvo četvrtfinale singla na Vimbldonu, ali nisam jer se taj meč igrao u dva dana, zato sam sada dočekala.

Kada lopte “zuje“ 200 kilometara na sat i više, koje tehnike se koriste da se vidi lopta?

Osnovno je da se oči nađu na pravom mestu u pravo vreme, to je jedina tehnika. Svodi se dosta i na osećaj koji se razvija vremenom – nije isključeno da nas ponekad taj osećaj prevari i da je lopta npr. duža nego što osećamo, ali sa iskustvom učimo i da ne brzamo, već da uzmemo sekund ili promil sekunde da promislimo o tome šta smo zapravo videli, da informacija ponovo dođe do mozga.


Kako reaguješ kada neki igrač insistira na svađi ili kada dođe do drugih neugodnih situacija?

Nezgodne situacije mogu da se dogode na bilo kom meču – različiti igrači različito reaguju, neki su nervozniji od drugih, a mi smo tu da se pobrinemo da uslovi budu fer i da budemo korektni prema svima koji se nalaze na terenu i da se odnosimo sa poštovanjem prema svima, ne samo prema igračima, već i prema linijskim sudijama i skupljačima lopti. Dakle da, dešavaju se nezgodne situacije, ali borimo se s njima.

Još koliko dugo nameravaš da se baviš sudijskim poslom?

Teško pitanje… Baviću se ovim poslom dokle god budem uživala u njemu, a tada ću da probam da pronađem nešto drugo u čemu ću više uživati. Trenutno se ne vidim ni u čemu drugom.